Čudo tehnike: Stogodišnji fotoaparat i dalje radi bez greške, a čuva se u jednoj kafani u Dragačevu

Danas se svi bitni momenti mogu ovekovečiti mobilnim telefonima, ali pre više od pola veka fotoaparat je bio čudo tehnike. Fotografije su od zaborava čuvale događaje i ljude, a na njih se čekalo danima. Duh starih vremena još uvek čuva se u jednoj kafani u Dragačevu.

Kada uđete u nju, učiniće vam se da ste vremeplovom stigli u vreme sa početka 20. veka, a među stolicama, stolovima, starim fotografijama i posuđem, pažnju većine posetilaca najčešće privlači fotografski aparat iz tog vremena koji i danas radi, a koji je u ovu dragačevsku varošicu, kao i truba, stigao posle Prvog svetskog rata.

"On je i danas u funkciji i suštinski u tehnici fotografisanja ništa se značajno nije promenilo. U njega se stavi film, usmeri se u nešto ili nekoga što bi hteli da fotografišemo i to je to, ništa se bitno nije promenilo već 200 godina", kaže za RINU hroničar svih značajnijih događaja u Dragačevu, fotograf Siniša Luković.

Fotografski aparat promenio je nekoliko vlasnika, ali je sve do sedamdesetih godina prošlog veka beležio sve najvažnije događaje u Dragačevu. Aparat se u sela vozio na volovskim kolima i čezama kako bi se ovekovečili svi važniji događaji u porodicama.

Da je fotografisanje bilo važan trenutak u životu porodica toga vremena potvrđuje i Predrag Broćić Dačo, u čijem vlasništvu je danas fotografski aparat i čiji je predak upravo Petronije koji je aparat doneo u Guču. U Dačovoj kafani osim foto-aparata čuvaju se i fotografije načinjene njime.

"Ja i aparat smo ispisnici, sećam se da smo porodično odlazili u radnju da se slikamo. Često je iza nas bila neka oslikana pozadina, mi stanemo ili sednemo, malo se nasmešimo, fotograf se sa druge strane aparata pokrije po glavi nekom crnom krpom, škljoc i gotovo", kaže Broćić.

Za jednu fotografiju - svinja od 200 kilograma

Međutim, nije baš svako mogao da se fotografiše. Izrada fotografija je bila izuzetno skupa, pa su se za taj trenutak odvajao novac i po nekoliko godina.

"Za veliku sliku mog pradede, kako su to meni pričali naši stari, data je svinja od 200 kilograma", objašnjava Broćić.

A da su fotografije načinjene ovim aparatom imale i istorijsku vrednost potvrđuje i događaj iz godina neposredno posle Drugog svetskog rata, kada je nova vlast odlučila da spali kompromitujuće fotografije.

"Nova vlast je krenula da briše tragove svog prisustva u nekadašnjem vremenu i iz fotografske radnje su izneli sve da zapale, jer je na fotografijama i filmovima ostalo zabeleženo da su pojedinci na početku rata bili na jednoj strani, a posle su se polako prestrojavali i prelazili na drugu. Zbog toga je trebalo obrisati te tragove", priča Luković.

On ističe da je umeće fotografisanja razvitkom novih tehnologija pomalo skrajnuto, i da je danas za fotografisanje dovoljan mobilni telefon, ali da još uvek postoje ljudi koji cene fotografsko umeće koje će uvek biti na ceni.