Igre 
Na šta se troši budžet lokalnih samouprava: Tri opštine u Vojvodini prve po indeksu transparentnosti
Komentari06/05/2022
-17:05
Iako na lokalnom nivou, skupštine gradova i opština i dalje izglasavaju izveštaje koji pokazuju kako se javni novac iz lokalne kase trošio, građani o tome malo znaju, a retke su opštine i gradovi u kojima imaju uticaja na to kako će budžet biti koncipiran.
Po indeksu transparentnosti na lokalu, koji između ostalog, sagledava i tu stavku, tri prvoplasirane opštine nalaze se u Vojvodini, a prvo mesto već dve godine zauzima opština Bečej.
Do tog rezultata dovelo je jedno udruženje mladih i njihov entuzijazam da građane u većoj meri uključe u kreiranje lokalnog budžeta.
Sve je počelo jednim istraživanjem o javnim finansijama i korupciji, kada ih je iznenadio podatak da 53 odsto ispitanih stanovnika Bečeja misli kako nema pravo na uvid u lokalni budžet. Započeli su kampanju, na početku kroz ankete i informisanje čelnika opštine sa onim što je za građane prioritetno.
"I onda smo tek naknadno krenuli u zajedničku akciju, pošto se opština odazvala i mi smo to tada formirali u kampanju koja traje sad već nekoliko godina - "Budžet po meri građana, i ti se pitaš"", rekao je Aleksandar Đekić iz Bečejskog udruženja mladih.
Euronews Srbija/Printskrin
Tako sada svake godine stanovnici Bečeja i okolnih mesta izlaze na izbore u svojim mesnim zajednicama. Glasaju za projekte koji će se naći u lokalnom budžetu.
"Eto na primer, prošle godine smo imali 3.155 uključenih građana u glasanje u mesnim zajednicama i zbor svih ovih okolnosti imali smo glasanje i preko sajta. S naše strane, to je jako lep odziv s obzirom na to koliko su građani nezainteresovani, nemotivisani da uđu u takav proces, jer smatraju da se ništa ne može promeniti. To je naš utisak", kazao je Đekić.
Povezane vesti
Šira slika opravdava takav stav, jer se građani u Srbiji slabo pitaju kako će budžet biti koncipiran, kažu u Nacionalnoj koaliciji za decentralizaciju. Rasprave o budžetu se najčešće, navode, organizuju pro forme.
"Skoro da nemamo grada u Srbiji, možda tek jedan ili dva, gde su građani stavrno bili pitani šta misle na javnim raspravama i čiji su predlozi na ovaj ili onaj način bili na kraju uvršteni u zvaničnu verziju budžeta. Imamo gradove sa našminkanim procesima koji na papiru izgledaju dobro, ali zapravo su vrlo loši", navodi Danijel Dašić iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju.
Svojim nečinjenjem, odnosno neusklađivanjem dva ključna zakona - o državnoj upravi i o planskom sistemu, takvu situaciju, kaže, i država godinama podržava. Promo/Jelena Ivanović/NSEPK
Sa druge stane, najveći vojvođanski grad, Novi Sad raspolaže budžetom od blizu 36 milijardi dinara, a pored prihoda od poreza na zarade, značajan deo gradske kase čini i naplaćeni porez na imovinu. To su stavke koje plaćaju građani, ali kako su naveli, ne znaju na šta se novac troši, niti ih o tome neko pita.
Ipak, od oktobra Novi Sad poziva građane da preko platforme "Tvoj grad" uzmu učešće u kreiranju budžeta. Mogli su da glasaju za neki od 47 projekata koje je predložio Grad, a sami su kandidovali još 370. U budžet za 2022. uvršteno je po deset iz svake grupe. U Gradskoj kući napominju da im je cilj aktivnije učešće građana.
Ne možemo na drugačiji način mi više pozvati građane od ovog što činimo. Puno aktivnosti u prethodnom periodu je učinjeno, puno napora kako bi se dalo na transparentnosti. Završni račun Grada Novog Sada je javni dokument javno dostupan, predlog budžeta grada je takođe javni dokument, o njemu odlučuju odbornici grada. Platforma koja je prošle godine počela da funkcioniše", kazala je za Euronews Srbija Andrijana Mesarović, članica Gradskog veća za budžet i finansije.
Brunauer: Ni građani ni lokalna samouprava nemaju iskustva
Aleksandar Grunauer direktor Švajcarskog programa za poreze rekao je za Euronews Srbija da, sa jedne strane, građani nisu upoznati sa time kako mogu da učestvuju i predlažu investicije, dok lokalne samouprave misle da su građani nezainteresovani.
"Mi smo nedavno napravili istraživanje o tome da li znaju, da li se osećaju uključenim. Građani imaju osećaj da nemaju realne mogućnosti da se uključe i daju svoj stav u šta bi bilo svrsishodno investirati", rekao je Grunauer.
Povezane vesti
On je rekao da građani nemaju dovoljno iskustva u učestvovanju u donošenju odluka, ali da ni lokalne samouprave nemaju iskustva kako da animiraju građane.
"Građani treba da imaju poverenje i treba da zauzmu stav da se oni pitaju na šta se troši njihov novac i da se organizuju, to može da bude informalna grupa. U Ljuboviji recimo su građani izglasali da se kupi rendgen aparat za Dom zdravlja . U Užicu se njih 10, 20 dogovorilo šta bi oni hteli, opština je odvojila novac za takve ideje izglasali su prema kriterijumima određene projekte koji su implemetirani i vidljivi za građane", rekao je Grunauer za Euronews Srbija.
On je dodao da je situacija kada je plaćanje poreza u pitanju bolja nego ranijih godina, ali da bi trebalo raditi na tome da se još više to uredi kako bi taj novac išao u budžet.
Komentari (0)