Svetski dan borbe protiv diјаbеtеsa - bolesti koja polako ubija: Kako joj stati na put?

U svetu više od 800 miliona ljudi živi sа diјаbеtеsоm. Tо znаči dа približnо svаkа dеsеtа оdrаslа оsоbа u svеtu imа diјаbеtеs. Dijabetes je treći vodeći uzrok smrti u Srbiji, od koje je prošle godine umrlo blizu 3.000 osoba, podaci su Instituta za javno zdravlje "Batut". Sa dijabetesom živi 800,000 građana, među kojima je oko 5.000 dece.  

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar najavio je nove metode za dijagnostikovanje dijabetesa, kako bi se sprečilo nastajanje komplikacija i teži oblici bolesti.

Da dijabetes sa sobom novi i poseban način života, potvrđuje i Bojana Marković. Naime, ona svakodnevno nosi senzor i koristi pumpicu za insulin.  Da ima dijabetes saznala je još 1989-te. Član je Udruženja "Plavi krug", gde pomaže obolelima da dobiju prave informacije o dijabetesu. Bojana kaže za Euronews Srbija da najveći broj dijabetičara boluje od dijabetesa tipa 2.

"Nemaju izražene simptome, kao kod dijabetesa 1. Za tip 1 je ušetala žeđ, učestalo mokrenje, gubljenje na kilogramima i slabost. A kod dijabetesa tip 2 nema izraženih simptoma-uglavnom čovek bude onako hronično umoran i da je ljuta osoba,da se lako iznervira", kaže.

Takve simptome imaju mnogi i pripisuju ih savremenom načinu života. Međutim, ta dijagnoza se obično podmuklo krije dok ne ošteti neki organ i ne uđe u zdravstveni karton, kaže Bojana. U povećanom riziku su gojazni i oni sa genetskom predispozicijom. 

Nekada i vađenje zuba može da ukaže na bolest

Prema podacima Batuta od 800.000 ljudi koji imaju dijabetes, njih oko 300,000 ne uzima terapiju jer ne zna da je bolesno ili sasvim slučajno otkrije dijagnozu. Nekad i vađenje zuba može da ukaže na problem.

"Ukoliko se vadi zub ili se povrede desi, ne može da se zaustavi krvarenje, to se najčešće pokazalo da na nekim kontrolama kod lekara za neki drugi zdravstveni problem ljudi saznaju", objašnjava ona.

Da treba raditi na prevenciji i ranom otkrivanju dijabetesa kažu i u Ministarstvu zdravlja, pa će u zdravstvenim centrima biti uvedena nova metoda dijagnostikovanja dijabetesa i rizika. Ovo je najavio i ministar zdravlja Zlatibor Lončar.

Tanjug/Jadranka Ilić

"Svi Zdravstveni centri će sprovoditi te analize, to su one analize koje smo sprovodili u nedelji preventivnih pregleda i oni mere nivo šećera i rade analizu koja pokazuje da li potencijalno imate ili ćete dobiti šećer. Već smo dobili te neke rezultate i ljudi koji nisu ni znali, već su ušli u proceduru za lečenje", rekao je Lončar.

Dijabetes je bolest koja se u najvećem broju slučajeva može sprečiti ili držati pod kontrolom, kažu stručnjaci. 

Od toga pacijente najčešće deli regulisanje načina ishrane i povećana sportska aktivnost, ali i redovno proveravanje krvne slike. Nemar u lečenju dijabetesa može da dovede do komplikacija poput slepila, otkazivanja bubrega ili srčanog udara, te zato ne treba ignorisati simptome i preskakati odlazak kod lekara.

Šumarac: Mnogo pacijenata ne zna da ima dijabetes

Dijabetes dostiže epidemijske razmere i prati epidemiju gojaznosti. Problem je tome što veliki broj ljudi i ne zna da ima ovu bolest ili za nju sazna slučajno, rekla je profesorka dr Komirina Šumarac endokriolog i načelnica Centra za gojaznost Kliničkog centra Srbije. Ona napominje i da promena načina života ključna u borbi sa ovom bolešću.

"Mnogo pacijenata ne zna da ima dijabetes. Smatra se da najmanje jedna trećina danas u Srbiji, od tih 800.000 prediktovanog broja, u stvari ne zna da ima tu dijagnozu. Svaka treća osoba u suštini, kada se otkrije dijabetes, već ima neku komplikaciju", rekla je ona.

