Donorstvo kao tabu tema u Srbiji: Da li je kod nas razvijena kultura poklanjanja organa?

Biljana Vasković, članica Udruženja "Donatorstvo je herojstvo", ističe pozitivne promene u oblasti donatorstva organa u odnosu na prethodnu godinu.

"Od početka godine imali smo pet donora i dvadeset transplantacija, što je lepa cifra za početak godine, s obzirom na to da smo prošle godine imali svega četrdesetak transplantacija. To pokazuje da ipak možemo da radimo bolje nego do sada, pokazuje šta je to što može da se popravi i to je nešto na čemu definitivno moramo da radimo", rekla je Vasković u emisiji "Hajde da razgovaramo".

Ona naglašava da su ovi rezultati ohrabrujući, naročito za pacijente koji se nalaze na listama čekanja za transplantaciju, među kojima je i ona sama.

"Svakako to zvuči ohrabrujuće svima koji su na listama čekanja za organe, kao što sam i ja. Ja sam pacijentkinja na dijalizi, ali nekako, već smo videli te situacije gde se nešto na prečac desi, vidimo neki tračak nade, a onda opet sistem zamre. Nadamo se da to ovog puta neće biti tako i da zaista postoji inicijativa i želja da se nešto popravi, a kao što rekoh, i te kako ima prostora da se stvari poboljšaju", tvrdi Vasković.

Euronews Srbija

Vasković, koja je i sama na listi čekanja, objašnjava kako izgleda iščekivanje poziva.

"Vi se nadate, vi stalno čekate taj poziv, naravno da ga čekamo, ali s obzirom na to kakva je situacija u Srbiji, mi kao da prestanemo da se nadamo da će taj poziv doći", tvrdi Vasković.

Prema rečima sagovornice, nada za bolji život ipak postoji.

"Naravno da se nadamo i naravno da svi mi želimo taj bolji život, jer život na dijalizi ili život ljudi koji čekaju neki drugi organ, srce, jetru, to je kvalitet života koji je izuzetno nizak. Mi uvek kažemo da jedva čekamo da dobijemo tu slobodu, odnosno da vratimo svoj život u svoje ruke, jer ovako su naši životi non-stop u rukama lekara ili mašina koje nam pomažu da se održimo u životu. Kad jedan vitalni organ ne radi, vi ste primorani da stalno održavate nekako svoj život, dakle to je neko životarenje i sve ono što ste radili do sada ili više ne možete, ili je na nekom minimumu, i svi se, naravno, onda nadamo da ćemo doći do transplantacije", kaže ona i nastavlja:

"Ili kada vidimo da su šanse jako male onda uzimamo stvari u svoje ruke i sami krećemo u borbu bez pomoći države, da se transplantiramo negde u inostranstvu i da nađemo neki drugi način da svoj život vratimo u normalu."

Više od 80 odsto građana podržava doniranje organa

S tim u vezi, Vasković konstatuje kako je navedena opcija izuzetno skupa. 

"To je prilično skupo. Svaki dan možemo da vidimo ljude koji putem SMS poruka prikupljaju novac za lečenje raznih bolesti, između ostalih i za transplantacije organa" kaže ona i pojašnjava: 

"Naši građani su, tokom prošle godine, u velikom broju transplantirani, na primer, u Belorusiji. Takva jedna intervencija košta oko 100.000 evra, a pacijenti to sve moraju da prikupe sami: prikupljaju putem fondacija, prodaju imovinu, uzimaju kredite, pozajmljuju novac, sve to bez neke realne i stvarne pomoći države. To je nešto na čemu smo mi insistirali da mora da se promeni, jer imamo i države u okruženju koje pomažu svojim pacijentima koji su na listama dok njihov sistem ne profunkcioniše. Na primer, u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini, države ipak finansiraju te pacijente koji žele da se transplantiraju u Belorusiji, što je velika stvar, jer priznaćete, stvarno nije lako prikupiti toliki novac. To stvarno nisu male pare za pacijente".

Euronews Srbija

Objašnjavajući kako kultura donorstva počiva na sistemu i na građanima, Vasković ističe rezultate istraživanja javnog mnjenja koji su ohrabrujući:

"To je onaj drugi par rukava, jedan je sistem, jedan su građani, vrlo često možemo da čujemo kako građani nisu dovoljno humani. Mi smo i prošle godine radili jedno istraživanje s 'Ipsosom' koje pokazalo  da više od 80 odsto građana podržava doniranje organa, više od polovine bi se upisalo u registar potencijalnih davalaca, više od 85 odsto je reklo da bi dalo bubreg da je potreban nekoj njihovoj bliskoj osobi" kaže ona i nastavlja:

"E sad dolazimo do toga zašto se to u praksi ne pokazuje, dolazimo do drugog pokazatelja istraživanja koji nam kaže da zapravo stanovnici nemaju poverenje u sistem.  I tu je ona, čini mi se, onaj najveći problem jer sistem je taj koji mora najveše da radi"

Više o ovoj temi pogledajte u videu na početku teksta