Igre 
10 inspirativnih priča Euronews Srbija o strancima koji su se zaljubili u Srbiju, a neki odlučili tu i da ostanu (VIDEO)
Komentari08/01/2022
-22:01
Neki od njih su u Srbiju došli slučajno, naveo ih put. Drugi su pak planirali posetu ovom regionu, kažu da su želeli da upoznaju našu kulturu i jezik. Neki su odlazili ali se i vraćali, dok su neki svoj život nastavili ovde. Jedna stvar im je zajednička je da su svi oni sada zaljubljeni u našu zemlju.
Njihove priče su inspirativne, posebne i drugačije. Ispirčane su kroz vizuru njihovih dogodovština ovde, govore o tome kako su upoznali srpski mentalitet, geografiju ali i ljude. Nekima su najviše dopali naša neposrednost i duh, nekima hrana, muzika i kafana, dok nekima način života.
Svi oni su svoja iskustva podelili za Euronews Srbija i otkrili šta ih najviše opčinjava ovde. Ovo su njihove priče:
Georgina i Oliver iz Engleske sreću našli kod Valjeva
Georgina Ristić i Oliver Goharija iz Engelske su došli u Srbiju i kod Valjeva pronašli svoje idealno mesto za život. Njihov način života drugačiji je od onog na koji smo navikli. Njih dvoje žive u skladu sa prirodom, trude se da čuvaju planetu i nisu tako daleko od nas.
Idealno mesto za život sa mnogo sunca i čistog vazduha tražili su u Barseloni, Beogradu i Novom Sadu, a pronašli su ga u okolini Valjeva, više od pola godine ovo mesto je njihov dom.
Georgina nije slučajno ovde. Iako se rodila i odrasla u Engleskoj, njena porodica vodi poreklo iz Srbije, iz valjevskog kraja.
"Moj deda je iz Šušeoka, Stefanovići smo mi. Moj rođak je otvorio prvi sanatorijum u Valjevu, deda mi je bio u gimnaziji ovde. Moji koreni su ovde", kaže Georgina koja je nedavno dobila i srpsko državaljanstvo. Jedna je od retkih devojaka koje ne kupuju šminku, ne koristi šampon, ne skuplja knjige, suvenire i sitnice i ne konzumira ništa što je upakovano u plastiku i veganka je. Njoj je sličan i Oliver koji takođe pontencija prirodan način života, a u Engleskoj je kao svetnik za ishranu i vežbanje radio za fudbalski klub Vulverhempton. Njih dvoje, kažu, ne planiraju da odu iz Srbije jer su ovde pronašli svoj savršen život.
Kako žive Gerogina i Oliver pogledajte u video prilogu:
Povezane vesti
Poljakinja Julija obožava Srbiju i peva našu narodnu muziku
Mlada devojka iz Poljske zaljubljena u srpsku kulturu glavni je vokalista je grupe "Kriva Drina" iz Krakova, koja pre svega svira obrade naših narodnih pesama, kao i svoje autorske pesme koje su pisane u sličnom stilu. Oduvek je želela ozbiljno da se bavi muzikom, a kada je pronašla kolege kojima je srpska muzika podjednako privlačna, uspela je da spoji dve velike strasti.
Htela je da upozna celokupnu kulturu stare Jugoslavije, pa je počela da se interesuje za ceo Balkan.
"Upisala sam hrvatski jezik, jer sam smatrala da će mi biti koristan kasnije ako želim da se zaposlim u turizmu. Tada sam o Srbiji znala vrlo malo. Tokom studiranja sam upoznala srpsku kulturu i počela da se družim sa kolegama koji studiraju srpski. Tako sam na kraju završila oba jezika – osnovne studije iz hrvatskog, a master iz srpskog", ističe Zajac za Euronews Srbija.
Kada je prvi put došla u Srbiju, odmah se zaljubila u državu i čitavu kulturu. Tako joj je omiljena destinacija Beograd obišla je i brojne druge gradove i atrakcije širom zemlje, poput Valjeva, Subotice, planine Tare i Guče.
