Virusolog Aleksandra Knežević za Euronews Srbija o novom langia virusu: Nema globalne opasnosti, ali mesta za oprez ima
Komentari12/08/2022
-10:26
Pandemija virusa korona još uvek traje i kovid je na globalnom nivou odneo skoro 6,5 miliona života. U grču od nove pošasti kao bomba je odjeknula vest koja je stigla iz Kine da je langia virusom zaraženo 35 ljudi, od toga 26 razvilo kliničku sliku bolesti. Virusolozi u Srbiji kažu da je potreban nadzor i oprez, ali da nema opasnosti da se taj virus masovno širi kao korona jer je put prenosa sa zaražene životinja na čoveka, a nema potvrde da se prenosi interhumano - sa čoveka na čoveka.
Langia virus pripada istoj potodici virusa kao smrtonosni virusi "nipah" i "hendra" - henipavirusima. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO) nipaj ima stopu smrtnosti od 40 do 75 odsto.
Langia virus ima oznaku LaiV i prvi put je otktiven 2018. godine u severoistočnim kineskim provincijama Šandong i Henan. Međutim, virus je izolovan tek sada, a Pekinški institut za mikrobiologiju objavio je prošle nedelje studiju o tome.
Virusolog prof. Aleksandra Knežević sa Medicinskog fakulteta u Beogradu pojašnjava za Euronews Srbija da se virus langia prenosi sa životinje na čoveka. Prvi put je dokazan kod ljudi i životinja 2018. godine.
"Oboleli u Kini su uglavnom farmeri i imaju blagu kliničku sliku - temperatura, malaksalost, bolovi u mišićima, loš apetit. Ono što se još uvek ne zna je da li se ovaj virus prenosi među ljudima. Pretpostavka je da su svi zaraženi u Kini imali kontakt sa obolelim životinjama. Smatra se da je najviše njih bilo u kontaktu sa zaraženim vevericama. Ispitivali su veverice, pse, koze i virus su dokazali u najvećem procentu kod veverica. Preporučuje se neka vrsta nadzora, ima prostora za oprez, ali ne predstavlja globalnu opasnost kao korona", navela je Knežević.
Virusi se sada lakše detektuju
Objašnjava da je povećanje broja zaraženih langia virusom izazvao veću pozornost u naučnim krugovima jer taj virus pripada porodici henipavirusa. Istoj toj grupi virusa pripadaju i virusi hendra i nipah, koji izazivaju infekcije centralnog nervnog sistema kod ljudi i kod velikog broja pacijenata dovode do smrtnog ishoda. Međutim, i kod njih nema interhumanog prenosa - sa čoveka na čoveka.
Knežević kaže da se virusi danas lakše detektuju jer su napredovale nauka i tehnologija.
"Prednost je sada što postoje molekularne tehnike za dokazivanje, te se odmah rade sekvence. Ranije sekvenciranje virusa nije bilo u sistemu javnog zdravlja već se koristilo samo u istraživačke svrhe. S obzirom na to da su te tehnologije mnogo napredovale, postale su značajno jeftinije, a sada zbog korone su uključene u sisteme javnog zdravlja. Zahvaljujući novim tehnologijama virusi se brže otkrivaju ", navela je ona.
Interesantno je da je i virus korona krenuo da se širi iz Kine, a zatim je iz najmnogoljudnije zemlje stiglo još vesti o novim virusima koji se prenose za zaraženih životinja. Mnogi to povezuju sa načinom života, kulturom ishrane, a prof. Knežević kaže da je razlog nešto drugo.
"Kinezi su mnogo uložili u nove tehnologije, u naučno- istraživački rad uključujući i sekvenciranje virusa. To je kod njih doživelo veliki bum. Veliki broj naučnih radova u stručnoj literaturi dolazi iz Kine. Oni su oformili veliki broj laboratorija, uveli nove tehnologije, novu opremu. Uvode sistem javnog nadzora, tako sve što se pojavi to odmah ide u laboratoriju da se testira. Zato stalno stižu nove vesti iz te zemlje", pojašnjava ona.
Porodica henipavirusa
Najčešće uočeni simptomi langia virusa su groznica koju imaju svi pacijenti, zatim umor koji se javlja kod 54 odsto pacijenata, gubitak apetita kod 50 odsto obolelih, bol u mišićima prijavljuje 46 procenata, kašalj koji se javlja kod 50 procenata zaraženih, mučnina kod 38 procenata i glavobolja i povraćanje kod 35 procenata ljudi zaraženih virusom.
Kod nekih obolelih pojavili su se znaci oštećenja jetre i bubrega, ali nijedan od zaraženih pacijenata nije umro.
Iz iste porodice henipavirusa su i hendra virus (HeV), kao i nipah. Hendra virus je prvi put identifikovan u Australiji 1994. godine. Virus se prenosi sa zaražene životinje na čoveka. Prvi put je detektovan kod ljudi koji su se zarazili od trkačkih konja. Prirodni domaćin tog virusa je slepi miš. Kod ljudi, ali i životinja izaziva respiratorne i neurološke simptome. Bolest karakteriše i velika smrtnost.
Nipah virus takođe se prenosi sa zaraženih životinja na čoveka i bolest može da prati blaga klinička slika, respiratorna infekcija, ali i da dovede do ozbiljnih komplikacija kao što je encefalitis. Stopa smrtnosti se procenjuje na 40 posto do 75 posto.
Nipah virus se može preneti na ljude sa životinja (kao što su slepi miševi ili svinje), ili putem kontaminirane hrane.
Komentari (0)