Da li AI postaje novi saveznik u borbi protiv nasilja i kriminala: Kako nauka i tehnologija mogu promeniti rad policije
Komentari30/03/2025
-10:05
Otisak prsta i metode identifikacije DNK koje se koriste u kriminalistici samo su neke od tehnika koje policija u svom radu već decenijama koristi. Razvoj različitih tehnologija i jedan novi medicinski pristup mogao bi da pomogne da unaprede način na koji obavljaju svoj posao, a sve u cilju suzbijanja kriminala i postizanja opšte bezbednosti populacije, kažu upućeni ali i navode za sve to postoje i ograničenja - pravna i etička.
Postavlja se pitanje da li veštačka inteligencija i medicina postaju novi saveznici u borbi protiv nasilja i organizovanog kriminala i može li neuroimaging pomoći otkrivanju istine tokom saslušanja.
Da veštačka inteligencija može da se implentira u policijski rad kaže docent doktor Valentina Opančina, savetnica ministarke zadužene za rodnu ravnopravnost i borbu protiv nasilja.
Ona je za Euronews Srbija rekla da je savremena naučna praksa pokazala da je moguće koristiti velike DATA data baze podatke i trenirati ih, prvo u laboratorijskim uslovima kako bi se stvorio jedan određeni algoritam i jedan određeni softver koji koristi veštačku inteligenciju i koji može da predvidi da li ispitanik govori istinu ili laž.
"Već postoje takve metode koje su objektivne i koje mogu da detektuju kako neverbalnu komunikaciju tako i verbalnu komunikaciju, ali i fiziološke reakcije ispitanika. Nekada je prosto uz te metode veštačke inteligencije moguće samo na osnovu slike osobe koja se isputuje da se zaključi da li ta osoba govori istinu ili ne", rekla je ona.
Euronews
Govoreći o metodama neuroimaginga, ona je kazala da ta metoda podrazumeva radiološke dijagnostičke metode koje se koriste za dijagnostiku.
"U svakodnevnom kliničkom radu koriste se za dijagnostiku nervnog sistema, na primer, glave i kičmenog stuba. Ono što mi najčešće radimo jeste kompjuterizovana tomografija, odnosno skener glave. Zatim, magnetna rezonanca glave i magnetna rezonanca kičme su neke osnovne radiološke metode", rekla je ona.
Povezane vesti
Prema njenim rečima, različita svetska istraživanja su pokazali da je moguće korišćenje neuroradiološke metode, koja se naziva funkcionalna magnetna rezonanca mozga i koja se bavi ispitivanjem moždane funkcije, za potrebe policijskog saslušanja osumnjičenog.
Ona je navela da policija u svom svakodnevnom radu koristi informativni razgovor kao standardnu metodu za dobijanje informacija kako od osumnjičenog, tako i od svedoka ili od žrtve, ali da su različita istraživanja i podaci pokazali da ti podaci, s obzirom da su subjektivni, ne moraju uvek biti apsolutno tačni.
"Zato je neophodno uključiti nove savremene metode u standardni policijski rad, pri čemu je ova metoda neuroimaginga nešto što bi se u stvari najviše koristilo u određenim slučajevima, kada se radi o ispitivanju visoko obučenih terorista, ekstremista i organizovanih kriminalnih grupa, što je posebno važno za Srbiju s obzirom na geopolitički položaj naše države i na to da i naša policija ima veliko iskustvo u radu sa transnacionalnim organizovanim kriminalnim grupama", rekla je ona.
O metodi neuroimaginga, Opančina je razgovarala sa studentima Kriminalističke akademije.
"Pričala sam sa studentima o rezultatima jednog naučno-istraživačkog rada, na kojem sam radila zajedno sa kolegama sa univerziteta u Kragujevcu, jedan od njih je profesor kriminalistike, drugi je profesor psihijatrije. Objavili smo naučni rad u internacionalnom časopisu i sa studentima sam podelila nešto do čega smo mi došli kroz taj istraživački pristup. Radi se o metodama neuroimaginga, pre svega funkcionalne magnetne rezonance", rekla je ona.
Opančina je naglasila da nijedna od ovih metoda, ni neuroimaging ni veštačka inteligencija nije apsolutno tačna i pouzdana već je neophodno imati jedan integrativni pristup različitih metoda, kako ovih novih tako i tradicionalnih metoda koje policija koristi u svom svakodnevnom radu.
Ono što je nesumnjivo jeste da veštačka inteligencija može da doprinese rešavanju nekih slučajeva koji su komplikovaniji.
Povezane vesti
Koja su ograničenja?
Opančina je rekla da su podaci iz nekih istraživanja koji su dostupni na globalnom nivou pokazali da, na primer, metoda funkcionalne magnetne rezonance za 25 odsto pokazuje bolju tačnost u detekciji laži od metode poligrafa.
"Ali, naravno, postoje i određena ograničenja. Rekla sam da nije apsolutno pouzdana metoda, nije ni apsolutno tačna", rekla je sagovornica Euronews Srbija.
Međutim, osim benefita koje u policijskom radu mogu da donesu veštačka inteligencija i neuroimaging, Opančina kaže da postoje i ograničenja - pravna i etička.
"Da bi ovakve vrste metoda mogle da se upotrebljavaju, neophodno je da budu uvedene u zakonski okvir na nacionalnom nivou. Ukoliko bi Srbija rešila da se pozabavi ovim pitanjima, to bi prosto bila primarna stvar uvođenje zakonskog okvira", navodi Opančina.
Ona dodaje da postoje i etički problemi u upotrebi ovakvih podataka.
"Smatra se da rezultati ovakvog snimanja moždane aktivnosti mogu da budu podudarni i slični u tom pravnom smislu sa upotrebom otiska ili DNK materijala, s obzirom na to da svako od nas ima jedinstvenu moždanu aktivnost i moždanu anatomiju, i da, na primer, ni blizanci koji su identični nemaju identičnu moždanu anatomiju. Iz tog razloga takođe postoje i etički problemi u upotrebi ovakvih metoda", rekla je ona.
Sagovornica Euronews Srbija kaže da su neka strana istraživanja pokazala da je postojala i zloupotreba ovih metoda uz korišćenje raznih vrsta prinuda, kako fizičke, pravne i farmakološke prinude.
Komentari (0)