Gnjatović: Vakcinacija u kombinaciji s omikronom daje "superimunitet"
Komentari19/03/2022
-10:31
Od ranije se smatralo da blaži oblik bolesti kovid 19 dovodi do stvaranja manje antitela i da ona kraće traju, međutim omikron soj je stvorio jako dobar i jako stabilan imunitet, kaže direktorka Instituta za primenu nuklearne energije (INEP-a) dr Marija Gnjatović.
Ona je za RTS rekla da je sprovedena studija pokazala da vakcinacija u kombinaciji sa zaražavanjem omikron sojem koronavirusa daje superimunitet. Studija je rađena od januara i kod 500 ispitanika proveravan je antitelni odgovor.
"U studiji smo imali ispitanike koji nikada ranije nisu bili izloženi virusu, ali su stekli jako dobar antitelni odgovor i jako stabilan nakon omikrona", navodi Gnjatović.
Ispitanici koji su šest meseci pre zaražavanja bili vakcinisani, a nisu imali dobar antitelni odgovor, nakon omikrona su stekli superimunitet. Pojasnila je da se ispostavilo da su vakcine manje štitile kod omikrona, jer je bilo mnogo izmena u s-proteinu, koji je sastavni deo vakcina.
"Naš organizam pamti izloženost, čak i kada nije došlo do stvaranja antitelnog odgovora posle vakcinacije. Sada se rezultati vide, u kombinaciji vakcine i zaražavanja omikronom", rekla je Gnjatovićeva.
Šta možemo da očekujemo od deltakrona
Trenutno je aktuelan deltakron soj virusa, koji je hibridna varijanta delta soja i omikrona. Gnjatovićeva kaže da se za sada smatra da nije posebno opasan, iako može da se očekuje da se brže širi, jer ima s protein kao omikron, a on je odgovoran za vezivanje za humane ćelije, zbog čega se brzo širi. Za sada je mali broj ljudi zaražen ovom varijatnom.
"Veliki broj ljudi bio je zaražen ili omikronom ili deltom, ili je vakcinisan, pa se očekuje da će stvoreni imunitet delovati i na deltakron", kaže dr Gnjatović.
Ističe, međutim, da treba biti na oprezu i zbog situacije u Evropi. U Nemačkoj je zabeležen rekordan broj obolelih na 100.000 stanovnika.
Komentari (0)