Novi izveštaj: Zagađenje iz termoelektrana na Zapadnom Balkanu izazvalo 19.000 smrti u Evropi u prethodne tri godine

Komentari

Autor: Euronews, Luke Hurst

08/09/2021

15:39

Novi izveštaj: Zagađenje iz termoelektrana na Zapadnom Balkanu izazvalo 19.000 smrti u Evropi u prethodne tri godine

Zagađenje vazduha - Copyright Pixabay

veličina teksta

Aa Aa

Zagađenje od termoelektrana na Zapadnom Balkanu koje rade na ugalj izazvalo je skoro 19.000 smrtnih slučajeva u Evropi u poslednje tri godine, procenjuje se u novom izveštaju.

Polovina tih smrtnih slučajeva dogodila se u zemljama EU, među kojima su Italija, Rumunija i Mađarska, navedeno je u izveštaju organizacije Bankwatch Network i Centra za istraživanje energije i čistog vazduha.

Zagađenje dolazi iz termocentrala koje su prekoračile nivo emitovanja zagađujućih čestica ili broj odobrenih radnih sati i to u Srbiji, na Kosovu (koje se u izveštaju tretira kao posebna država), BiH, Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori.

Autori izveštaja kažu da i EU nosi izvesnu dozu odgovornosti jer uvozi struju iz tih zemalja.

I dok električna energija koju EU uvozi čini samo mali deo njene ukupne potrošnje električne energije (svega oko 0,3 odsto), proizvodnja električne energije u ovim postrojenjima izuzetno mnogo zagađuje, navodi se.

Prema izveštaju, termocentrale u ovim zemljama izbacuju 300 puta više sumpor-dioksida u odnosu na EU.

Sumpor-dioksid je glavni zagađivač koji izuzetno štetno utiče na ljudsko zdravlje.

Desetine hiljada života bi moglo da se spasi

U izveštaju se navodi da se oko 19.000 smrtnih slučajeva desilo od 2018. do 2020 zbog rada termocentrala. Više od polovine tog broja preminulih, odnosno 10.800 dogodio se u zemljama EU. Oko 30 odsto, (6.500) bilo je u zemljama Zapadnog Balkana i u okolnim zemljama koje nisu u EU.

Davor Peševski, koordinator u CEE Bankwatch Network istakao je da sve zemlje Zapadnog Balkana moraju da odrede datum kada će prestati sa upotrebom uglja u termocentralama.

"Za elektrane koje ne mogu da se momentalno zatvore, vlade moraju da odrede koliko sati dnevno smeju da rade kako bi se odredila maksimalna dozvoljena emisija zagađujućih gasova i spasili životi", istakao je Peševski.

Tanjug/AP/Emre Tazegul

Zagađenje i epidemija koronavirusa

Autori istraživanja ističu da je moglo da se očekuje da će emisija štetnih gasova da se smanji tokom pandemije koronavirusa i to zbog smanjenja ekonomske aktivnosti. Međutim, izveštaj pokazuje da je veliki broj elektrana u pet zemalja Zapadnog Balkana povećao zagađenje tokom tog perioda.

Te elektrane ubačene su u Nacionalni plan smanjenja emisije štetnih gasova (NERP) ovih zemalja, koji im omogućava da postrojenja izgrađena pre 1992. godine, nastave sa radom do 2027. ali pod strogim uslovima.

Ti uslovi podrazumevaju limit koliko zagađujućih materija smeju da ispuste u vazduh, kao i ograničenje od 20.000 radnih sati godišnje.

Izveštaj navodi da su 2018. i 2019. godine termocentrale koje su uključene u program NERP ispuštale oko šest puta više sumpor-dioksida od dozvoljenog, dok su prošle godine emisiju štetnih gasova povećale na 6,4 puta više.

Termocentrale su emitovale oko 1,6 puta više prašine od dozvoljenog nivoa tokom sve tri godine između 2018. i 2020. godine, a apsolutne emisije su se čak neznatno povećale.

Joana Kjuta, koordinator za energiju za Zapadni Balkan iz CEE Bankwatch Network kaže da vlade zemalja Zapadnog Balkana mogu samo da sanjaju prijem u EU ako nastave da krše pravila o nivou zagađenja, dok od EU očekuje da im propiše i odgovarajuće kazne.

Portparol Evropske komisije rekao je da Komisija ohrabruje zemlje Zapadnog Balkana u određivanju datuma kada će da prestanu sa upotrebom uglja kako bi dostigli zahteve iz Pariskog sporazuma koji zahteva da ceo svet prestane sa upotrebom fosilnih goriva.