RERI i mladi istraživači podneli zahtev za nadzor Ziđina, iz kompanije kažu: Ulažemo u zaštitu životne sredine

Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) i Društvo mladih istraživača iz Bora podneli su Ministarstvu zaštite životne sredine zahtev za pokretanje vanrednog inspekcijskog nadzora nad kompanijom Ziđin Bor Koper zbog sumnje da su visoke koncentracije arsena 2021. godine u vazduhu posledica prerade rude u topionici bakra u okviru ovog kompleksa. 

Hristina Vojvodić iz RERI-ja rekla je za Euronews Srbija da su visoke koncentracije arsena zabeležene i tokom 2022. godine, te je tako krajem januara koncentracija arsena u vazduhu bila 180 puta viša od dozvoljene.

"Dozvoljena prosečna vrednost aresena na godišnjem nivou u prašini, PM10 česticama, je šest nanograma po metru kubnom. Ono što smo mi videli iz izveštaja je da su te koncetracije godišnje prekoračene na svakoj stanici u Boru. Mi vidimo tu jedan kontinuitet u visokim koncetarcijama aresna i to može da bude opasno", kaže ona.

Sa druge strane, iz kineske ambasade su rekli da su kineska preduzeća, nakon preuzimanja rudnika u Boru, uložila 217 miliona dolara u zaštitu životne sredine, a u avgustu prošle godine je izgrađen i novi sistem za skupljanje dimnih gaosva u topionici.

Međutim, Hristina Vojvodić kaže da se mere jesu videle, ali da je reč o nelegalnom postrojenju. "To postrojenje je izgrađeno bez adekvatnih dozvola i ono fukncioniše. Potrebna je adekvatna studija o proceni uticaja, jer ako se to ne dogodi, onda možemo da imamo i veće probleme", rekla je ona.

Ziđin: Želimo da sprovodimo aktivnosti u skladu sa svetskim standardima

Danas se oglasila i kompanija Ziđin majning grup koja je saopštila da ima čvrste namere da svoje aktivnosti u Srbiji sprovodi u striktno u skladu sa zakonima i u skladu sa najvišim svetskim standardima, kako u oblasti rudarstva i metalurgije, tako i u oblasti zaštite životne sredine.

"Smatramo da je zadatak svih nas da doprinesemo razvoju Republike Srbije i kvalitetnijem i boljem životu svih njenih građana, a pogotovo našim sugrađanima iz Bora i njegove okoline", navode iz Ziđina.

U saopštenju se podseća da Ziđin majning grup od kraja 2018. godine realizuje dva projekta u Srbiji. Navodi se da je kompanija uložila više od 1,2 milijarde dolara u osavremenjivanje procesa u nekadašnjem RTB Boru, a od toga je uloženo više od 170 miliona dolara u zaštitu životne sredine. U projekat Čukaru Peki je do sada uloženo 455 miliona dolara.

"Na ovaj način smo u velikoj meri rešili višedecenijski problem zagađenog vazduha u Boru. Vrednosti svih emisija se nalaze u dozvoljenim propisanim granicama, a vrlo često daleko ispod tih granica. Krajem godine će biti pušteni u rad novi sistemi u topionici,koji će sveobuhvatno rešiti nasleđeni problem prikupljanja i tretiranja čestica prašine iz procesa topljenja", navode iz Ziđina.

Dodaju da u oblasti zaštite životne sredine veliku pažnju posvećuju ozelenjavanju površina koje su proteklih decenija bile obuhvaćene rudarskim aktivnostima, smanjenju buke, prilagođavanju mikroklime, održavanju kvaliteta vode i tla i kontroli prašine.

U Srbiji počinje digitalni registar izvora zagađenja

Da je neophodno pojedinačno proveravati zagađenost vazduha po Srbiji potvrđuje i vest da će umesto u papirnoj formi, što je do sada bila praksa, zagađivači u svim gradovima i opštinama u Srbiji ubuduće lokalnim samoupravama podatke o svom negativnom uticaju na životnu sredinu dostavljati u digitalnom formatu. To znači da će na ovaj način biti unapređen kvalitet i povećana količina prikupljenih podataka o zagađivanju vazduha, voda, zemljišta i generisanju otpada na lokalnom nivou.

Sanja Arizanović koordinatorka u UNDP-ju kaže da je ova digitalna baza važna i da je novina to što će biti uključene upravo loklane zajednice pojedinačno.

"Nadograđen je već postojeći infomacioni sistem koji Ministrstvo za zaštitu životne sredine već ima i to znači da se deo ovih podataka već prikupljao u digitalnom fomratu. U budućnosti će to biti dostupno i za lokalni nivo i to će biti novina", kaže ona.

Kaže da će se na ovaj način lakše komunicirati između opština  u zemlji jer do sada to nije bila praksa.

"Jednostavnije će se sagledati podaci o zagađenju i samim tim doneće se adekvatne mere. Jasno je da je teže kada je to u papirima", dodaje Arizanović.

Navodi da će svako imati pristup infomacijama koje ga budu zanimale. "Ovim podacima upravljaju ljudi iz Ministarstva za zaštitu životne sredine, a svaka lokalna samouprava će imati svoj nalog i moći će da gleda podatke za svoju teritoriju", rekla je Arizanović.