Pošto se bavi muzikom, rekla je da je očarana srpskom, ali i da joj je teško bilo da u početku pronađe bend u Krakovu koji, kao ona, deli ljubav prema Balkanu i njegovoj kulturi. Na kraju je, kaže, upsela u tome.
Kako Julija peva srpske pesme i kako se zakljubila u Srbiju pogledajte u video prilogu:
Laura iz Španije nije posetila Balkan, ali na tečno peva Tomu, Brenu, Balaševića
Laura Marin sedamnaestogodišnjakinja iz Galicije u Španiji kao dete čula je srpski jezik u jednoj dečjoj emisiji i momentalno se zaljubila. Ona sada ima i svoj Jutjub kanal na kojem objavljuje svoje snimke na kojima peva.
Omiljena pevačica joj je Lepa Brena, a iako još nije posetila Balkan, jednog dana bi i ona želela da se preseli u naš region, kao i da se isproba u svetu muzike.
Povezane vesti
"Kad sam imala devet godina prvi put sam čula sprski jezik. Gledala sam dečju emisiju "Bear in a Big Blue House" na različitim jezicima. Poslednji je bio srpski, a ja sam se odmah oduševila, ne znam ni sama zašto", ističe laura Marin za Euronews Srbija i dodaje da je tek od četrnaeste godine počela da uči srpski jezik isključivo putem interneta, bez ičije pomoći.
"Kao i gotovo svaka devojčica, ja sam oduvek volela da pevam. Sećam se koliko sam slušala hitova sa Rijaninog albuma 'Loud', taj CD mi je otac kupio. Tada sam shvatila koliko volim muziku", prisetila se ona.
Posle, kako je pronašla balkansku estradu, znala je da želi da se bavi tom vrstom muzike.
Kako domaće pesme zvuče u Laurinoj izvedbi pogledajte u video prilogu:
Najpoznatiji "srpski" Brazilac Tiago Fereira promoviše strancima našu državu
Najpoznatiji Brazilac na Balkanu Tiago Fereira danas obilazi Srbiju, vodi ture, promoviše domaće atrakcije stranim turistima i vodi svoju emisiju "Tiago Balkan", a prvi put je došao u Beograd zbog ljubavi 2010. godine. Ljubav nije potrajala, ali Fereira kaže se rodila nova - prema Srbiji.
Rođen je u Rio de Žaneiru, do sada je obišao gotovo svaki skriveni dragulj Srbije, i odlično savladao jezik, a za Euronews Srbija otkrio je kako je izgledao njegov "put do uspeha".
"Kada sam 2010. doputovao, tada sam prvi put bio toliko udaljen od svoje otadžbine. Svidelo mi se što su ljudi druželjubivi, i osetio sam se dobrodošao", kazao je 29-godišnjak i dodao da Brazil nije napustio zbog nezadovoljstva već je jednostavno osetio neku vrstu povezanosti sa našom zemljom.
"Imao sam utisak da mi je srce ostalo u Srbiji — kao da imam neku misiju koju moram da ispunim. Naravno, nedostaje mi moja zemlja, ali uživam u svom poslu ovde i važno mi je što iz dana u dan doprinostim srpskom turizmu", rekao je Fereira.
Na pitanje koliko je brzo uspeo da nauči jezik Fereira ističe da je za šest meseci veoma intenzivnog rada uspeo da savlada srpski na veoma osnovnom nivou. Naveo je da mu je to jako važno jer, je smatrao da jedino tako može istinski da upozna srpski mentalitet i našu kulturu. Naglašava da je dosta naučio i kroz muziku, i da najviše uživa u pesmama Tome Zdravlkovića, Miroslava Ilića, Tozovca i drugih pevača narodne muzike.
