Igre 
Problem otpadnih voda u Srbiji: Prečišćava se tek 16 odsto, čeka se 700 kilometara kanalizacione mreže
Komentari19/06/2022
-13:33
Srbija je na začelju evropske liste zemalja koje prečišćavaju svoje otpadne vode. Veliki broj gradova nema fabrike za ovu namenu, pa se u reke i jezera direktno izlivaju kompletna kanalizacija i industrijske otpadne vode.
Prema podacima NALED-a, tek u 40-ak lokalnih samouprava postoje sistemi za prečišćavanje, ali polovina njih je zastarela, a samo osam srpskih gradova ima postrojenja po evropskim standardima.
Naime, Srbija prerađuje tek oko 16 odsto otpadnih voda jer samo Leskovac, Subotica, Šabac, Kruševac i Vrbas imaju savremene sisteme za tu namenu. Međutim, u skladu s evropskom regulativom, u naredne tri godine, ovaj problem moraće da reše i sve fabrike u Srbiji koje ispuštaju otpadne vode.
"Sedimo ovde, a 1,7 miliona ljudi izbacuje svoj izmet u Dunav. Nije dobar osećaj plivati u Beogradu", odgovorio je profesor hemije na Univerzitetu u Furtvangenu koji je nedavno plivao Dunavom, od izvora do ušća na pitanje zašto nije plivao kroz glavni grad Srbije.
Beograd, koji u Dunav i Savu godišnje ispusti oko 190 miliona kubika otpadnih voda, nema ni jednu fabriku za njihovu preradu.
Problem u celoj Srbiji
Profesor Fat verovatno se ne bi usudio da pliva ni kroz većinu drugih mesta u Srbiji, jer i u najvećem gradu na jugu kompletna kanalizacija i industrijske otpadne vode završavaju u Nišavi.
U Nišavu se izlije oko 30 miliona kubika godišnje, koje dalje odlaze u druge tokove.
Povezane vesti
"Vrlo kompleksan projekat i naravno da je morao da se radi godinama, od rešavanja imovine, izrade tehničke dokumentacije, pribavljanja svih građevinskih dozvola, posle je usledio i kovid, pa kriza u Ukrajini i povećanje cena. Ali je bitno reći da smo u završnoj fazi ovog prvog dela, imamo sve građevinske dozvole, završen je međunarodni tender, potpisani ugovori sa izvođačima radova", kaže Dušan Radivojević, direktor Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj.
Sa druge strane, Leskovac je među retkim gradovima u Srbiji koji ima postrojenje po evropskim standardima. Iako je grad još 2005. podigao kredit za izgradnju ovog sistema, projekat je počeo da se realizuje tek pet godina kasnije, a i onda je bilo problema.
"Početkom 2016. kada su izgrađeni kompletni objekti linije vode, prva faza postrojenja za preradu otpadnih voda, trebalo je da krene sa radom, ali je utvrđeno da je gradski kanalizacioni kolektor van upotrebe, tako da se nakon toga krenulo sa obezbeđivanjem sredstava za izgradnju novog", rekla je Maja Milošević Milojić, pomoćnica direktora JKP "Vodovd" Leskovac.
Ovakve projekte, dodaje, koče i izrada projektno tehničke dokumentacije i kratki rokovi za javne nabavke.
"Možda je veći problem što u zemlji možda još nemamo taj broj firmi inženjerskog kadra koje mogu da odgovore zadatku, pa onda oni rade na više projekata i onda se gleda da se stignu neki rokovi", kazala je Milošević Milojić.
Jeremić: Radi se na 700 kilometara fekalne kanalizacione mreže
Dragan Jeremić, savetnik Ministra građevinstva rekao je za Euronews Srbija da se radi na stotinama kilometara kanalizacione mreže, na 16 lokacija.
Kako je rekao, država je svesna problema koji postoji i radi se na 211 postrojenja od 2017. godine, koji se finansiraju iz različitih fondova, evropskih, IPA, kineski.
Povezane vesti
"Od 2005. imamo IPA fondove koji su još u realizaciji. To znači nije problem samo do nas, već malo i kod Evrope, neprilagođavanje našim uslovima. Mi smo zakone prilagodili, samo je pitanje implementacije. Moramo da naučimo još dosta, ne možemo da napravimo stručnjake za godinu dana. Trenutno radimo na 700 kilometara fekalne kanalizacione mreže, 200 kilometara smo izgradili, a do sledećeg juna očekujemo svih 700 kilometara na 16 lokacija", naveo je Jeremić.
On je dodao da situacija jeste posebno teška u Beogradu i da je izgradnja postrojenja za prečišćavanje vode veoma zahtevna i da će trajati dugo.
"U Beogradu jeste teška situacija, ne treba nama jedna Nemac da dođe i to da kaže. Međutim, ranije su stručnjaci pisali kako nama ne trebaju prečistači za otpadne vode, tu je ekosistem, biosistem, Dunav će to sam da prečisti, piše u knjigama. Sad smo došli u drugu fazi, da smo najveći zagađivač Dunava u ovom delu Evrope", rekao je savetnik u Ministarstvu građevinarstva za Euronews Srbija.
Jeremić je rekao da se na projektu Veliko Selo radi, ali da je to ogroman projekat, nešto što se do sada nije radilo i da treba dosta vremena da se to završi, dok će sistem za preradu otpadnih voda u Novom Sadu biti završen brže.
Komentari (0)