Mere za porast nataliteta: Pet ključnih faktora koje utiču na sve manje beba u Srbiji

U Srbiji je ove godine u prvih 10 meseci umrlo 25 odsto više ljudi u odnosu na isti period prethodne godine. S druge strane, najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je u Srbiji u periodu od januara do oktobra 2021. godine rođeno 50.974 beba, što je pad od 1,5 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Narodna skupština Srbije je u aprilu ove godine usvojila Zakon o izmenama Zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova, pa je tako popisivanje odloženo za oktobar 2022. godine.

Poslednji popis stanovništva bio je 2011. godine i tada je u našoj zemlji ukupno bilo 7.186.862 stanovnika. Projekcije stanovništva u Srbiji vrše se na svakih godinu dana, pa je tako na dan 31. decembar u našoj zemlji registrovano 6,6 miliona stanovnika. Od toga, žena je 51,3 odsto odnosno 3,6 miliona, dok je muškaraca bilo 48,7 odsto, odnosno 3,4 miliona. Sve je više izražen negativan prirodni priraštaj, koji je u 2020. godini iznosio -6,7‰.

O merama koje bi mogle da podstaknu porast stope nataliteta u Srbiji govorio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić pre dva dana.

"Od 1. januara za svako prvorođeno dete umesto 100.000, uplaćivaćemo odmah 300.000 dinara, to je prva mera. Što se tiče drugog i trećeg deteta, za drugo dete imate dve godine plaćanja puta 10.000 mesečno. Za treće imate 10 godina puta 12.000 mesečno i za četvrto dete 10 godina puta 18.000 dinara mesečno. Posebno za drugo dete, mere če biti uvećane, jer je ono vrsta prelomnice kod majki, ali i kod muškaraca. O tome ćemo vas obavestiti u narednih 15 dana", rekao je Vučić.

O demografskoj slici u Srbiji govorio je i ministar za brigu o porodici i demografiju Ratko Dmitrović, istakavši da se Srbija nalazi u silaznoj putanji, koja je kao zaleđena staza i da zbog toga nestajemo velikom brzinom. Na pitanje kakve bi rezultat nove mere i one koje se očekuju u narednih 15 dana mogle da daju, Dmitrović je odgovori da to niko ne zna.

"Mi jednostavno moramo nešto da radimo, pošto je situacija alarmantna. Ove mere su sastvni deo jednog mozaika koji mora da se sklopi pošto niko još nije otkrio formulu da podigne stopu rodnosti sa jednom, dve ili tri mere. To je nešto što je vrlo sadržajno, vrlo izazovno, kompleksno i ne postoji nijedna, ni dve, ni tri mere nego moramo da radimo uz ove mere da radimo na nečemu što je najteže - a to je stanje svesti", rekao je Dmitrović za Euronews Srbija.

On je dodao da su mere o kojima je nedavno govorio predsednik Vučić sastavni deo seta koji bi trebalo da bude uobličen do kraja januara.

Rekao je i da niska stopa nataliteta nije problem samo Srbije i regiona, već u celov Evropi.

"Bez porodice nema popravka demografije, a porodica kod Srba je razorena, porodica kod hrišćana je evropski razorena, nema značaj koji je imala. U islamu porodica ima veoma veliki značaj. I ponavaljam, i mere koje će da budu predložene i usvojene, imaju za cilj da osnaže porodicu, da vrate - ja upotrebljavam taj termin, on nije nakaradan, da vrate kult porodice kod Srba, kod našeg naroda, kod građana ovde. Ne u magijskom, ne u religijskom smilsu, ali kult porodice koji su ljudi i generacije pre nas znali: ako ne postoji porodica, ne postoji ni narod, nemoguće je", dodao je.

Nikitović: Unaprediti one mere koje nisu dirktno ekonomske

Ekonomske mere jesu bitan faktor koji može da promeni demografske trendove, ali važno je unapređivati mere koje nisu direktno ekonomske, a koje bi mogle da dovedu do porasta nataliteta, rekao je za Euronews demograf Vladimir Nikitović. On je istakao i da migracije nisu ključne za depopulaciju.

Na pitanje šta je neophodno da se uradi kako bismo imali precizan registar o migracijama on je odgovorio:

"Nažalost sve zemlje u kojima migracija dominira u odnosu na imigraciju imaju taj problem, jer je praktično je nemoguće uspostaviti neke pouzdane mehanizme kojima biste vi na neki način primorali građane da se odjavljuju kada odlaze. Uvek je lakše to raditi kada imate veći priliv migranata - što jeste sitaucija u većim zapadnoevropskim državama. Mi i dalje jesmo oslonjeni na statistiku država koje su najpopularnije destinacije naših građana kada se radi o emigraciji. S druge strane ono što može pomoći jeste formiranje populacionog registra i razvijanje bliske saradnje sa zavodima za statistiku tih najpopularnijih destinacija", rekao je on za Euronews Srbija.

Zbog čega se rađa manje dece?

Poznavaoci prilika ističu pet ključnih faktora koji dovode do manjeg broja rađanja dece u Srbiji.

Kao prvi navodi se odlazak mladih iz zemlje i unutrašnje migracije. Prema istraživanjima koje je ove godine sprovela Krovna organizacija mladih Srbije, više od 50 odsto mladih želi da napusti svoju zemlju, uglavnom vođeni ekonomskim i društveno-političkim motivima.

Drugi faktor je odlaganje rađanja i reproduktivno zdravlje, koje se odnosi i na prosečnu starost majki pri rađanju prvog deteta, a koja je 28,8 godina.

Treći faktor je nezaobilazna pandemija koronavirusa i loše zdravstveno stanje cele nacije. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u Srbiji je prošle godine od ukupnog broja preminulih 8,9 odsto umrlo od posledica kovida 19.

Četvrti i peti faktori su faktori ekonomske i psihološke prirode i oni se odnose na bojazan kod mladih od toga da li imaju svoju nekretninu, da li sa svojim partnerom žele da zasnuju porodicu u bliskoj ili daljoj budućnosti i sl.

Najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je u Srbiji u periodu od januara do oktobra 2021. godine rođeno 50.974 beba, što je pad od 1,5 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. S druge strane, broj umrlih beleži porast od 24,9 odsto, odnosno to je za 21.581 više nego u istom periodu prethodne godine, a umrlo je ukupno 108.279 ljudi.

Odmah iza Srbije, negativan prirodni priraštaj beleži Hrvatska u kojoj je broj umrlih u odnosu na broj živorođenih 21.178. Konstantan negativan prirodni priraštaj u poslednjih pet godina beleži BiH, u kojoj je broj umrlih za 16.809 veći u odnosu na broj živorođenih. U istoj situaciji je i Severna Makedonija u kojoj je ta brojka 6.744. S druge strane, izuzetak je Crna Gora u kojoj se beleži pozitivan prirodni priraštaj, pa je broj živorođenih u odnosu na preminulih za 628 veći.

Situacija postaje alarmantna, smatraju stručnjaci, jer ukoliko bi se nastavio ovakav trend, do kraja godine u Srbiji mogli bismo izgubiti preko 65.000 ljudi, što je, poređenja radi, kao gubitak celog grada srednje veličine.