"Volim da slušam kafansku muziku i generalno kafanu, provode i noćni život. I dalje nisam stigao da odgledam mnoge srpske filmove koje su mi preporučili, poput 'Kad porastem biću Kengur' ili 'Lajanje na zvezde', ali planiram uskoro", ističe, a pored kafane, Fereira uživa i u domaćim ukusima, i tvrdi da je srpska kuhinja relativno slična brazilskoj.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Francusko-holandski par našao dom u Subotici u kući staroj 100 godina
Nakon šestomesečnog putovanja po Istočnoj Evropi, jedan francusko-holandski bračni par odlučio je da za svoj budući dom izabere stogodišnju kuću u zaštićenoj zoni Subotice i vrati joj stari sjaj.
Gvenel i Marten Bizmon došli su na ovu odluku između ostalog, kako bi doprineli očuvanju kulturnog nasleđa. Kada su krenuli na svoje putovanje, verovatno nisu mogli ni da naslute da će novi dom pronaći u ulici Braće Radić u srcu Subotice. Stogodišnja kuća "na lakat" u stilu secesije postala je njihov novi dom, jer su se u ovom delu sveta osetili kao kod kuće.
"U Subotici imate četiri različita jezika. Dakle, u prošlosti je ovaj grad bio otvoren za sve. Taj mentalitet i tu otvorenost odmah smo osetili i, naravno, zbog činjenice da smo zaljubljenici arhitekture, uživamo u ulici Braće Radić, kulturnom i istorijskom centru Subotice", rekao je za Eruonews Srbija Marten Bizmon.
Odluku o preseljenju u tu ulicu doneli su lako, jer ih je vodila osnovna ideja o doprinošenju kulturalnog nasleđa.
"Ove kuće su osmišljene i građene za ljude. Želimo da slavimo lepotu i dodamo vrednost okruženju u kom živimo. Ova kuća je bila tu pre nego što sam se rodio, a uz našu pomoć biće tu i kad nas više ne bude", dodao je Bizmon.
Kako izgleda poduhvat ovog para pogledajte u video prilogu:
Na putu od 5.000 kilometara do Iraka Mičel Džouns je prepešačio Srbiju
Mičel Džouns je (27), mladić poreklom iz Portsmuta u Velikoj Britaniji, 1. septembra krenuo je na put kroz Evropu dugačak 5.000 kilometara, iz francuskog grada Lila sve do Iraka, peške.
Tokom ovog putovanja Britanac je pešačio i kroz Srbiju, a od početne tačke do Beograda potrebno mu je bilo 70 dana. Inače, on dnevno pređe oko 30 kilometara, a u novembru je prvi put bio u Srbiji.
Kaže da kod njega važi pravilo da ukoliko mu neko ponudi prevoz, on ga prihvata, a tokom celog puta to mu se isključivo desilo u našoj zemlji.
Ispitivanje svojih granica, noćenje u šatoru i šetnja po često neprijatnim vremenskim uslovima ipak nisu besmisleni. Ovom akcijom, Džouns prikuplja donacije za organizaciju War Child – cilj mu je da dok stigne u Irak sakupi 10.000 funti. U trenutku kada je dao intervju za Euronews Srbija, nalazio se u Sofiji, a sakupio je približno polivunu planirane sume – 4.930 funti.
"Odavno sam hteo da prepešačim Evropu. Poslednjih nekoliko godina sam čuvao novac za ovo putovanja, ali sam morao da je odložim i zbog pandemije", ističe 27-godišnjak.
U razgovoru za Euronews Srbiju kaže da nije preterano poznavao Srbiju pre ovog putovanja, ali oduševila ga je, kako ističe, naša otvorenost i hrana.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
"Kada mi neko ponudi prevoz, prihvatam, ali to mi se do sada desilo samo tri puta – sva tri puta u Srbiji. Poslednjom prilikom šetao sam u Nišu, ka fudbalskom stadionu. Jedan čovek je stao i ponudio da me odveze. Iako mi je samo skratio put za jedan kilometar ušao je u stadion sa mnom i predstavio me igračima i osoblju, a tim mi je poklonio dres", prisetio se putnik.
"Ljudi često staju da bi popričali sa mnom, ponude mi voće, kafu, vodu ili čak rakiju ponekad. Neki su mi pružili čak i smeštaj u svom domu, ili su se ponudili da mi plate sobu u hotelu", dodaje Mičel.