Kaže da se često govori o podmuklosti tipa 2 dijabetesa, jer on u stvari i nema neke tipične simptome, dok, dodaje, glikemija ne dostigne neke više nivoe, kada se na primer javlja učestalo pojačana žeđ. 

"Može da se prepozna po tom umoru i ta simpatično naglašena ljutnja u suštini je možda posledica i izražene insulinske rezistencije na početku same bolesti. Tada pacijenti osećaju jedan nemir, jednu agresivnost i strašnu potrebu za slatkišima, što ih onda uvodi u jedan ozbiljan začarani krug i progresiju ka razvijenom dijabetesu", kaže. 

Objašnjava da je prva linija u borbi sa ovom bolešću promena životnog stila. 

"Dijeta, u stvari odgovarajući režim ishrane i neka fizička aktivnost dozirana, ali redovna su važni. Ne samo ona koju planiramo da idemo u teretanu ili se bavimo pilatesom ili nečem sličnim, nego da se malo više krećemo u svakodnevnom životu, jer urbanizacija i poslovi koje radimo nekako nas vezuju za stolicu", kaže ona. 

Navodi da nakon toga idu različite terapijske opcije. 

"I danas mi zaista imamo u Srbiji sve grupe lekova koje postoje svuda u svetu. Iz svih grupa lekova postoje lekovi koje naši pacijenti mogu da dobijaju. Tu ima nekih ograničenja fondovskih, koji su vezani, uglavnom, s indeksom telesne mase, stepenom likoregulacije, ali u suštini mi raspolažemo danas ovim lekovima koji svuda u svetu postoje. I to čini sada na neki način izazovnim, pa i zanimljivim lečenje ovih naših pacijenata", rekla je ona. 

Kilibarda: Dijabetes je uvod u zdrav život

Kako izgleda život sa dijabetesom i koji su lekovi dostupni u našoj zemlji, za Eueronews Srbija govorio je Dejan Kilibarda iz udruženja Alarm. 

On kaže da se simptomi mogu lako uočiti ako se prati dete, a najčešće su žeđ i preterano mokrenje.

"Dešava se da deca dođu u stanju ketoacidoze a to je slučaj kada je visok šećer duži niz vremena. I onda se desi stanje kada nije otkriveno na vreme pa dete završi na intenzivnoj nezi. Shodno tome, još jedna velika opasnost je kada je šećer nizak. Ali to se dešava tek kada dete bude na insulinskoj terapiji i kada šećer padne ispod granice neke, da kažemo, 3 milimola po litru, može doći do hipoglikemijske kome koja, nažalost, se dešava i završava sa smrtnim ishodom". 

Na pitanje šta se menja sa tom dijagnozom u životu nekoga ko je oboleo s obzirom na insulin i na neki redosled obroka, Kilibarda kaže da je dijabetes uvod u zdrav život.

"Prvo što se menja kod svake porodice kada se desi to kod deteta je stanje šoka. Pa onda krenu suze i tuga, a onda se posle čovek shvati da mora s tim da se suoči. Menjaju se životne navike time što, mi gledamo to s pozitivne strane, da je dijabetes uvod u zdrav život. Time što se dete stimuliše na zdravu ishranu, na svakodnevno bavljenje sportom, jer sport dobrim delom uspeva koliko toliko da reguliše visoke nivoe šećera, dok zdrava ishrana sama po sebi je dobra, što se dete ranije tome nauči, reku bih da će mu te navike onda ostati i dalje za život".

Euronews Srbija

Dodaje da je to velika promena i za roditelje, koji moraju da pripreme zdravu hranu.

"Ne samo što se tiče hrane, već i svake aktivnosti. Verujem da ne postoji roditelj koji se nije noću probudio da proverava stanje šećera, nivo šećera kod deteta, kažem te hipoglikemijske kome mogu da budu fatalne. Srećom, u poslednjih nekoliko godina sredstva kojima merimo šećer su napredovala, pa ne morate dete bockati svaki dan po 4-5 puta u prstiće da bismo izmerili nivo glikemije. Postoje senzori. Doduše, u Srbiji mi smo, rekao bih, i u ovome zemlja trećeg sveta, jer to što imamo na našem tržištu daleko zaostaje i za zemljama u regionu, a kamoli za razvijenim svetom".