"Zbog nepoverenja u okruženje i straha od stigmatizacije žene ćute o nasilju": Rezultati istraživanja koji upozoravaju

Svaka sedma devojčica uzrasta od 13 do 19 godina koja je doživela neki oblik nasilja se izjasnila da ga je doživela od strane partnera. Zabrinjavajuća je činjenica da one takođe smatraju da počinjeno seksualno nasilje to nije, ukoliko se desilo dok su one sa nasilnikom u određenoj vrsti zajednice, rekla je za Euornews Srbija Tatjana Macura iz Udruženja "Mame su zakon" povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama koj se danas obeležava.

Kako kaže, ovo udruženje je zajedno sa Udruženjem "Putevi edukacije" sprovelo istraživanje "Prepoznaj nasilje, reci ne" u kojem je učestvovalo 970 devojčica iz Srbije. 

Macura kaže da je istražvanje dalje pokazalo zda većina devojčica smatra da ovakav vid nasilja može da doživi uglavanom od nekon nepoznatog, a ne od nekog bliskog njoj, što je zapravo, ocenjuje Macura, jako zabrinjavajući podatak, jer je praksa pokazala suprotno.

"One ne znaju da mogu da dožive nasilje od ljudi koji su im bliski, bez obzira da li su to partneri ili neki ljudi koje dobro poznaju. Veliki procenat njih misli da opasnost vreba sa strane, iz mraka. To je potvrđuje ono što mi znamo na nacionalnom nivou, a to je da 70 do 90 odsto žrtava poznaje svoje nasilnike od ranije", kaže Macura. 

Ona dalje navodi da je važno da se o problemu seksualnog nasilja govoriti što ranije, već u školi, kako bi devojčice mogle da se blagovremeno edukuju.

"To što one ne veruju da nekome mogu da se povere da su bile žrtva seksualnog uznemiravanja je zapravo zabrinjavajuće. Svega 11 odsto njih se obratilo svojoj prodici, a tri odsto njih se obratilo institucijama za pomoć", kaže Macura i dodaje da je u zbog toga važno raditi i na tome da se podigne stepen poverenja, kako bi se pomoć na vreme tražila. 

Moguća inovativna rešenja prevencije nasilja

Upravo nekomunikacija i neznanje šta se dešava u četiri zida obeležilo je život, sada već izraelske aktvistkinje Lili Ben Ami koja je nakon što je njena sestra ubijena u porodičnom nasilju pokrenjula forum "Mihal Sela" u čast njenu čast. U razgovoru za Euronews Srbija ona je rekla da je cilj njenog udruženja da pomoću novih tehnologija pronađe rešenje i spreči nasilje nad ženama i devojčica u celom svetu.

Kako navodi, njena sestra nije govorila šta je proživljavla i oni ne znaju da li je nasilje bilo učestalije ili se desilo samo jednom i završilo tragično. Zbog toga kaže, novim tehnologijama je sada moguće pozvati u pomoć u trenutku kada je ona preko potrebna.

"Recimo jedno od rešenja može da bude prsten napravljen je uz pomoć 3D štampača. Kada pravite nakit takvim štampačem, svaki može biti drugačijeg oblika ili boje, pa tu možemo da stavimo određenu tehnologiju, senzore ili dugme za pomoć. Ako ste u opasnosti, uspostavlja se komunikacija sa vašim mobilnim telefonom koji šalje GPS lokaciju i sms poruku vašem prijatelju ili članu porodice", objašnajva Ben Ami.    

U pomoć žrtvama porodičnog nasilja uključuje se polako IT industrija. Međutim, Bojana Kovačević Dorić iz kompanije "Hivemind" kaže za Euronews Srbija da je saradanja sa IT industrijom jedno neistraženo polje zato što postoji siva zona nasilja gde je potrebno da se uspostavi sistem podrške društva.

"Zahvaljujući IT industriji i tehnologijama možemo da napravimo platforme koje bi ženama koje prolaze kroz ovaj vid nasilja bile neka vrsta podrške i poziv u pomoć, ali to je još uvek neistraženo polje i zahteva još posla", kaže Kovačević Dorić.

Sa druge strane, poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković smatra da će žene biti spremne da prihvate nove tehnologije kao jednu od  mogućnosti da se nasilje spreči, ali da to ne znači da dosadašnji mehanizmi zaštite treba da prestanu.

"Žene su bile često prinuđene da koriste nove tehnologije. Ne mislim da sada treba da govorimo o spremnosti, ovo će biti dodatak, još jedna nova mogućnost za zaštitu od nasilja. Nekada to može biti poznavanje tehnologija i način na koji možete da prijavite nasilje može da vam spasi život", kaže ona.

Inače, ono što je najveći problem koji je globalni, ali se oseća i kada su žrve nasilje u pitanju je pandemija koronavirusa. Tokom vanrednog stanja u Srbiji, pozivi žena na SOS linije uvećani su za 30 odsto, a od avgusta 2020. godine registrovano je 12 000 žrtava, od kojih su 17 odsto žene, a nove tehnologije potencijalno mogu omogućiti da se ovaj broj smanji. 

Seksualno i porodično nasilje nije problem pojedinca, već celog društva. Ukoliko ste izloženi nasilju ili znate nekog ko je žrtva prodičnog nasilja, pozovite:

Sigurna kuća

0800 011 011 besplatan poziv radnim danima 10-19 časova

011 2769 466 radnim danima 10-19 časova
062 304 560 noću 19-10 časova

Autonomni ženski centar

0800 100 007 - SOS telefon
065 26 56 178 - besplatna pravna pomoć

Oba broja telefona su dostupna radnim danima od 10 do 20 časova.

Tu su i mejlovi zene.savet@azc.org.rs ili pravnapomoc@azc.org.rs.