Posle snega i mraza proleće: Kako nagle promene vremena utiču na zdravlje?

Novu godinu dočekali smo pod snežnim pokrivačem, a samo nedelju dana posle toga, stiglo nam je proleće. Za drugi dan Božića živa u termometru ide i do 17. podeljka, a ovako nagle promene vremena mogu da utiču zdravlje ljudi.

"Ukoliko ste zdravi i vodite računa o svom zdravlju baš onda kad ste zdravi, onda vam ove promene vremena budu možda neprijatnost. Ako ste homeopata, malo se osećate tromije, možda vas malo boli glava kad temperatura ide na gore", ističe Ivana Stefanović iz Hitne pomoći.

Ona ističe da, dolazi do takozvanog prolećnog umora – pritisak pada i šire se krvni sudovi.

"Međutim, ako ne budete vodili računa o svom zdravlju ili je došlo do pogoršanja zdravlja pa već imate neku dijagnozu tipa hipertenzija, neke druge bolesti, onda će vam ovo teško pasti. Kada je temperatura niska, pritisak raste i obrnuto. Srce mora da održava unutrašnju homeostazu, pa radi pod povećanim naporom", objašnjava Stefanović.

Upravo zato sagovornica apeluje na građane da povedu računa da dodatno ne opterećuju srce i da se pričuvaju u ovom periodu.

"Ako budete insistirali da baš sada radite neke stvari i ako ne budete ispoštovali to stanje, neke tromosti koje bih rekla da svi imamo, može da se desi i loš ishod", podvlači doktorka.

Dodala je da naš organizam, i zdrav i bolestan, ima kapacitet da se prilagodi ovim promenama, i da treba da prihvatima da ovakve nagle promene utiču na naše zdravlje, ali, kako ističe, nisu faktor rizika ni za jednu bolest.

"Ono što bi trebalo da radimo, jeste da vodimo računa o faktorima rizika, i da u ovim periodima kada se temperatura menja, juče je bilo minus ili ujutru je minus, tokom dana je plus, te dnevne razlike još teže pogađaju. Trebalo bi nekako malo da se prilagodimo, da izbegnemo teške radove", rekla je doktorka.

Sagovornica dodaje da ne bi trebalo da nosimo mnogo teške kese, niti da se penjemo uzbrdo – to su neki praktični saveti koji, kako kaže, deluju smešno ali mogu da budu prevencija.

Ona podvlači da su najugroženiji hronični bolesnici koji imaju kardiovaskularne probleme, ili dijabetes.

"Uopšte nije bitno koju kroničnu bolest imate, u svakom slučaju dođe do srca i srce je u najvećem riziku. Smirite se ovih dana", naglašava doktorka.

Ona je savetovala građane da jedu lakše obroke, iako je to teže tokom praznika, i da češće mere pritisak.