Najzanimljiviji deo puta u Srbiji mu je bio od Beograda do Niša, što je ocenio boljim od ravnice u Vojvodini.
"Napuštam Srbiju sa prelepim uspomenama. Definitivno je najupečatljivi momenat bio upoznati fudbalski tim u Nišu. Takođe, samo nekoliko dana nakon što sam ušao u Srbiju, kontaktirao me je neko iz Fudbalskog saveza i ponudio mi karte za utakmicu Srbije i Katara", naglasio je.
Na pitanje kako bi Srbiju opisao strancima koji je ne poznaju Mičel Džouns je rekao da je ovo jedna veoma raznolika zemlja.
"Mnoge religije žive jedna pored druge. Rekao bih ljudima da je Srbija veoma gostoljubiva zemlja i ne brinu da ćete se izgubiti ili upasti u nevolje jer će im uvek neko pomoći", glasio je njegov odgovor.
Indonežanska blogerka o Srbima: Dopadaju mi se jer su buntovnici sa stavom
"Dobar burek sa jogurtom zaista može da vam ulepša dan". Ovako svoj razgovor za Euronews Srbija počinje Sjifa Adrijana, travel blogerka iz Džakarte koja je imala priliku da poseti Srbiju čak dva puta, u aprilu i u julu. U Srbiju se uputila slučajno, jer joj je odbijena viza za Albaniju, ali kaže da se nije pokajala.
Prve dve nedelje provela je u Beogradu s namerom da se prilagodi gradu i vidi kako Beograđani žive. Kaže da joj se dopalo to što je grad manji i mirniji od, na primer Istanbula i Džakarte. Zainteresovala se i za motocikle, pa je tako iznajmila jedan i odlučila da upozna čitavu Srbiju.
"Išla sam putevima kojima se ređe ide. Na primer, svi travel blogeri će prvo krenuti put severa, ali meni je to pomalo dosadnjikavo. Tako sam krenula ka istoku Srbije - posetila sam Negotin, Knjaževac, Staru i Suvu planinu, krenula put Niša, pa sve do Prokuplja. Ko bi inače išao do Prokuplja? Odatle sam obišla Čačak, Taru i Valjevo koje mi se jako dopalo", nastavlja.
Domaći džemovi, sokovi i hrana generalno ostavili su veliki utisak na Adrijanu, koja kaže da, u odnosu na Tursku, u restoranima možete jesti internacionalnu kuhinju po razumnim cenama. Ima pak, jedna stvar koja joj se nije dopala u Beogradu.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
"Zapravo više mi je bilo smešno, a znam da se mnogi turisti suočavaju sa istim problemom - a to je što niko ne zna kako funkcioniše javni prevoz. Koga god da pitam, svi mi kažu da ne moram da plaćam kartu. Vi na kraju ostanete zbunjeni jer ne znate ni kako to funkcioniše, a ja ne želim tako nešto da promovišem. Svakako mi se dopada što su Srbi inadžije sa stavom, imaju taj odnos pun ljubavi i mržnje sa političarima, pa me onda ni ne čudi što su mi tako govorili", kaže ona.
Smatra ipak da je Srbiji generalno potrebno više publiciteta u inostranstvu, ali i zemljama zapadnog Balkana. Još je rano porediti Beograd sa svetskim metropolama, ali joj je drago što njene kolege takođe obilaze prestonicu Srbije i pokazuju ljudima širom sveta kako život u njoj izgleda.
"Na primer, gradovi kao što je Valjevo su prelepi, u njima se najbolje upoznaje Srbija", istakla je i dodala da je i sama učila o Srbiji dok je snimala - "Cilj je da delim sa drugima svoja iskustva, ali i da zajedno učimo, a vaša zemlja je bila dobar primer za to".
