Igre 
Važno istraživanje naučnika iz Srbije: Otkrili su kako geni utiču na oboljevanje od kovida, njihov rad prepoznao i SZO
Komentari09/02/2022
-18:03
Srpski naučni tim sa Medicinskog fakulteta u Beogradu pokušava da reši ono što trenutno muči ceo svet u pandemiji virusa korona - zbog čega se kod pojedinih mladih i naizgled zdravih osoba javljaju teži oblici kovida 19 i da li geni imaju veze sa tim. Projekat "AntioxIdentification", koji finansira Fond za nauku, došao je do rezultatu koji će omogućiti personalizovani pristup lečenju pacijenata obolelih od kovida 19.
Prof. Marija Matić, istraživač u okviru specijalnog programa istraživanja kovida 19, kaže da pandemija traje već dve godine i da ne čudi što veliki broj istraživača širom sveta pokušava da nađe odgovore na brojna pitanja koja je prate.
Priliku da doprinesu saznanjima o kovidu 19 na globalnom nivou dobio je i tim istraživača Instuta za medicinsku i kliničku biohemiju, zahvaljujući sredstvima koje je odobrio Fond za nauku.
Matić za Euronews Srbija kaže da je poznato od početka epidemije da osobe koje su gojazne, imaju dijabetes, povišen pritisak imaju rizik za nastanak teških formi bolesti.
"Interesantno je svima, posebno naučnicima, kako mlade, naizgled zdrave osobe dobiju težu formu kliničke bolesti i završe na odeljenjima intenzivne nege", rekla je Matić za Euronews Srbija.
Pojašnjava da je istraživačka grupa Medicinskog fakulteta, koju predvodi prof. Tatjana Simić, svoja dotadašnja istraživanja usmerila na kovid 19. Oni se već dugo bave ulogom oksidativnog stresa, odnosno slobodnih radikala u nastanku i progresiji brojnih malignih i nemalignih bolesti.
Oksidativni stres
"Oksidativni stres se smatra jednim od ključnih igrača u kovidu 19. Želeli smo da istražimo da li pojedini geni za antioksidantne enzime utiču, menjaju podložnost ili predispoziciju za dobijanje, nastanak same bolesti kovid 19? Da li kod pacijenata obolelih od kovida 19 profil gena antioksidantnih enzima, utiče da dobiju težu formu bolesti", pojasnila je Matić.
Pixabay
Povezane vesti
Dodaje da je tim već ispitivao i analizirao 13 antioksidantnih enzima, odnosno njihove genetske profile i da su uvrstili još dva nova.
"Od 15 ispitivanih polimorfizama pokazalo se da su dva gena antioksidantnih enzima povezana sa većom podložnošću za nastanak kovida 19 i za veći rizik da osoba ako oboli dobije težu formu bolesti. Osobe koje su nosioci ovih varijantnijh oblika imaju slabiju antioksidantnu aktivnost i one će verovatno razviti teži oblik ove bolesti", pojasnila je ona.
CIlj projekta je da se utvrdi koja je kombinacija gena rizična za razvijanje težih oblika kovida. Saznanja do kojih su došli istraživači iz Srbije mogla bi da pomognu pacijentima, ali i lekarima na koje bolesnike da obrate posebnu pažnju.
Personalizovana terapija
To bi u praksi izgledalo ovako:
"Ukoliko bi pacijent kod kojeg je potvrđen PCR-om virus korona, dođe na prijem u Infektivnu kliniku uzme mu se krv, laboratorijskim metodama, koje nisu komplikovane, napravi se panel rizičnih gena. Zapravo, uradi se kombinacija gena, jer je uvek više gena u pitanju, nije jedan. Ukoliko ta osoba ima takvu kombinaciju antioksidantnih gena koja ga predisponira za težu kliničku sliku, lekari će takvog pacijenta pažljivije pratiti, ranije uvesti određenu terapiju.
Tanjug/Strahinja Aćimović
Pojašnjava da je personalizovana terapija veliki izazov 21. veka i glavni koncept personalizovane medicine je da na osnovu podataka o pacijentu prilagodi terapija baš tom pacijentu. Koncept personalizovane terapije već je u primeni u pojedinim granam medicine.
Rad istraživača iz Srbije na sajtu SZO
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) uvrstila je rad istraživača iz Srbije u literaturu za kovid 19. To je stranica SZO koja je svakog dana ažurira i na njoj se nalaze radove za koje SZO smatra da su dali veliki doprinos u istraživanjima kovida 19.
Povezane vesti
"To je naš prvi rad iz projekta. Srećni smo zbog toga i ponosni. To je afirmativno za nas, za fakultet, naučnu zajednicu i našu zemlju", zaključila je ona.
Komentari (0)