Vernici danas slave Svetog Nikolu: "Prošarani smo hramovima, svi treba da odu na molitveno sabranje"

Danas, 19. decembra najveći broj pravoslavnih Srba slavi Krsnu slavu – Svetog Nikolu. Kada su u pitanju Krsne slave, ljudi često govore o običajima, a crkva ima učenje, a to učenje je nešto u čemu svi učestvujemo, ističe za Euronews Srbija sveštenik Gligorije Marković.

Govoreći o tome da li slavski kolač treba da se seče kod kuće ili u crkvi on ističe:

"Slavski kolač koji je naš molitveni prinos, koji je hleb, a hleb života je Hristos, vino - što je Njegova krv, žito - koje je se sprema za sve naše upokojene pretke da budu jedno u Hristu, bez obzira da li je žito mleveno ili u zrnu, to sve nije običaj, nego je to naš molitveni prinos. Molitveni prinos uvek uznosimo kao Crkva i u ime Crkve, a kod kuće sami seku samo oni koji nemaju mogućnost da dođu do crkve".

Sveštenik podvlači da smo u današnje vreme "prošarani hramovima" i poziva sve vernike da odu na molitveno sabranje.

"Treba, ostati na Liturgiji. Treba se pričestiti na dan svetitelja, zato što time postajemo pričasnici tela Hristovog. I onda ta trpeza koju imamo u kući nije prosto jelo i piće, nego je naša nebeska trpeza koju ovde na zemlji zajedno sa našim gostima pravimo i u njoj učestvujemo na trpezi svih generacija, budućih i prošlih", objašnjava otac Gligorije Marković.

On podvlači da je ovaj praznik samo jedan deo iščekivanja najradosnije hrišćanskog praznika Božića.

"Trpeza je posna ne zato što smo primili to od neke babe ili dede, nego zato što u ovom periodu crkva propisuje post kao put ka onom događaju koji svi čekamo željno i koji se oseća i u vazduhu, jer je drugačije vreme – a to je Božić. Ovo je jedna od tih kockica putovanja ka Božiću i istovremeno kocka samo za sebe na koje možemo da stanemo, naš veliki svetitelj Sveti Nikola, kome se 2.000 godina hrišćani već mole", kaže sveštenik.

Sveti Nikola je u hrišćanskoj tradiciji poznat kao zaštitnik siromašnih i moreplovaca i putnika.

"Svi smo pozvani da budemo izvori te Božije sile na svetu, da budemo sveti, jer nas tako uči Jevanđelje, tako nas uče poslanice našeg apostola Pavla, da smo svi u Hristu sveti, a to znači da smo pozvani da budemo isti. Oni koji isijavaju svetlost Božiju u svetu. Mi smo svetlost svetu. To je bio Sveti Nikola, zato se molimo njemu da nam u svemu pomogne. Ne samo kada smo na moru, nego i kada vozimo i kada učimo i kada želimo da dobro odgovaramo i kada želimo da dobro radimo", podvlači otac Gligorije.

Upitan koji je idealni poklon da se odnese porodici koja slavi, sveštenik ističe da je najveći poklon može biti radost koju donosimo u tu kuću.

Na kraju, otac Gligorije je svima poželeo srećnu slavu, čak i onima koji nisu pravoslavne vere:

"Svima srećna slava koji danas slave, a onima koji će biti u gostima, isto radostan dan, zato što je ovo praznik svih nas, i onih koji slave i onih koji ne slave. Pa i kod onih koji jesu pravoslavni, i kod onih koji nisu pravoslavni, proslavljamo praznik i jedni i drugi, zato što u radosti prema drugom nalazi se naša sopstvena radost. Ako to ne zaboravljamo, onda nam je život sjajan, zato što se uvek radujemo".

Slava obeležena u Crkvi Svetog Nikole u Prištini

Sveti Nikola, hramovna slava istoimene crkve u Prištini, obeležena je i u gradu u kome se Srbi, od preko 40.000, sada mogu izbrojati na prste dve ruke.

Slavskom liturgijom koju je služio prištinski paroh Staniša Arsić i rezanjem slavskog kolača, nekoliko desetina vernika, uglavnom raseljenih iz Prištine,  obeležilo je današnju slavu u hramu, koji je 2004. godine bio potpuno uništen. U okolnim kućama Srba više nema.

"Treba da vodimo računa i da poštujemo sebe i svoju tradiciju jer će nas tako i drugi poštovati i da na taj način ljudi sa kojima ovde živimo, naše komšije moraju da shvate da onako kako se oni odnose prema nama Srbima tako će se i Srbi odnositi prema njima. Neka shvate ovo kao jedan most prijateljstva i pruženu ruku prijateljstva", kaže Nemanja Jovanović , nekadašnji žitelj Prištine.

Koliko košta slavska trpeza?

U sveću žito slavski kolač i vino se podiže slava, ali kako obično biva slavska trpeza bude bogata. Svi koji slave u ranim jutarnjim časovima su se  našli na pijacam. Trgovci imaju svega, od voća, povrća pa do ribe, mesa, jaja i sira. Ko nema vremena da sprema, tu su i gotovi kolači kao i usluge pečenja ribe ili mesa.

Mnogi građani požalili su se na to da je cena ribe skočila, te većina njih ističe da najviše novca ode na ribu i povrće

Cene u ribarnicama variraju, ali i dodatno skaču koliko želite uslugu pečenja, pa tako pastramka ide i do 2.250 dinara po kilogramu, šarani od skoro 3.000, a osliće oko 1.200 dinara. Trgovci su spremili i zimnicu za one domaćice koje nisu stigle da pripreme turšiju, kafiol ili kupus.

"U principu najviše ide šaran i oslić to je nešto standarndno", kaže jedan prodavac.

Poznavaoci potrošačkih prilika ukazuju da se novac za pripremu slavske trpeze valja odvojiti u napred i da sama trpeza ne treba da bude novi trenutak za zaduživanje. 

"Svakako da trgovci koriste priliku kad god je veća potražnja. Kada je veća potražnja, trgovci nemaju potrebe da spuštaju cene. Šta više mogu da ih i koriguju i prodati po višoj ceni bez problema. Savet bi bio da se pripremite pre nego što dođe ovaj period", kaže za Euronews Srbija Dušan Uzelac sa portala "Kamatica"

Uzelac ukazuje da kada obelažavamo krsnu slavu, ne treba da izgubimo izvida da je u pitanju pre svega duhovni događaj, slavljanje sveca zaštitnika i posjećanje na značaj porodice u životu, a sve ostalo treba da bude u drugom planu i u sladu sa mogućnostima.