Stefan i Džona upoznali su se na Filipinima, a sada svoju sreću traže na srpskom selu
"Hoćemo na selo!" Ovo poručuju Stefan i Džona Gajić, mladi par koji se odlučio da dom potraži na potpuno neobičan način, pokretanjem portala naselo.rs na kojem su objavili da je cilj sajta da nađu kuću u kojoj bi živeli. Napisali su da na raspolaganju imaju budžet od 1,2 miliona dinara ili oko 10.000 evra koje Vlada Srbije daje za mlade bračne parove.
Njih dvoje otkrivaju za Euronews Srbija da su se upoznali na Filipinima, tokom Stefanovog boravka na ostrvu Sebu. Tamo su se venčali 2015, a godinu dana kasnije su došli u Srbiju. Trenutno žive u Novom Sadu, gde je Stefan završio Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, ali radi kao programer, dok je Džona dadilja. Maštaju da će jednog dana imati svoju kućicu okruženu zelenilom.
"Želimo da živimo u prirodi, da imamo svoju baštu i jedemo plodove koje smo stvorili svojim rukama. Cilj nam je da izbegnemo buku i metež u gradu i pronađemo svoj mir. Voleli bismo da gajimo povrće, lekovito bilje, kao i gljive, bukovače i šitake pečurke. Možda u budućnosti nabavimo i organski sertifikat. Životinje ne bismo držali, jer smo vegetarijanci", kaže Stefan.
Stefan kaže da će mu sigurno nedostajati porodica i prijatelji koji žive u gradu, dok Džoana otkriva da je i na Filipinima živela na selu i smatra da joj neće biti teško da se prilagodi. Sigurni su da je odluka da se odsele dobra za njihovu budućnost. Sve što im bude nedostajalo nadomestiće čist vazduh i cvrkut ptica u bašti i voćnjaku.
Bivši američki vojnik: Nisam znao gotovo ništa o Srbiji, ali me je zemlja oduševila
Džimi Has (29) iz američke države Njujork obišao je više od 50 država širom sveta, a njegova prva evropska destinacija bila je upravo Srbija. Ovog januara obišao je Beograd, Novi Sad i Sombor, kao i nekoliko manjih mesta usput, a o putovanju je napravio nekoliko snimaka koje je objavio na svom Jutjub kanalu.
U intevjuu za Euronews Srbija, Has je priznao da uopšte nije poznavao Srbiju pre putovanja. Gotovo uopšte nije čuo za tu zemlju, ali ga je ona oduševila.
"Stidim se što ovo moram da priznam, ali nisam imao ni jednu infirmaciju o Srbiji. Moj prijatelj Kris je bio jednom u Srbiji ranije. On mi je jednom prilikom rekao: 'Odlazim, idem u Srbiju', a ja sam ga pitao gde je Srbija. On mi je rekao da je u Evropi i da će se zadržati tamo nekoliko meseci. Mnogo posle toga Kris se vratio u Srbiju po drugi put, a ja sam mu se pridružio", prisetio se mladi bloger.
Iako Džimi ne preporučuje ljudima da putuju u stranu državu bez toga da se pre informišu, kaže da mu je to neznanje pomoglo da na potpuno specifičan način upozna našu zemlju.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
"Kada sam doputovao u Srbiju, svet je bio u veoma teškoj situaciji. Korona je harala, a ljudi su se plašili virusa. Na meni svako može da primeti da sam stranac, a ipak su me prihvatili. Kada sam prolazio kroz gradsku pijacu i snimao neke scene, prodavačice su mi mahale i bile su vesele i poželele su mi dobrodošlicu", rekao je Has.
Prizano je da mu se najviše svideo Sombor zbog arhitekture.
"Arhitektura, trgovi, pijace i ta topla atmosfera grada, posebno su mi se svideli. Ljudi su bili veoma ljubazni, posebno žena koja nam je izdala smeštaj. Veoma je unikatan gradić na svoj način", naglasio je.
Tokom putovanja Srbijom, Džimi Has je pokušao da isproba svu tradicionalnu srpsku hranu, poput pljeskavice, ćevapa i sarme, ipak, priznaje da mu se najviše svidela Karađorđeva šnicla.
"Primetio sam neke sličnosti u turskoj i srpskoj gastronomiji", rekao je on tada za Euronews Srbija.
