Kako funkcionišu srpski zelenaši: Pozajme ti pare, uzmu stan i kola, a dug ostaje - novac štite ugovorima, ne mišićima

Ciljna grupa zelenaša su oni koji su u nevolji i to je svima poznato. Međutim, kada jednom uzmete novac od njih, ucene ne prestaju. Iako taj novac u početku biva sredstvo za rešavanje problema, nakon toga zapravo postaje vaš najveći problem jer ono zbog čega ste im se javili sada je benigno. Koliko se ova vrsta ilegalnog biznisa proširila u Srbiji, svedoči činjenica da savremeni zelenaši svoje pozajmice više ne štite mišićima već ugovorima, kažu sagovornici Euronews Srbija.

Da ovakvih priča ima dosta, najviše u rubrikama crne hronike, dokaz je i vest da su Kragujevčani M. M. (40) i njegova vanbračna supruga J. Đ. (31) nedavno uhapšeni zbog sumnje da su od dužnika, koristeći lažne ugovore o zajmu, oduzeli 30 stanova, kuća, poslovnih prostora, kao i građevinsko zemljište u vrednosti od više od 45 miliona dinara. 

Mediji su tada preneli da su njih dvoje navodno imali razrađen model po kojem su varali građane i da su to su činili godinama. Zapravo, oni su svojim dužnicima izdavali blanko priznanice, i na nih upisivali proizvoljne priznanice, a pored toga M.M. je imao i svoju advokatsku kancelariju iako nije pravnik.

Zelenaši imaju razrađen sistem manipulacije, ističe Milan Stefanović iz organizacije "Protekta" iz Niša koja upravo pomaže ljudima da se izvuku iz "čeljusti" zelenaša.

"Zelenaši nekom pozajme novac u iznosu od 1.000 evra, ali na primer od dužnika traže da potpiše ugovor od 10.000 evra. Ukoliko oni ne vrate taj novac u određenom periodu onda, na primer automobil prelazi u njihovo vlasništvo, jer je on zadužen u ugovoru kao zamena", objašnjava Stefanović.

On dodaje da, ukoliko im je cilj da dođu do nepokretne imovine, ne prezaju da ga i ostvare.

"I pored toga što vi uspete da prikupite tu veću količinu novca i ipak rešite da im je vratite, oni jako često pronalaze način da ne dođete do njih. U početku se ne javljaju na telefon, vi to shvatate olako, međutim kamata raste iz dana u dan i sve je viša i viša. Tako za par meseci dug od 1.000 evra, poraste na 5.000", objašnajva Stefanović.

Kaže da zelenaši na početku sa žrtvom ostvaruju jako prisan odnos, koji je pun poverenja, a onda on naknadno eskalira do tih razmera da može da uništi život, brak i porodicu.

"U početku, imaju drugarski odnos sa žrtvom. Oni su tu da vam reše problem koji imate, da vam pomognu. Kasnije, postaju vaš glavni problem, toliko veliki da zaboravljate na onaj zbog kog ste im se zapravo javili", kaže Stefanović.

Kako navodi, ranijih godina, pre svega devedestih, način pozajmiljivanja novca je bio na "reč i pretnju". Sada je to uglavnom obezbeđeno ugovorima koji se overevaju kod notara, a taj ugovor obično sačini zelenaš koji tačno zna kako on treba da izgleda kako bi prošao pravnu proceduru.

Stefanović objašnjava da se u tim ugovorima ne navodi kamata, jer bi to zapravo bio prvi signal na zelenašenje.

"Po zakonu, svako može da vam pozajmi novac. Međutim, kamate koje su velike otkrivaju da li je reč o zelenašenju. Zbog toga oni to ne navode u ugovorima. Takođe, ne navode pravu cifru koju su vam pozajmili, već nešto veći iznos. Na primer, umesto 1.000 evra koliko su vam pozajmili, navode 10.000 evra. Ljudi to potpisuju jer su pritisnuti nekim problemom i jako često u tim trenucima nisu pri sebi. Nažalost, ukoliko to potišete kod notara, onda se na sudu vodi da ste vi bili svesni svega. Ima i ona 'stara srpska boljka', a to je da ljudi ne čitaju ugovore u potpunosti ili ih jednostavno i ne razumeju", objašnajva Stefanović i dodaje da se jako često dešava da ljudi potpisuju i blanko priznanice i predaju ih zelenašima jer su oni to tražili od njih.

Ovu praksu za Euronews Srbija potvrđuje i Nebojša Petković, penzionisani šef Odseka za suzbijanje opšteg kriminaliteta u Policijskoj upravi u Nišu.

