Igre 
Buster vakcina u Srbiji: Treću dozu primilo više od 100.000 građana - mnogi se opredeljuju za "mešanje"
Komentari30/08/2021
-10:41
U Srbiji je sa obe doze vakcinisano tek nešto više od 50 odsto odraslog stanovništva. Još uvek smo daleko od kolektivnog imuniteta. Počela je i vakcinacija trećom dozom kako bi se pojačao imunitet, a prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" u Srbiji je takozvanu buster dozu primilo više od 100.000 građana.
Kada se pogleda statistika "Batuta" u vezi sa trećom dozom, za kinesku Sinofarm opredelilo se 63.827 osoba, za Fajzer 35.393, Sputnjik V 1.331, a AstraZeneku svega 26 građana.
Poruke koje su dolazile do građana za koju buster dozu vakcine treba da se odluče bile su različite - od toga da bi bilo dobro da izaberu m-RNK vakcinu, do toga da je sve jedno, ali da ipak pitaju svog izabranog lekara.
Pojedini članovi Kriznog štaba poput Darije Kisić Tepavčević i Branislava Tiodorovića birali su istu vakcinu kao i prvi put.
Međutim, mnogi stanovnici opštine Stari grad, koja je po zvaničnom broju vakcinisanih dostigla kolektivni imunitet i prešla više od 70 odsto vakcinisanih, odlučili su da kombinuju.
Mnogi građani odlučili da miksuju vakcine
Danka Filipović, profesorka engleskog u penziji godinama je predavala na Biološkom fakultetu. Ona je u prioritetnoj grupi za treću dozu i kaže da nema hronične bolesti ni u svojoj 83. godini.
Bez dileme je došla u dom zdravlja da primi treću dozu. Koju - nije se konsultovala sa izabranim lekarom, ali njen izbor nije isti kao u prvom krugu.
Povezane vesti
"Prve dve su bile kineske, sad svi pričaju da je Fajzerova mnogo bolja zato što duže traje i onda sam se zbog toga odlučila. Mislim da je to korisno, pa kad već imam šanse da je primim zašto je ne bih primila", kaže Filipović za Euronews Srbija.
Euronews Srbija
U domu zdravlja Stari gradi, na punktu za vakcinaciju strpljivo se čeka, konsenzusa nema oko odluke koju vakcinu primiti, da treća bude i sreća.
Milan Vojinović kaže da će videti sa lekarima koju vakcinu da primi kao buster dozu. Navodi da su prve dve doze bile Sinofarm i da nije bilo problema.
Silvija Novković odlučila se da treća doza ipak bude Fajzer.
"Pošto su deo moje porodice zdravstveni radnici, oni su mi preporučili da je možda bolje da primim Fajzer", kaže Novković za Euronews Srbija.
Dragan Dedeić odlučio se da treća doza bude kineskog proizvođača Sinofarm, kao i prve dve.
"Kineska vakcina je mrtva, isprobana, dugo vremena u upotrebi. Prema tome, ništa nije novo, nego nastavak", navodi on.
Povezane vesti
Stari grad prednjači po vakcinaciji
Od početka vakcinacije u beogradskoj opštini Stari grad prednjače po broju vakcinisanih. Taj trend je nastavljen. Prvih dana dolazilo je dnevno oko 200 ljudi, ali je brzo prešao i više od 300 vakcinisanih trećom dozom u jednom danu.
Dr Branka Lazić, koordinatorka za vakcinaciju Doma zdravlja "Stari grad" kaže da je odličan odziv za treću dozu.
"To su uglavnom građani koji su vakcinisani u januaru i februaru i oni dobijaju sms poruke od eUprave. Mi apelujemo da se toga i pridržavaju da budemo sigurni da je prošlo onih 180 dana", navela je Lazić za Euronews Srbija.
Srbija je u grupi zemalja koje su se odlučile da sa buster dozom krenu posle šest meseci. Time se svrstala uz Izrael, Sjedinjene Američke Države, Dubai, ali i Čile i Kambodžu koje treću dozu nude onima koji su primili Sinofarm ili Sinovak vakcinu.
Svetska zdravstvena organizacija apeluje da se sačeka i da vakcinu prvo dobiju države koje ih nemaju, odluku o novoj dozi u septembru najavljuju Nemačka i Francuska.
Suzdržana je za sada i Velika Britanija. Različite informacije o trećoj dozi, dodatno komplikuje odluku i onima koji su još neodlučni da li uopšte da prime tek prvu.
Buster doza pojačava imunitet
Direktor Udruženja proizvođača inovativnih lekova "Inovia" Bojan Trkulja kaže da se iz iskustva sa drugim vakcinama moglo videti da buster doze povećavaju imunitet, te da nema dileme da će tako biti i sa vakcinom protiv virusa korona.
Euronews Srbija
Medicinski značaj prelazi pitanje, smatra on, da li treba davati treću dozu dok pojedine siromašne zemlje nisu vakcinisale ljude koji su u povećanom riziku.
"To je mnogo šire pitanje od medicinskog značaja i što mi kao mala zemlja ne možemo da rešimo. Mislim da je za naše građane privilegija što su mogli da se vakcinišu trećom dozom", rekao je Trkulja za Euronews Srbija.
Govoreći o isteku roka vakcina, on je rekao da je to problem mnogih zemalja koje su nabavile vakcine za celu populaciju. Kako kaže problem predstavlja i to što su vakcine visokotehnološki specifični lekovi i kao takve zahtevaju posebne uslove čuvanja, transporta i rok trajanja im je kraći nego kod tabletiranih lekova.
"Kada su u pitanju vakcine protiv kovida rok upotrebe varira od šest meseci do dve godine. Najduži rok trajanja imaju kineska vakcina i Džonson i Džonson. Sve ostale imaju rok trajanja od šest meseci. Međutim svi oni koji prime vakcinu u našem zdravstvenom sistemu ne treba da imaju dilemu da li je vakcini istekao rok ili ne. Ne može da se desi da neko dobije vakcinu kojoj je istekao rok ukoliko se vakciniše na za to predviđenim mestima", naglasio je on.
Napominje da je retransportovanje vakcina veoma komplikovano. Da ukoliko se bogate zemlje i organizuju da transportuju vakcine pre isteka roka prema sirmašnim zemljama, pitanje je da li one imaju mogućnost čuvanja na adekvatan način.
Govoreći o nedoumicama oko vakcinacije dece starije od 12 godina on je rekao da ne treba sumnjati u regulatorna tela, uključujući i srpsku Agenciju za lekove i mediinska sredstva.
"Potpuno je sigurno i bezbedno vakcinisati decu stariju od 12 godina. Međutim, fokus treba i dalje da bude na odrasloj populaciji, jer vakcine štite od težih oblika bolesti, sprečava smrtnost, da blagi oblik bolesti pređe u teži oblik", naveo je on.
Upitan dokle se stiglo u prizvodnji inovativnih lekova za lečenje kovida - 19, on je rekao da danas postoje lekovi koji su specifično razvijeni za lečenje kovida 19, koji sprečavaju prelazak iz lakšeg u teži oblik bolesti.
"Još uvek nemamo taj zlatni odgovor, lek koji bi sprečio nastanak bolesti. U ovom momentu nekoliko hiljada kliničkih studija su u toku koje pokušavaju da daju odgovor. Koliko će terapije biti efikasne zavisće i od vrusa", zaključio je on.
Komentari (0)