Igre 
"Postoje oblaci koji su fabrike za proizvodnju grada": Zaštita useva goruće pitanje - rakete, osiguranje ili mreže
Komentari13/06/2022
-06:55
Koliki je učinak protivgradnih raketa, pitanje je koje već godinama deli javnost. U nekim slučajevima ispaljeni projektili unište oblak, dok u drugim završe sa krupnim gradom i uništenim usevima. Srbija za razliku od većine zemalja u regionu protivgradnu zaštitu bazira na raketama.
U poslednjim gradonosnim nepogodama u ariljskom kraju oštećeno je 30 odsto useva. Protivgradna zaštita je delovala, ali šteta je načinjena.
"Oni su delovali sve vreme ali verovatno se nije moglo odbraniti od grada. Ipak, zahvaljujući protivgradnim raketama šteta je umanjena i bila bi sigurno mnogo veća", kaže za Euronews Srbija predsednik opštine Arilje Predrag Maslar.
Protivgradni strelac Mileta Bogdanović kaže da je tokom poslednjih nepogoda u stanici bilo 13 raketa i sve su ispaljene, dok je prošle godine u isto vreme bolo 20 raketa na stanici. Zašto je ove godine bilo manje kaže da "ne zna".
Prema procenama, protivgradne rakete uspešne su u 60 odsto slučajeva, pod uslovom da se ispale u pravom trenutku. U Zlatiborskom i Moravičkom okrugu još uvek nema automatskih protivgradnih stanica.
"Njihova prednost je velika, jer sa njima se reaguje za nekoliko minuta prilikom uočavanja neposredne opasnosti od grada", ističe koordinatorka u Radarskom centru Užice Milevica Protić.
Iz Radarskog centra Užice napominju da im posao otežava i to što Bosna i Hercegovina nema protivgradnu zaštitu, tako da su prošle godine sa 102 protivgradne stanice delovali na 100 gradonosnih oblaka.
Povezane vesti
"Kada uočimo da se gradonosan oblak razvija zasejavamo ga veštačkim reagensom. Nekada smo više, nekada manje uspešni, što ne zavisi od nas, već od dinamike oblaka. Postoje oblaci koji imaju toliku dinamiku da su oni fabrike za proizvodnju grada", objašnjava Protić.
Osiguranje useva
Od upotrebe protivgradnih raketa odustalo se u zemljama Evropske unije, dok u Srbiji i pored velih šteta svake godine, još uvek nije razvijena ni svest o potrebi osiguranja useva, na koje poljoprivrednici uglavnom gledaju kao na trošak a ne investiciju.
profimedia
Meštani ariljskih sela, čak i oni koji su osigurali svoje useve, kažu da nisu sigurni kada će šteta biti procenjena, kao i koliko će biti nadoknađena od strane osiguravajućih kuća.
Iako Ministarstvo poljoprivrede daje podsticaje za osiguranje useva, u zemljoradničkoj zadruzi Agro eko voće iz Arilja smatraju da te subvencije treba preusmeriti u druge vidove zaštite od elementarnih nepogoda.
"Imamo ubijene zasade u narednih nekoliko godina. Bolje da država te subvencije odobri za nabavku protivgradnih mreža, jer da smo imali njih ili plastenike, najlone, ne bi bilo ovolike štete", ističe direktor Zemljoradničke zadruge Argo eko voće Božo Joković.
A u ariljskom malinogorju gde je 2.000 hektara pod malinom, protivgradne mreže su retkost, više je onih koji se u ovoj fabrici pod otvorenim nebom, uzdaju upravo u nebo.
Digitalizacija protivgradne zaštite
Biljana Petrović, stručnjak za poljoprivredu, kaže da "nije dobro uzdati se u nebo", a na pitanje da li je protivgradna zaštita u Srbiji adekvatna, kaže da se u poslednjih nekoliko godina mnogo toga uradilo i da se ide ka digitalizaciji protivgradne zaštite, da se na vreme i na pravi oblak reaguje.
Povezane vesti
"To ne može da se završi i reši u jednom danu. Klimatske promene su takve kakve jesu, da imamo sve više nepredvidivih vremenskih uslova. Poljoprivrednici moraju da sagledaju šta im se dešava, gde da ulože novac i kako da se osiguraju", rekla je ona za Euronews Srbija.
Napominje da je važno zaštiti useve priotivgradnim mrežama. Navodi da to jeste velika investicija za poljoprivrednike, ali da se isplati, a dostupni su im i povoljni krediti, kao i subvencije države.
"Poljoprivrednici će reći da su skupe protivragne mreže. Ono što im se nudi su subvencionisani krediti sa jedan i tri odsto kamate. Takođe, postavljanjem protivgradne mreže dobijaju podsticaj od 50 odsto", rekla je ona.
Komentari (0)