Više kazne i jači nadzor: Šta se menja u Zakonu o pristupu informacijama od javnog značaja

U Srbiji bi do kraja godine trebalo da bude promenjen Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, a sagovornici za Euronews Srbija, povodom obeležavanja Međunarodnog dana prava javnosti da zna, kažu da je dosta toga potrebno izmeniti u postojećem počev od širenja spiska onih na koje se zakon odnosi, preko nadzora primene samog zakona, pa sve do izricanja kazni za njegovo nepoštovanje. 

Izmenama zakona, koje čekaju na usvajanje, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti dobiće ovlašćenje da izriče novčane kazne organima vlasti i javnih institucija koje odbiju da daju informacije koje budu tražene od njih a tiču se građana.

Ana Toskić iz organizacije "Partneri Srbija" u razgovoru za Euronews Srbija kaže da ovaj zakon postoji već 17 godina i da shodno tome ima dosta novih okolnosti koje nisu obuhvaćene njime, a trebalo bi da budu, pa su zbog toga izmene neophodne. 

"Glavni problem u postojećem zakonu jeste upravo izvršenje poverenikovih zahteva. Čak i kada neki organ uskrati informacije, i poverenik donese rešenje kojim se zahteva da se one ipak dostave, oni to ne učine. Takođe, zakon je star i potrebno je njegovo korigovanje, jer su se u međuvremenu formirale nove insitucije koje ne podležu ovom zakonu. Jedna od njih su javni izvršitelji, koji nisu bili predviđeni inicijalnim tekstom zakona, pa je zbog toga potrebno da se on proširi", smatra Toskić.

Euronews Printscreen

Ona objašnjava da proces izmene postojećeg zakona traje već pet godina, a od početka ove godine na snazi je treći nacrt sa izmenama, za koji se nada, da će biti definitivan i uskoro ući u skupštinsku proceduru. 

"Od početka godine imamo tri nacrta koja su se iz meseca u mesec menjala. Onaj iz juna ove godine nudio je neka rešenja koja su mogla da ograniče prava da se do informacija dođe i to nije bilo dobro. U avgustu je stigao novi nacrt koji bi trebalo da vodi ka nekom poboljšanju. Nacrt koji sada imamo ima kapcitet da reši sve probleme počev od komunikacije sa institucijama do većih ovlašćenja koja bi bila data povereniku, ali naš strah je u tome koliko će on zapravo ostati nepromenjen nakon što uđe u skupštinsku proceduru, kao i da li će se menjati u Skupštini. Takođe, imamo strah i o tome kako bi se vršio nadzor njegove primene", kaže ona objašnjavajući da nadzor nad postojećim zakonom nije dobar.

"Suštinski problem je poštovanje zakona i visina novčanih kazni"

Sa druge strane, novinar BIRN-a Radmilo Marković u razgovoru za Euronews Srbija objašnjava da izmena zakna neće rešiti ono suštinsko pitanje, a to je koliko su zapravo javne institucije spremne da ga poštuju i da li su novčane kazne, koje su predviđene novim nacrtom, dovoljne da ih dodatno stimulišu da poštuju zakon.

"Glavni problem je taj da ukoliko neki organ vlasti ne želi da da informaciju, neće je ni dati. Po ovom zakonu za takvo ponašanje novčanih kazni nema. Pre 2017. godine ih je bilo i kretale su se do 200.000 dinara. Novim nacrtom su ponovo predviđene, veće su, i dosežu do 500.000 dinara, ali je pitanje da li im je to dovoljan stimulans", ukauzuje Marković.

On smatra da bi one samo delimično rešile problem u tome da neke od institucija krenu da rade svoj posao i postupaju po zahtevima Poverenika.

"Verujem da će novčane kazne dati efekta kada su u pitanju manje institucije, dok će kod većih, koje i imaju najzanimljivije informacije, sve ostati isto. Njihova visina nije dovoljna. Znam da neki organi naplaćuju i do 5.000 evra dnevno ukoliko se ne postupa po njihovim dužnostima ", smatra Marković.

Toskić dodaje da je praksa pokazala da uglavnom informacije određenog tipa su uglavnom bile uskraćivane javnosti.

"One informacije koje su se najviše uskraćivale ticale su se trošenja javnih sredstava i informacije koje imaju neke političke implikacije. Tako nešto organi nisu ustupali ni nakon poverenikovih rešenja

Ona dalje kaže da pored informacija koje bi institucije trebalo da daju po zahtevu Poverenika, postoje i one za koje se podrazumeva da budu javne, dostupne i stalno korigovane. Međutim, kaže ona, i u tim slučajevima se nije poštovao zakon.

"One se tiču života i zdravlja ljudi, ali se dešvalo da nam i one nisu bile dostupne. Ne bi trebalo da bude podložna zahtevima građana, već da su nam uvek dostupna. Na primer u proteklom periodu nismo imali precizne infomacije o kvalitetu vazduha", rekla je Toskić.