Igre 
Da li je serija zemljotresa upozorenje? Seizmolozi za Euronews Srbija: Svu pažnju usmeriti na jedan region
Komentari03/11/2021
-16:00
Zemljotresi koji su noćas i jutros pogodili Kragujevac govore da je seizmička aktivnost u Šumadiji podignuta na viši nivo i da je u narednom periodu potrebno obratiti pažnju na taj deo Srbije, kaže za Euronews Srbije seizmolog Slavica Radovanović.
Ona objašnjava da to znači da potresi koji su se dogodili zapravo poručuju struci da bi u narednih deset godina mogao da se dogodi jedan jači zemljotres u ovom delu zemlje.
"Sada pažnja mora da bude usmerena tamo. Moguće je da se još neki blaži dogodi u narednom periodu, ali je i moguće da dođe do potpunog zatišja, pa da u se u narednih 10 godina dogodi ozbiljniji čija maksimalna jačina bi mogla da bude do 6 jedinica Rihterove skale", objašnjava Radovanović i upozorava da treba biti primenjen i nadzor objekata, odnosno da se rade preventivne analize kako bi se ti objekti ponašali prilikom jačih zemljotresa.
Istog mišljenja je i direktor Republičkog Seizmološkog zavoda Branko Dragičević koji je za dva zemljotresa u Kragujevcu rekao da treba shvatiti kao upozorenje.
"Sinoćni zemljotres je bio desetak kilometara južno od Kragujevca. Nije snažan i ovakvi ne mogu da izazovu oštećena. Međutim, oni treba da nas upozore da živimo na tlu koji nije stabilano i da budemo na oprezu i pratimo" rekao je Dragičević.
Sa druge strane, Radovanović u razgovoru za Euronews Srbija kaže da su oni svakako bili iznenađenje jer na teritoriji oko Kragujevca se dugo nije desio nikakav potres.
"U Kragujevcu je poslednji jači zemljotres bio 1949. godine sa oko 4 jedinica Rihterove skale. On je zapravo tada izazvao određenu štetu, ne veliku. Zgrade su malo popucale i građani su bili jako uplašeni", dodaje ona.
Povezane vesti
Podsetimo, na portalu Republičkog seizmoločkog zavoda stoji da su od sinoć registrovana tri zemljotresa na teritoriji Srbije. Prvi je bio jačine 3,9 jedinica Rihtera kod Kragujevca sinoć u 23.25. Drugi je bio takođe kod Kragujevca, jutros u 5.18, jačine 1,9 jedinica Rihtera.
Printscreen Republički Seizmološki zavod
Treći zemljotres je bio kod Mladenovca jačine 1,6 jedinica Rihtera, jutros u 7.58, pokazuju obrađeni podaci o zemljotresima na portalu Zavoda. Preliminarni podaci pokazivali su da je taj zemljotres jačine 1,7 jedinica Rihtera bio u regionu Topole.
Međutim to nije sve. Nekoliko potresa bilo je i tokom vikenda u regionu Mladenovca.
Učestali potresi kao upozorenje
Inače, najjači zemljotres u našoj zemlji zabeležen je u Lazarevcu, i to 1922. godine. Ovaj zemljotres bio je magnitude 6,0 stepeni po Rihteru. Sledeći je registrovan na Rudniku, iz 1927. godine, od 5,9 stepeni po Rihteru, pa na Kopaoniku, u Brusu, 1978. godine kada se dogodio zemljotres od 5,7 stepeni po Rihteru.
Radovanović objašnjava da su njima uglavnom prethodila upozorenja u vidu blažih potresa, i da zbog toga sada struka na ove, nedavne, treba da obrati posebnu pažnju.
"Na primer, kada se dogodio jači zemljotes u Lazarevcu, njemu je prehodnilo nekoliko blažih koji su se dogodili godinu dana ranije. Međutim to ne znači da mi, nakon potresa u Kragujevcu, treba sada da očekujemo jači 2022. godine. Naprotiv, to samo znači da u narednih 10 godina treba da obratimo veću pažnju na taj deo", objašnjava ona.
