Prodanović: Više od 1.000 trudnih devojčica u protekle dve godine, najmlađa ima samo 13 godina

Rukovodilac Programa za praćenje prava deteta u UNICEF-u Ana Prodanović izjavila je danas, povodom Svetskog dana deteta, da maloletničke trudnoće nose veoma visok rizik za devojčice u smislu komplikacija trudnoće, mogućeg smrtnog ishoda, kao i dugoročne posledice koje se odnose na njihovo učešće u društvu i obrazovanje, zbog čega je neophodno edukovati decu o seksulano reproduktivnom zdravlju.

Ona je za Tanjug rekla, komentarišući vest da je u Srbiji za dve godine u drugom stanju ostalo 1.200 devojčica, da je najmlađa trudnica imala 13 godina i da je kod trećine ove dece urađen prekid trudnoće, da su analize pokazale da se maloletničke trudnoće veoma često poklapaju sa nekim drugim društvenim pojavama kao što se siromaštvo i niža stopa obrazovanja roditelja, zbog je važno da se i u tim oblastima nastavi preventivno delovanje.

"To je oblast koja je jedna od tema praćenja ciljeva održivog razvoja adolescentne trudnoće. Srbija je tu u nekom proseku, nisu cifre zabrinjavajuće, ali ima oko 1.900 maloletne trudnoće svake godine", dodala je ona.

Kada je reč o pravima deteta u Srbiji, Prodanovićeva je rekla da je Srbija veoma rano potpisala i ratifikovala Konvenciju o pravima deteta i imala dugačak period tokom kog se intezivno radilo na pravima dece, istakavši da je dečija smrtnost značajno opala od devedestih godina.

Iako su pravo na obrazovanje i zdravlje značajno unapređeni, Prodanovićeva je dodala da u svakoj oblasti postoje neki momenti koji zahtevaju dalju pažnju.

"Imamo nekih fluktuacija u stopi imunizacije dece na čemu država takođe radi, ali je potrebno da kao društvo upremo snage na više frontova kako bi se deca na vreme imunizovala. Po vestima svakog dana vidimo visoke stope nasilja kako nad decom tako i među decom, zbog čega je važno da nastavimo preventivno da delujemo u svim oblastima", poručiča je ona.

Prodanovićeva je istakla da izveštaj koji je UNICEF danas objavio, govori o stanju prava deteta u svetu i pokazuje kako će demografske promene, nove inovativne tehnologije i klimatske promene uticati na decu do 2050. godine, zbog čega važno da današnje vlade u svetu deluju odmah kako bi posledice po decu bile što manje.

Ginekolog iz Instituta za majku i dete dr Ubavka Radivojević istakla je danas, povodom Svetskog dana detata, da je neznanje i neinformisanost o sekualno reproduktivnom zdravlju jedan od ključnih faktora rizika zbog kojih dolazi do maloletničke trudnoće, zbog čega je neophodno raditi na adekvatnoj edukaciji mladih o mogućim riziicima i komplikacijama seksualnih odnosa. 

Ona je za Tanjug izjavila, komentarišući vest da je u Srbiji za dve godine u drugom stanju ostalo 1.200 devojčica, da je najmlađa trudnica imala 13 godina i da je kod trećine ove dece urađen prekid trudnoće.

Dodala je i da se lekari na Institutu za zdravstvenu zaštitu majke i deteta u službi za humanu reprodukciju često susreću sa adolescentkinjama koje imaju najrazličitije zdravstvene tegobe kao što je poremećaj hormona, poremećaj menstrualnog ciklusa, ali i neželjena trudnoća.

"Ako gledamo na ukupan broj pacijenata koji nam se javi, slučaji neželjene trudnoće srećom predstavljaju manjinu. Što se tiče kršenja dečijih prava, zakonodavac u Srbiji kaže da ukoliko imamo situacija da je kod deteta ispod 14 godina došlo do neželjene trudnoće, onda je to nešto što mi po službenoj dužnosti moramo dalje da prijavljujemo. Od 15. godine to nije slučaj", objasnila je doktorka.

Radivojevićeva smatra da se u slučaju maloletničke trudnoće radi o kršenju dečijih prava, za šta odgovornost snose roditelji, sistem za školstvo, kao i zdravstveni sistem. 

Kako je navela, mladi nisu adekvatno informisani o onome što bi trebalo da znaju vezano za svoj telesni integritet, pojam granice i poštovanja drugog, kao i o seksulanim odnosima i koji su mogući rizici i komplikacije zato što informacije o tome najčešće dobijaju iz različitih izvora koji su neprovereni i nepouzdani.