Igre 
U susret Evropskom danu donora: I dalje duge liste čekanja za transplataciju organa u Srbiji
Komentari30/09/2024
-21:09
Na listi čekanja za transplantaciju organa u Srbiji je oko 2.000 pacijenata, kojima su potrebni bubreg, srce, jetra, rožnjača. Među njima je i skoro 40-oro dece koji su na programu dijalize.
U susret Evropskom danu donora Ipsos je za Udruženje pacijenata "Donorstvo je herojstvo" uradio istraživanje koje pokazuje da više od 80 odsto građana i građanki podržava doniranje organa.
Takođe, više od 70 odsto ispitanika se slaže sa tim da njihovi članovi porodica doniraju organe u slučaju moždane smrti, dok bi njih 85 odsto doniralo organ njima bliskoj osobi u slučaju da je potrebno.
Biljana Vasković iz Udrženja "Donorstvo i herojstvo" kaže da je istraživanje pokazalo da građani imaju pozitivan stav prema doniranju organa i programu transpantacije, ali da je problem što građani nemaju poverenja u sistem- da će organ dobiti osoba kojoj je organ potreban, pacijent koji je najhitniji, a ne neko ko je platio, ima veze.
"Zatim, mnogi građani smatraju da se njihova verska i religijska ubeđenja kose sa tim da se organi doniraju. Tu nam je važan razgovor sa predstavnicima verskih zajednica. To je nešto na čemu mi insistiramo, pored rešavanja pitanja Zakona o presađivanju organa", rekla je Vasković.
Dodaje da su pozitivan stav o transplataciji organa imali patrijarh Pavle, a kasnije i patrijarh Irinej, koji su govorili o doniranju organa kao jednom hrišćanskom činu, kao posmrtnom činu dobročinstva.
Ministar zdravlja Zlatibor Lončar više put je isticao da mu je ova tema veoma važna, ali da je važno i da se crkva izjasni o doniranju organa.
Povezane vesti
Nema napretka
Program transplantacije organa na najnižem nivou bio je tokom pandemije izazvane korona virusom i neposredno nakon nje. Situacija je dodatno otežana kada je Ustavni sud proglasio neustavnom odredbe Zakona o presađivanju ljudskih organa i Zakona o ljudskim ćelijama i tkivima koje se odnose na pretpostavljenu saglasnost.
Kako izmene ta dva važna zakona o transplantaciji još nisu urađene, zdravstvene ustanove nisu znale u početku kako da se ponašaju. U međuvremenu, stigla je instrukcija Ministarstva zdravlja da se porodica pita za saglasnost.
Tanjug AP/Massachusetts General Hospital via AP
"Nismo videli neki veliki napredak. U odnosu na prošlu godinu postoji potencijal, postoji nada da možemo da popravimo brojke. Pohvalno je, recimo, što se povećao broj zatraženih saglasnosti u odnosu na prethodnu godinu", navela je Vasković.
Od zemalja u okruženju u transplantacionom programu najdalje je otišla Hrvatska. U toj zemlji prošle godine je bilo 300 transplantacija, čak 116 donora.
Vasković kaže da su iz Ministarstva zdravlja dobili pozitivne signale da je transplantacija u vrhu agende tog ministarstva, da su u junu imali sastanak sa predstavnicima ministarstva, kasnije još jedan i da su očekivali poziv u Radnu grupu kako bi se pripremile izmene i dopune dva zakona- Zakona o presađivanju organa i Zakona o ljudskim ćelijama i tkivima, čije je pojedine odredbe Ustavni sud 2021. godine proglasio neustavnim.
"Još uvek nije formirana Radna grupa. Ne znamo zašto je to tako. Mislili smo da je ovo stvar koja mora hitno da se rešava. Za to vreme mi ne sedimo skrštenih ruku. Naši pravni eksperti rade na pripremi tog predloga i onog trenutka kad nas resorno ministarstvo pozove, mi ćemo biti spremni", rekla je ona.
Ne postoje više donorske kartice
Ranije su svi građani koji su voljni da zaveštaju organe u slučaju da im se desi moždana smrt, mogli da potpišu donorske kartice. Zakon o presađivanju organa iz 2018. godine predvideo je pretpostavljenu saglasnost, da smo svi donori ukoliko se ne izjasnimo za života drugačije. Tada su donorske kartice otišle u zaborav.
Povezane vesti
Usvajanje zakona (2018) bilo je burno u parlamentu. Srpska radikalna stranka tražila je ocenu ustavnosti odredbe zakona o petpostavljenom donorstvu. Ustavni sud je 2021. godine tu odredbu proglasio neustavnom.
"Vi sada nemate gde da se izjasnite ako želite da budete donor. Donorske kartice više ne postoje. Zakonom je predviđen registar gde se izjašnjavaju oni koji ne žele da budu donori, dok bi se svi drugi smatrali donorima, ali i dalje je ostavljen taj deo gde se na kraju ipak porodice pita o tome. Zato smo razgovarali i objašnjavali građanima da je bitno da razgovaraju sa svojim porodicama o svojim stavojima, da oni znaju da li neko želi ili ne želi u slučaju moždane smrti da bude donor", zaključila je ona.
Preporuka za vas
Komentari (0)