"Od fizičkog nasilja nad žrtvama od strane zelenaša, koje je bilo prisutno devedesetih, došli smo do toga da oni svoja finasijska ulaganja ne štite mišićima, već ugovorima. To je proisteklo nakon krize devedesetih godina kada je uspostavljen bankarski sistem, a i policija je uspevala da dođe do njih. Sada ljudi ne ostaju samo bez novca, nego i celokupne imovine. Zelenašenje je više od kričnog dela, kroz svoju dugogodišnju praksu uočio sam da je to stil života", kaže Petković.

Dve vrste zelenaša

Zanimljivo je i to kako se u javnosti doživljava zelenaš - oni obično ne izgledaju kao neko ko bi mogao nekome da učni nešto loše, naprotiv. Stefanović kaže da nisu svi zelenaši iz kriminalnog miljea i u sukobu sa zakonom. On objašnajva da su to jako često i ljudi koji samo žele da dođu do lake zarade i da unaprede svoj materijalni status.

"Uglavnom su to ljudi koji sačinjavaju ugovore kod notara kako bi se osigurali. Kasnije oni preko sudova pokušavaju da dođu do cilja. Često koriste to što ljudi nisu ekonomski i pravno pismeni ", kaže Stefanović.

On tvrdi i da se često u lokalnim medijima i mogu videti reklame u kojima se navodi da određena lica pozajmljuju novac, kao i da često ostavljaju svoj broj telefona.

"To znači da oni nemaju strah da će biti uhvaćeni i da će biti dokazano čime se bave. Zbog toga je oprez neophodan", kaže on.

Što se druge vrste tiče, Stefanović za nju kaže da ona dosta duže postoji u Srbiji, i da se njihov način rada nije promenio od devedesetih.

"Tu je reč o kriminalcima koji su poznati i građanima, i zakonu. Njima često ugovori i nisu potrebni, jer onaj što se zadužuje kod njih obično zna sa kim ima posla", dodaje on.

Ko pozajmljuje novac?

Stefanović objašnjava da je njihova praska pokazala da postoje tri vrste ljudi koji su spremni da novac pozajme od zelenaša: oni koji su socijalno ugroženi, zavisnici od kocke i biznismeni.

"Ljudi koji su sociljano ugroženi su često žrtve. Imali smo slučaj žene iz Leskovca koja je pozajmila novac kako bi platila struju. Na kraju je ostala upravo bez tog stana zbog kojeg se zadužila kod zelenaša", kaže Stefanović.

Što se kockara tiče, on objašnjava da su oni zapravo najspremniji da se zaduže kod zelenaša, ali i da su laka meta.

"Zelenaši čak i znaju da ukloliko im je potreban 'novi klijent', da mogu lako da ga nađu u nekoj od kladionica ili kockarnica. Ne čudi ni to da oni imaju i razrađen posao sa njihovim vlasnicima. S druge strane, biznismeni im se uglavnom sami javljaju jer im je novac preko potreban da završe neki posao. Naše iskustvo se pokazalo da su od njih preduzimači najspremniji da im se jave i zatraže novac", rekao je Stefanović.

Zelenašenje je ipak dokazivo na sudu?

Istraživanje "Udružena i osnažena zajednica protiv zelenašenja" koje je prošle godine sprovela Protekta pokazuje da 82,7 odsto ispitanika smatra da je zelenašenje kod nas zastupljeno, od čega 40 odsto misli da je ta pojava prisutna u velikoj meri.  Međutim, Stefanović kaže da se mali broj nijh odluči da prijavi zelenaše, kao i da se za većinu slučajeva čuje iz medija, posebno u rubrikama crne hronike.

Pravni savetnik Igor Milosavljević kaže za Euronews Srbija da je teško, ali ipak moguće ovo krivično delo dokazati na sudu.

"Prvi način je to što se ono svakako definiše kao krivično delo, a drugi se odnosi na Zakon o obligacionim odnosima koji propisuje zateznu kamatu koja se menja i na koju se dodaje i evropska kamatna stopa. Međutim, sve što je iznad 10 odsto bi moglo da se tumačiti kao 'zelenaški ugovor'", objašnjava Milosavljević.

Zelenašenje na sudu može da se dokaže tako što se definiše da je neko zloupotrebio vaš položaj i preokrenuo ga u svoju korist, tvrdi on.

"Ukoliko ste novac pozajmili zbog kocke, to morate da dokažete na sudu jer samim tim proizilazi da je neko iskoristio vašu situaciju. To bi značilo da ste spremni da idete na dalje lečenje i da se izborite sa svojim porokom. U tom slučaju vas sud i tretira kao žrtvu zelenašenja", rekao je Milosavljević.

Pored toga što ostanu na ulici, bez porodice i imovine, žrtve zelenašenja su često sklone i samoubistvu, saglasni su sagovornici Euronews Srbija. Proces izlaska iz "kandži zelenaša" je dug, zahtevan i mukotrpan i teret je ne samo žrtve, već i njenog okruženja. Zbog toga iziskuje višestruku pomoć - od pravne do psihosocijalne.