Igre 
Zašto je skoro 7.000 zaraženih dnevno drugačije od iste te brojke u prethodnim talasima i kakvu nam jesen to donosi
Komentari04/08/2022
-10:02
Srbija na dnevnom nivou registruje skoro 7.000 zaraženih virusom korona. Veliki broj inficiranih pacijenata registruje se i u zemljama u okruženju, ali i Zapadnoj Evropi. Ipak, skoro nijedna evropska zemlja nije uvela neke posebne mere. Pojedine, poput Crne Gore vratile su, na primer, obavezno nošenje maski u zatvorenom, dok je u Srbiji na snazi je mera obaveznog nošenja maski u zdravstvenim ustanovama, ali i zabrana posete pacijentima u bolnicama. Zašto je to tako?
Deo odgovora daju i virusolozi koji ističu da nije isto 7.000 zaraženih dnevno u aktulenom letnjem talasu kovida i 7.000 zaraženih kada je dominantan bio delta soj, koji je punio bolnice, izazivao brojne komplikacije i veliku smrtnost.
U Srbiji su, naime, dominantne podvarijante omikrona BA.4 i BA.5 koje se brzo šire, gde jedan zaraženi može da inficira još 15 do 20 osoba. Ono što teši je da veliki broj zaraženih ne prati veliki broj pacijenata na bolničkom lečenju. U bolnicama je trenutno 651 pacijent. Direktori kovid bolnica kažu da su zaraženi koje zbrinjavaju uglavnom starije osobe i pacijenti iz drugih bolnica koji su bili na operaciji ili lečenju od neke hronične bolesti pa su zaraženi.
Virusolog Ana Gligić pojašnjava da je ogromna razlika između ovog letnjeg talasa koji je izazvale nove podvarijante omikrona (BA.4 i BA.5) i talasa koji je izazvao delta soj.
"Delta soj virusa korona je imao ogroman potencijal, mnogo ljudi je zaraženo, bolnice su bile prepune pacijenata, davao je dosta komplikacija na plućima, ali i drugim organima, mnogo ljudi je umiralo. Umirali su i mladi, trudnice, deca. Vakcinacija je tada mnogo pomogla, možda nije zaštitila od zaražavanja, ali jeste od komplikacija. Danas je virus drastično oslabio, ne daje komplikacije, ne pune se bolnice. U Batajnici su sada oboleli koji imaju neke svoje boljke pa je virus samo okidač", navela je Gligić za Euronews Srbija.
Smatra da je sada vreme za prirodno prokužavanje stanovništva i da bi bilo dobro da na dnevnom nivou bude 10.000 do 15.000 zaraženih, jer poslednje podvarijante omikrona završavaju u gornjim disajnim putevima, i uglavnom ne daju komplikacije na plućima.
Omikron poslednja mutanta virusa
"Soj koji je sada u cirkulaciji nije jak. On prokužava. Mi ne možemo naterati 10.000 ljudi da se vakciniše u jednom dana. Zaražavanjem se stvaraju antitela prema zadnjoj mutanti, što je mnogo bolje nego bilo koja vakcina koja je napravljena od soja koji je bio u cirkulaciji pre dve godine i koga više nema. Sa virusološke strane to je dobro, stvara se imunološki zid, dolazi do prokužavanja. Dobro je da se što više ljudi prokuži u letnjim mesecima jer nemamo mešanje drugih virusa. Kada dođe jesen tu je u cirkulaciji mnogo više virusa", navela je ona.
Tanjug/Miloš Milivojević
Povezane vesti
Napominje da većina zaraženih pacijenata oseća samo nelagodnost, umor i slabost u ekstremitetima, imaju znake bolesti koji nisu za lečenje i tretiranje.
"Mi nemamo još vakcinu od poslednjih sojeva virusa i svih podvarijanti. To prirodno prokužavanje sa poslednjom mutantom mnogo vredi", pojasnila je ona.
Upitana kako možemo da znamo da je ovo poslednja mutacija virusa korona ona je objasnila da to potvrđuje blaga klinička slika, brzo prenošenje, mali broj pacijenata na bolničkom lečenju u odnosu na broj inficiranih.
Trenutno se kovid pacijente zbrinjavaju tri kovid bolnice i da je popunjenost kapaciteta između 30 i 35 odsto. U kovid bolnici u Batajnici početkom nedelje smešteno jebilo 260 pacijenata, na lečenju u Novom Sadu se nalazi njih 155, Kruševcu 154, a deo pacijenata je i u VMC "Karaburma".
Radno vreme kovid ambulanti produženo do 22 časa dok ambulante u Zemunu, na Novom Beogradu i Paliluli rade 24 sata.
Novi talas na jesen
Državni sekretar Ministarstva zdravlja najavio je da će se u toku ove nedelje u rubnim delovima zemlje aktivirati i infektivna odeljenja za kovid pozitivne pacijente. Postojeće kovid bolnice mogu da zadovolje potrebe, ali zbog blizine će biti aktivira infektivna oboljenja.
"Iskreno nisam zabrinut, ali jesam oprezan zato što je kovid-19 pokazao tokom ovih dve-dve i po godine da je nepredvidiv. Traži od nas ličnu i kolektivnu odgovornost i opreznost", rekao je Đerlek.
Tanjug/AP/Kirsty Wigglesworth
Povezane vesti
Epidemiolog i član Kriznog štaba prof. Branislav Tiodorović rekao je ranije za Euronews Srbija da aktuelna situacija nije za paniku, ali je za oprez. Očekuje da će broj zaraženih rasti i u narednom periodu, a smirovanje situacije i vrh letnjeg talasa do polovine avgusta.
Dodaje da se novi talas očekuje na jesen u oktobru, novembru, ali ne očekuje da će biti značajan i naneti veće probleme. Upitan da li se u Srbiji razmišlja o uvođenju mera Tiodorović je kratko odgovorio - ne.
"Mislim da nećemo imati posebne mere. Ono što ostaje kao preporuka je da se u zatvorenom prostoru nose maske, posebno oni koji imaju oslabljen imunitet. Takođe, nikada nije ukinuta mera obaveznog nošenja maski u zdravstvenim ustanovama i ustanovama socijalne zaštite. Moramo jedino razmišljati na jesen koja će nam maska trebati, da li će biti dovoljna obična, hirurška ili će biti neophodna neka druga pošto su nove podvarijante zaraznije od prethodnih", rekao je Tiodorović.
Komentari (0)