Četvoro mladih iz dalekih zemalja naučili tečno srpski jezik
Amerikanka Izabela Fovler, Vijetnamac Hoan Hoang Kim, Australijanka Liz Doung i Francuz Eloa Pako predstavljaju srpsku kulturu i jezik u sasvim novom svetlu. U intervjuu za Euronews Srbija oni su otrkili kao su došli na ideju da uče spski i otkriju šta im je bilo najteže u tom procesu.
Izabela Fovler (22) iz Vašingtona, kao tinejdžerka se zaljubila u Srbiju kada je na internetu slučajno pronašla pesme sa Balkana. Srpski je studirala na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku, a u našu zemlju je došla u okviru razmene studenata.
Iako je trebalo da ostane samo godinu dana, pandemija koronavirusa ju je "zarobila" u Srbiji te je na kraju četvrtu godinu na fakultetu završila preko Zoom-a. Iako je njenim roditeljima pomalo bilo čudno to što je htela da ostane u Srbiji, kako ona kaže, znaju koliko joj prija život u Beogradu.
"Glagoli su mi predstavljali najveći problem u učenju. Takođe, otežavalo mi je situaciju to što Srbi pričaju prilično brzo, a kada osete da nešto ne razumem odmah pređu na engleski", ističe 22-ogodišnjakinja.
Međutim, Eloa Pako je iz Francuske u Beograd je stigao 2016. i ništa pre toga nije znao o Srbiji. Ovde je došao kako bi radio u organizaciji "Mladi istraživači Srbije". posle deset meseci kada se posao završio odlučio je da ostane u Beogradu zato što ga je država pozitivno iznenadila, ali naravno i zbog devojke.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
"Nisam govorio jezik, niti poznavao kulturu, ali sam brzo učio. Morao sam, da bih mogao da razgovaram sa Larinom porodicom, a i da bih našao prijatelje. U početku je bilo teško, tako sam počeo da pravim snimke", objašnjava mladić koji svoja iskustva o srpskom jeziku i narodu deli sa javnošću na duhovit način na svom Jutjub kanalu.
"Srpski mi je težak zbog padeža, ali kupio sam dve knjige o gramatici, i počeo da učim. Najteži mi je bio vokabular, skroz je različit od francuskog pa sam morao. Dosta su mi pomogli stripovi, zato što kroz slike mogu da razumem priču", dodao je on.
Za razliku od njega Liz Doung iz Australije se mlada upoznala sa srpskim jezikom. Pre nego što je prvi put doputovala u Beograd, 2016. godine, počela je da uči jezik.
"Slava, Božić, srpske svadbe, narodna muzika, festivali, hrana i različiti gradovi Srbije su često glavne teme u našim udžbenicima srpskog jezika. Naravno, uz to, sam gledala Jutujb videe, dokumentarce i kasnije, Balkan Trip, da bolje se upoznam ovu lepotu, Srbiju i ujedno učim jezik", kaže ona naglašajući da je jezik uči jezik od marta 2019. godine, a kad se priseti samog početka kaže da nije znala odakle da krene.
"Prvo sam našla profesorke na platformi iTalki, pa sam se upisala u škole u Beogradu i učila sam oko tri sata dnevno, vikendom i više. Profesori i stalna motivacija mnogo su mi značili da brže savladam osnove", ističe Liz Doung.
Sa druge strane, Hoan Hoang Kim je iz Vijetnama došao u Srbiju pre više od deset godina, a tada nije znao ni reč srpskog jezika.On naglašava da je, kako bi neko uspeo u potpunosti da savlada strani jezik, neophodna pre svega motivacija, slušanje muzike i vesti, čitanje novina, a najbitnija je stalna komunikacija sa drugima.
On je takođe saglasan da su padeži najteži deo našeg jezika.
"Iako uglavnom slušam stranu muziku, kad odem u kafanu volim da čujem neke narodne pesme, kao na primer 'Tamo daleko', kada nju čujem nedostaje mi domovina", rekao je ovaj Vijetnamac..
Komentari (0)