Igre 
Hoće li snega i skijanja u narednim godinama biti sve manje u Srbiji?
Komentari06/10/2024
-11:12
Poplave, suše i zime bez snega biće sve češće u Srbiji u godinama koje dolaze, upozorava klimatolog Vladimir Đurđević. Klimatske promene mogle bi da budu i intenzivnije ukoliko globalno i lokalno nastavimo da zagađujemo životnu sredinu korišćenjem fosilnih goriva i ispuštanjem emisija ugljen-dioksida u atmosferu, navodi on za Bloomberg Adriju.
"Zasad imamo mogućnosti i vremena da novonastale klimatske promene zadržimo na ovom nivou i da im se prilagodimo", ističe sagovornik Bloomberg Adrije. Najveće prilagođavanje trebalo bi da dožive tri sektora - poljoprivreda, građevinarstvo i turizam.
Procenjuje se, navodi Đurđević, da je Srbija od 2000. do danas zbog šteta nastalih kao posledica klimatskih promena izgubila između sedam i osam milijardi evra (donja granica), dodajući da bi šteta od suše u poljoprivredi samo ove godine mogla da iznosi milijardu evra.
Da bi troškovi od šteta posle vremenskih nepogoda bili što niži, Đurđević savetuje poljoprivrednicima da razmišljaju o gajenju otpornijih kultura na sušu i promeni vremena sadnje, a građevinskom sektoru da prilikom planiranja izgradnje razmotri aktuelne klimatske izazove. Dodaje da se objekti i putevi u Srbiji i dalje grade uzimajući u obzir izazove klimatskih promena koji su se dešavali u poslednjih pedesetak godina.
Tanjug/Aleksandar Nićiforović
Skreće pažnju da bi i turistički sektor mogao da razmišlja o promenama. Smatra da na planinama u Srbiji ne bi trebalo da se planira izgradnja novih žičara, zbog manjeg snega koji se očekuje, već da više ulažu u letnje sadržaje.
Međutim, na sve ove nove promene ćemo se nekako navići, ali svakako ostaje žal za buduće generacije koje, najverovatnije, neće uživati u snegu kao deca osamdesetih, sedamdesetih i ranijih godina i decenija. Zbog toga smo svi krivi.
Na pitanje da li će skijanje u Srbiji uopšte biti moguće, odgovara da je to komplikovano pitanje.
Povezane vesti
"I turistički sektor bi trebalo da razmišlja o nekoj vrsti svoje transformacije, da se možda manje oslanjaju na skijanje, a da možda više razvijaju neke ponude koje ne uključuju skijanje, nego neke druge aktivnosti i aktivnosti u drugom delu godine. Ako je ovog leta bilo jako toplo u Beogradu i ostalim gradovima, možda bi Kopaonik i ostale planine u Srbiji trebalo da imaju bolju turističku ponudu u toku leta gde ljudi mogu da potraže spas od vrućine", naveo je on.
Planiranje zimskog turizma
Kako kaže, problem sa zimskim turizmom kod nas je u tome što mi polako gubimo sneg, ali se povremeno dese godine kada bude malo više snega.
Tanjug/Aleksandar Nićiforović
"Tako da većina radnika tada pomisli: 'Evo sve je bilo dobro ove godine, sve se vratilo na staro'. Mi koji se bavimo klimatskim promenama znamo da ne znači da će svake godine da padne manje snega nego prethodne, ali dugoročno gledano, za 10 godina biće manje snega nego što je bilo prethodnih 10 godina, a onih tamo 10 godina biće još manje. Tako da ako se desi pojedina godina sa više snega, to je samo privremeni predah od gubitaka, koji se u stvari dugoročno očekuju", kaže Đurđević.
Dodaje da planiranje zimskog turizma treba da prati te dugoročne trendove.
"Očigledno više ne treba da se grade dodatne žičare i dodatna infrastruktura koja je povezana sa skijanjem, jer vidimo i u Alpima mnogo skijaških centara koji uklanjaju žičare koje su na nižim nadmorskim visinama zato što ne očekuju dovoljno snega. Povremeni povratak snega biće podsetnik kako to treba da izgleda, a toga će biti sve ređe i ređe.
Na pitanje koliko novca Srbija gubi zbog klimatskih promena, kaže da je procena da je od 2000. godine do danas izgubljeno oko sedam milijardi evra zbog raznih ekstremnih događaja u Srbiji.
"I to je verovatno donja granica procene. Ove godine smo imali jaku sušu i procenjuje se da će šteta samo u poljoprivredi iznositi blizu milijardu evra. Klimatske promene utiču i na rast BDP-a. I u pojedinim godinama jasno se vidi da je rast BDP-a u našoj zemlji bio manji nego što bi potencijalno bio da se nije desio neki od tih velikih ekstrema, kao što je suša 2012. godine ili poplave 2014. godine. Te štete su bile toliko velike da su se direktno odrazile na međugodišnji rast BDP-a.
Povezane vesti
Komentari (0)