Ko su srpski filantropi - od Kolarca i Miše Anastasijevića do udruženja i aktivista koji žele da pomognu

Poslednjih godina u Srbiji je sve više humanitarnih akcija, a na listi svetskog indeksa davanja naša zemlja se našla na 48. mestu od 140 država uključenih u ovo istraživanje. Fillantropija u Srbiji postoji jako dugo, oko 160 godina, a za to je dokaz zgrada današnjeg Rektorata kapetana Miše Anastasijevića koji ju je poklonio srpskom narodu. Ona je sada jedna od najvećih i najpriznatijih zadužbinara u našoj zemlji.  

Međutim, da Anastasijević nije bio jedini dobročinitelj i darivalac koji je zadužio Srbiju, ukazuje Biljana Dakić Đorđević iz Trag fodacije koja za Euronews Srbija kaže da naša zemlja svakako ima jako dugu tradiciju filantropije, koja i danas postoji.

"Srbija baštini dugu tradiciju dobročinstva i zadužbinarstva. Svi smo mi odrasli poznajući dela Kolarca ili Miše Anastasijevića i drugih dobrotvora koji su svojim životnim delima i imovinom koju su ostavili gradili taj put koji je i danas, dosta kasnije, prepoznatljiv", kaže Dakić Đorđević i dodaje da filantropija je u današnje vreme je više u usponu.

Naravno, kako se vremena menjaju, tako se menja i način na koji dobročinitelji mogu da doprinesu, pomognu i zaduže društvo. Nakon Anastasijevića ili Kolarca, filantropija u savremnom društvu može da postoji i kroz udurženja i organizacije koje broje grupu pojedinaca koji su spremni da pomognu ili da pozovu veći broj građana da učestvuje u pomoći. Njihovi "džepovi" možda nisu "duboki" kao što su nekada bili kod Kolaraca ili Anastasijevića, ali volja i dobra namera je jednako velika. 

Jedan od takvih primera je jedna od najhumanitarnijih akcija u Srbiji pod nazivom "Bitka za bebe" koju je sproveo  fond B92 2011. godine. Tom akcijom, u kojoj je učestvovalo više od milion građana i nekoliko stotina kompanija, obezbeđeno je 230 inkubatora za prevremeno rođene bebe.  

Veran Matić iz Fonda 92 i Foruma Srpski filantropski forum kaže za Euronews Srbija  da su na ovaj način ljudi su uspeli da pomognu u rešavanju jednog ozbiljnog problema sa kojima su se majke i bebe suočavale još u porodilištu.

"Obično to rešavaju države, ali u ovom slučaju to nije bilo moguće. Efekat akcije je bio takav da je smanjena smrtnost prevremeno rođenih beba u bitnom procentu. Mi smo se sa nekog dna Evrope popeli, to je dobar rezultat i ojačali smo naše zdravstvene institucije", rekao je Matić.

Inače, kako je Matić rekao, u prošloj godini obeleženoj pandemijom, u Srbiji je prikupljeno čak 90 miliona evra, ali uprkos ovim rezultatima doniranje je otežano a razlog za to je porez zbog kojeg mnogi odustaju od takvih akcija.

Matić navodi da je upravo to jedan od glavnih razloga što efekti prikupljanja novca nisu ostvarili bolji efekat.

"Mi smo na primer, da se nije plaćao PDV, mogli još jednu sigurnu kuću da napravimo. To nisu sredstva koja bi neko štedeo, nego bi omogućila bolje efekte. Tu je i doniranje viškova hrane, mi sad imamo situaciju u kojoj neke kompanije čekaju da istekne rok trajanja hrane jer onda neće plaćati PDV", rekao je Matić.

Sa druge strane, Dakić Đorđević kaže da ono što je ranije bilo popularno samo na zapadu, a to je onlajn doniranje, sada postaje dosta rasprostranjeno i u Srbiji.

"Sve je više prisutno grupno finansiranje preko tematskih platformi. Građani, što na taj način, što kroz SMS poruke, praktično iz svojih fotelja mogu da doniraju", rekla je Dakić Đorđević .

A ovo potvrđuju i iz Fonda B92  gde kažu  da se u periodu pandemije pokazalo da kroz onlajn doniranje postoji veliki potencijal za još veći rast dobročinstva i filantropije.

Istog mišljenja jei Mijat Lakićević urednik nedeljnika "Novi magazin" koji u razgovoru za Euronews Srbijakaže da se Srbija dobro snalazi po pitanju filantropije, jer se u poslednih destak godina popela za više od 70 mesta, što on ocenjuje kao veliki uspeh.

"Pre destak godina, Srbija je na ovoj listi darežljivosti bila oko 120. od ukupno 150 zemalja. Vest da smo se popeli na toj listi  i da smo na 48. mestu je jako dobra", rekao je Lakićević i potvrđuje tezu da se filantropija kroz vreme i društvo menja i razvija shodno društvenom i ekonomskom statusu ljudi.

"Asocijacija na filantropiju su imućni ljudi. Međutim, to danas ne moraju da budu pojedicni. Sada su to i mnoge razvijenije kompanije, kao i ljudi koji možda nemaju novac ali imaju inicijativu da pomognu i doprinesu", objašnjava on.

Upitan da prokomentariše poreske olakšice po pitanju filantropije, Lakićević kaže da da je tu slika dosta loša.

"Postoje izvesna oslobođenja, koja su nastala tek u poslednjih nekoliko godina. Međutim, ni to nije dovoljno. To je zato što država za sebe uzme ogroman deo novca. Upravo loša poreska politika utiče na broj filantropa. Njih u Srbiji ima, ali da su porazi manji ili da ih nema uopšte, verujem da bi i njiho broj bio dosta veći", objašnjava Lakićević. 

Udruženje "Živojin Mišić" dobitnik priznanja za razvoj filantropije 

Da ipak u Srbiji postoje pojedinci i udruženja koja se uprkos određenim preprekama ipak aktivno bave filantropijom i koji za svoj rad i trud dobijaju i priznanja dokaz je udruženje "Živojin Mišić" koje je dobitnik priznanja za razvoj filantropije kroz projekat "Najbolji edukatori Srbije" koje dodeljuje Srpsko filantropsko udruženje iz Njujorka i to na godišnjem nivou. 

Gostujući na Euronews Srbija koordinartorka udruženja "Živojin Mišić", Tamara Mihajlović ističe da je filantropiju potrebno isticati što više, a pre svega kod dece, jer se na taj način najbolje gradi svest o dobročinstvu.

"Naši profesori koje mi kroz projekat o edukatorima nagrađujemo se ističe upravo kroz finaltropiju. Dosta njih postiče decu na humanitarne akcije. Naš cilj je da u najranijem periodu deca postanu svesna toga da teba da budu humana i da pomažu onoliko koliko mogu", objašnjava ona.

Ovo potvrđuje i jedan od nagrađenih ovim priznanjem, profesor informatike Predrag Vukosavljević koji smatra da je osnova u edukaciji dece u kreativnosti, ali je i važan i način na koji će njeni sadržaji biti plasirani. On objašnjava da je neophodno da se upravo na kreativan način približi deci filantropija, jer jedino tako mogu da ih zainteresuju za ovako nešto.

"Filantropija je jako važna, pre svega kroz edukaciju. Dosta radimo na tome u školi. Svaki nastavnik mora da se trudi i da osmisli način na koji će je približiti deci. Svako dete je individulano za sebe. Sve što unesete i što budete inovativniji, detetu se dopada i interesuje ga ta oblast", rekao je on.