Inače, poslednji jači zemljotres iznad 5 stepeni dogodio se 3. novembra 2010. godine, u blizini Kraljeva i intenzitet mu je bio 5,5 stepeni.
Povezane vesti
"Zemljotresi u Srbiji uglavnom se dešavaju na proleće i na jesen i uglavnom je to deo godine kada treba biti posebno na oprezu", kaže ona.
Zašto se dešavaju česti potresi na Balkanu?
Pored Srbije, i u regionu su se nedavno dešavali zemljotresi koji su svakako skrenuli pažnju. Početkom juna su se, na primer, za 48 sati u Crnoj Gori osetila tri zemljotresa jačine od 2,7 do 4,3 stepena Rihterove skale, a dva dana ranije zabeležen je i jedan u Grčkoj jačine od 5,7 stepeni, koji se osetio i u Turskoj. Onaj koji je, međutim, u poslednje vreme bio najrazorniji u regionu, dogodio se u Hrvatskoj, u Petrinji i okolini i bio je jačine 6,2 spena po Riheru. Zabeležen je krajem prošle godine, bio je veoma razoran, a i odneo žrtve.
Profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu dr Dragan Milovanović za Euronews Srbija objašnjava su zemljotresi inače tipični za ovaj deo Evrope, pa i Srbiju, samo je pitanje koliko će biti razdorni i koje posledice mogu da ostave.
Povezane vesti
"Prvi razlog zbog čega smo podložni čestim potresima je neprestano podvlačenje Afrike pod Evropom. To nije granica koju mi vidimo na karti, niti je jedna linija, već je u pitanju potpuno grbava, neravna, zupčasta ploča širine nekoliko stotina kilometara pri čemu su neki njeni delovi podvučeni", objašnjava Milovanović dodajući da to najviše ima veze sa potresima u Hrvatskoj.
"Drugi razlog je 'stari rez' na prostoru bivše Jugoslavije koji dolazi iz jugozapadne Azije i preseca Srbiju. Ovaj rez zapravo podrazumeva spoj Evroazije, Afrike i Indijskog potkontinenta u ovom delu i zbog toga su potresi ovde izvesni", kaže on.
"Treći povod može da bude to što se i sama Afrika "cepa", a ona se nezvanično cepa do ovih krajeva i to prouzrukuje razdvajanje tekstonskih ploča", kaže Milovanović.
Jači potresi u regionu:
Skoplje
Wikipedia.org/Unknown author
Jedan od jačih zemljotresa dogodio se u Skoplju 26. jula 1963. godine, magnitude 6,1. u kojem je preko 1.000 ljudi poginulo, a više od 3.000 povređeno. Tada je između 120.000 i 200.000 ljudi ostalo bez svojih domova. U potresu je uništeno između 75 i 80 odsto grada.
Banja Luka
Još jedan jači zemljotres pogdio je ovaj region. U Banjaluci 27. oktobra 1969. godine, jačine 6,4 stepena po Rihteru. Počeo je neuobičajeno jakim prethodnim udarom, u noći 26. oktobra u 02.55 časova, podrhtavanje tla se nastavilo do 08.53. Zemljotres se dogodio u 16.35 sati. Poginuo je 15 ljudi, a 1.117 je bilo povređeno.
Petrinja
Tanjug/HINA
Krajem prošle i početkom ove u Hrvatskoj su se nizali zemljotresi. Poslednji i najjači se dogodio oko podneva 29. decembra 2020 i bio jačine 6,3 stepena po Rihteru. Svaki drugi objekat u gradiću na oko 50 kilometara od Zagreba je oštećen ili označen crvenim znakom X - što znači da mora da se ruši, jer takvim građevinama ni sanacija nije moguća.
Zemljotres između Bara i Ulcinja
Najrazornij zemljotres koji je pogodio Crnu Goru dogodio se 15. aprila 1979. Zemljotres je imao jačinu od sedam sedam stepeni Rihterove skale. Epicentar zemljotresa se nalazio u Jadranskom moru, između Ulcinja i Bara, na udaljenosti od 15 kilometara od obale. U Crnoj Gori je poginula 101 osoba, a u Albaniji 35.
Preporuka za vas
Komentari (0)