Srbija napravila pomak u oblasti rodne ravnopravnosti

Komentari

Autor: Tanjug

20/10/2021

14:23

Srbija napravila pomak u oblasti rodne ravnopravnosti

Tanjug/Sava Radovanović - Copyright Tanjug/Sava Radovanović

veličina teksta

Aa Aa

Najnoviji, treći indeks rodne ravnopravnosti pokazuje da Srbija u ispunjavanju standarda ima bolji zalet od brojnih evropskih zemalja ali i da za 12 poena kaska za Evropom, i ako tim tempom nastavi do 2040. godine bi mogla da stigne 80 poena koje je Švedska već dostigla, receno je danas na predstavljanju izveštaja.

Izveštaj 2021. u čijem predstavljanju su učestvovali predstavnici Vlade Srbije Gordana Čomić i Zorana Mihajlović, Republičkog zavoda za statistiku, UN Women, pokazao je da je Srbija u odnosu na prvi izveštaj iz 2014. godine napravila pomak od 5,6 poena i da beleži 58 poena.

"Progres u oblasti unapređivanja rodne ravnopravnosti ocenjen je kao postojan i kontinuiran, mada spor. Ukoliko bi se napredak odvijao tim tempom, potrebno je 59 godina da bismo dostigli punu rodnu ravnopravnost", rekla je predstavnica Evropskog instituta za rodnu ravnopravnost Maruša Gortnar i podsetila da indeks meri i napredak u domenima zdravlja, moći, vremena, znanja, novca i rada, ali i na polju rodno zasnovanog nasilja.

Dva domena moć i rad pokazuju kontinuirani napredak, novac i znanje pokazuju nekonzistentne trendove, dok vreme i zdravlje ne beleže promene, rekla je ona.

"Najveći napredak ostvaren je u domenu moći, od 18.5 poena, iako sa 46,5 poena beleži najnižu vrednost u odnosu na ostale oblasti", rekla je Babović i naglasila da je taj rezultat ostvaren zahvaljujući uključivanju žena u odbore medijskih kuća, sportskih saveza i one koji donose odluke o finansiranju istraživanja.

Pogoršana situacija u domenu ekonomske moći

Istovremeno se, kako je dodala, pogoršava stanje u domenu ekonomske moći.

Domen rada beleži napredak za 2,1 poen u odnosu na prvi izveštaj, tako da 2018. godine iznosi 69.4 poena. Oblast novca ima 0,6 poena više što je 59,7. Blago je pozitivan za razliku od domena znanja koji beleži pad od 0,9 poena, zbog čega zajedno sa domenom zdravlja izaziva najveću zabrinutost.

Domen zdravlja sa rastom od 0.7 poena pokazuje da će uz ovaj tempo, biti potrebne 93 godine do pune ravnopravnosti.

Kako je rekla Babović, žene ređe ocenjuju zdravlje kao dobro, postoji blagi negativni trend u pristupu zdravstvenim uslugama, dok muškarci imaju češće nezadovoljenu potrebu za zdravstvenom zaštitom.

Mihajlović: Cilj su jednaki uslovi za muškarce i žene

Potpredsednica Vlade Srbije i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović naglasila je da je Srbija napredovala za 5,6 poena, i da će svaki sledeći indeks biti još bolji kako bi se stvorili jednakih uslovi za žene i muškarce.

"Cilj je da ti uslovi budu jednaki i za muškarce i žene i da jednog trenutka možemo da čujemo da u oblasti novca, moći, zdravlja i rada imaju jednake uslove u Srbiji", rekla je Mihajlović.

Ona je naglasila da je u svakom poenu za koji je Srbija napredovala na polju indeksa ravnopravnosti stoje ogromna energija, strast i borba.

"Važno je da ne čekamo da prođu decenije, jer imamo i snage i energije, ali i političke podrške da posao učinimo efektnijim. Pored domena moći, gde smo na 16. mestu, u domenu novca na 28. i vremena na 24, mnogo više moramo da uradimo, što je jako važno u procesu stvaranja jednakih uslova za žene i muškarce, jer žene su manje plaćene i više vremena provode u neplaćenom radu", rekla je Mihajlović i naglasila da smo po radu, znanju i zdravlju, negde na sredini.

Prema njenim rečima, važno je da se zna da je Srbija pre nekoliko godina bila jedina zemlja van EU koja je smatrala da treba da meri Indeks ravnopravnosti i tako zna gde se nalazi u različitim domenima rodne ravnopravnosti.

Indeks je i osnova za izmenu drugih zakona, ali i za više zajedničkog i efikasnijeg rada svih partnera, navela je Mihajlović i naglasila da je važno i da se brišu stereotipi.

Čomić: Indeks se meri kroz promene

Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić rekla je da Indeks meri društvene promene kroz unapređenje zakonodavstva, rad institucija i utisak koji gradani imaju o kvalitetu života.

"Ne možeš upravljati onim što ne možeš izmeriti, kažu mudri ljudi. Unapređenje zakonodavnog okvira, da li institucije mogu da ga primenjuju efikasno, da li se ti rezultati vide na terenu i kakav je utisak onih zbog kojih donosimo te zakone, da li se kvalitet života menja - sve je to Indeks rodne ravnopravnosti", rekla je ministarka.

Prema rečima Čomić, zajedničkim radom, koji je, kako je dodala, pionirski zapocela Mihajlović, nastaviće se praćenje Indeksa kako bi kao društvo znali šta da radimo kako bi menjali ponašanje zasnovano na stereotipu i diskriminaciji i nepravde sa kojima su žene suočene.

Šefica kancelarije UN Women u Srbiji Milana Rikanović navela je da je Srbija ostvarila napredak, što predstavlja uspeh, ali je dodala da Izveštaj govori da postoji puno izazova pred svima da unapredimo domene gde nema napretka, kao što su domen vremena i rada.

"Društvene promene nisu jednostavne i zahtevaju vreme, ali mi nemamo 59 godina, koliko nam po Indeksu treba do pune rodne ravnopravnosti, naša je obaveza da predvidamo potrebe devojčica koje sada rastu, da sada planiramo budućnost“, rekla je Rikanovićeva.

Dragana Jovanovic Arijas iz Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, istakla je da novi Indeks rodne ravnopravnosti obuhvata domene rada, novca, znanja, vremena, moći i zdravlja, te da je izdvojen i tematski fokus digitalizacija i budućnost rada, u svetlu pandemije koronavirusa.

„Indeks je pripremljen u trenutku kada imamo važne zakone – o rodnoj ravnopravnosti i zabrani diskriminacije, kao i strategiju za rodnu ravnopravnost. Ovo je period razvoja sektorskih politika i indeks ce biti značajan za pripremu strateški relevantnih dokumenata“, rekla je ona.

Direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević podsetio je da su prvi Indeks rodne ravnopravnosti za Srbiju prvi put izračunali 2016. godine.

Šefica Operacija u Evropskom institutu za rodnu ravnopravnost Maruša Gortnar rekla je da je Srbija prva zemlja koja je 2016. godine izračunala Indeks rodne ravnopravnosti, uz podršku Instituta i da je od tada, rodna ravnopravnost postala je kljucna inicijativa na prostoru zapadnog Balkana i Turske.

"Srećna sam da vidim jedan stabilan napredak, iako sporijim tempom, i posebno sam impresionirana napretkom Srbije u domenu moci", rekla je ona.