Igre 
Svežu rečnu ribu mogla bi da zameni zamrznuta - sve manje alasa u Srbiji, a potražnja sve veća
Komentari06/08/2022
-14:37
Svežu rečnu ribu uskoro bi mogla da zameni zamrznuta, iz uvoza. Potražnja u Srbiji je sve veća, a alasa je sve manje, kažu oni koji se ovim poslom bave. Zbog porasta dažbina u poslednjih 10 godina, mnogi alasi odustali su od privrednog ribolova. U susednoj Rumuniji koja je članica EU, uslovi za njihov posao potpuno drugačiji, iako alasi rade u istoj reci.
Mladi u Srbiji se retko odlučuju za ovaj posao. Ipak ima i onih upornih, kao što je Nenad, koji u ovoj delatnost opstaje već 30 godina.
"Da bismo se bavili privrednim ribolovom, moramo da budemo preduzetnici, znači da imamo firmu. Dažbine plaćamo kao svaki preduzetnik, penziono, zdravstveno, nezaposlenost i porez, paušalno. Moramo da plaćamo mesečno, najkasnije do 15. Za prethodni mesec. Radili ne radili", kaže za Euronews Srbija Nenad Nikolić, alas iz Golupca.
Kao najveći problem, Nenad navodi činjenicu da ribari zavise od vremenskih uslova, zbog čega smatra da bi tu delatnost trebalo tretirati kao poljoprivredu, a ne preduzetništvo. Osim toga, potrebna je i dozvola, koja ne važi za ceo tok reke, jer je u nadležnosti različitih preduzeća.
Euronews/Maja Popović
"U našem slučaju, korisnik su "Srbijašume" i možemo da radimo od ušća Nere u Dunav, do početka nacionalnog parka", objašnjava Nikolić.
Od narednog proleća novi zakoni
Ukoliko bi ribario i nizvodno od Golubačkog grada, dozvolu bi morao da plati i nacionalnom parku Đerdap, a cena jedne dozvole je oko 70.000 dinara godišnje. A od narednog proleća, stupaju na snagu i novi zakoni, prema kojima će, kaže, i alasi morati da imaju čamce koji ispunjavaju kriterijume kao i oni za prevoz putnika, što bi im dodatno otežalo.
"Evo preko puta je EU, tamo su uslovi povoljniji i bolji za obavljenje ove delatnosti. Ne radi se samo o Rumuniji, isto je i u Hrvatskoj i Bugarskoj", ističe alas.
Povezane vesti
Zato je na području opštine Golubac danas oko 20 alasa, dok ih je s druge strane Dunava, u Novoj Moldavi oko 50.
"Ima mladih koji se bave ribolovom. Uglavnom, to je jedino, drugo ne znam šta da ima, preduzeća su sva zatvorena. Lov i ribolov, to je postalo uglavnom gde može da se zaradi više", kaže Zdravko Dejanović, alas iz Nove Moldave.
U Rumuniji alasi imaju posebnu šifru delatnosti.
"Moramo da plaćamo za tu firmu fiskalsne obaveze koje stignu negde oko 100 evra na godišnjem nivou", dodaje on.
Zarad dozvole za ribolov lokalnoj asocijaciji dužni su da godišnje u pola cene prodaju 1.000 kilograma ribe, a ukoliko to ne učine plaćaju penale, tako da njih godišnja dozvola izađe na oko 800 evra i ona je jedinstvena za ceo rečni tok. EU je ove godine alasima u Rumuniji dala pomoć od 5.000 evra za kupovinu nove opreme i alata.
Komentari (0)