Istraživanje o otvorenosti institucija: Netransparentnost utiče na poverenje građana

Rezultati dva istraživanja o otvorenosti i transparentnosti institucija u Srbiji pokazali su da Srbija na tom planu mora mnogo da radi kako bi poboljšala sliku i povećala poverenje građana u vladavinu prava, rekla je izvršna direktorka Partnera Srbije Ana Toskić Cvetinović za Euronews Srbija čija organizacija je inače i radila ovo istraživanje.

Ona dodaje da su dosadašnja praksa i analiza pokazale da se insitucije dodatno zatvaraju, a to znači da su manje pristupačne za građane i da su manje transarentne.

"Srbija nažalost, ako možemo da poredimo sa komšijama, ne stoji najbolje. Samo u kategoriji ministarstava nismo na poslednjem mestu, tu smo treći. Međutim, nekako su najveće razlike po pitanju otvorenosti i transparetnosti parlamenata u regionu. Tako je naš parlament ocenjen ocenom 43 i to na skali do 100. Inače, mi smo ovde pratili preko sto različitih indikatora koji treba da ukažu na otvorenost i transparetnost. Na primer, crnogorski parlament ima ocenu 83. U kategoriji Vlada postoji velika razlika. Naša zajedno sa pokrajinskom Vladom je dobila zbirnu ocenu 37, dok je Severna Makedonija dobila ocenu 82. To su najznačajnije razlike. U delu organa uprave, manje su razlike. Stanje je tu ujednačeno. Za Srbiju je ocena 31 odsto, a maksimalna ocena je 47", rekla je Cvetinović.

Šta su najveće zamerke?

Ona je navela da je jedna od najvećih zamerki ta što mnoge informacije, koje bi trebalo da budu dostupne i javne, uglavnom to nisu.

"Mnogo toga što bi trebalo da bude dostupno na portalima tih institucija nema. Građani jako često moraju da se sami obrate institucijama kako bi dobili povratnu informaciju. Međutim, dešava se da ih i nakon toga ne dobiju", kaže.

Naglašava da ovakav trend postoji već neko vreme, ali dodaje i to da postoji utisak da je doskorašnja padnemija koronavirusa dodatno uticala na to da se institucije zatvore.

"Postoji i dodatni razlog, on je kultrulolški. Čini se da nosioci instucija nisu naučeni da su oni odgovorni i da treba da podnose račune građnima", rekla je.

"Pogrešan doživljaj da građanima nije bitna transparentnost"

Kaže da upravo to što informacije nisu transparentne može građanima da ukaže da moguću korupciju, a navodi da se pokazalo da građane interesuju informacije o radu institucija.

"Pogrešan je doživljaj da građanima nije bitna transparetnost. Ona je jako bitna, posebno u delu koji se odnosi na trošenje budžetskih sredstava. Na primer, prošle godine smo radili istraživanje javnog mnjenja gde smo proveravali da li je građanima i koliko važno gde su trošena sredsta po pitanju pandemije. Da li su im bitne informacije o tome gde su i na šta trošena sredstva? Pokazalo se da ih zanima, preko 50 odsto je reklo da im znači. Dve trećine je pokazalo da to što infomacije nisu dostupne može da ukaže na korupciju. Što je transparentniji rad, poverenje je veće. Propusti svuda postoje, ali je suština da nam se pokaže da se radi u interesu građanstva", smatra Toskić Cvetinović.