Igre 
Istorijski dan za Institut Dedinje: Posle 30 godina ponovo je urađena transplantacija srca
Komentari01/08/2024
-17:01
Posle 30 godina u Institutu za kardiovaskularne bolesti Dedinje ponovo je urađena transplantacija srca. Organ je dobio muškarac (34), koji ima srčanu slabost i kod koga su iscrpljene sve druge metode lečenja.
Donor je iz Novog Sada, čija je porodica dala saglasnost da se uzmu organi nakon njegove smrti. Zahvaljujući njihovom humanom činu spaseno je šest života. Jetra i rožnjače su transplantirane pacijentima u UKCS, bubrezi u UKC Vojvodina, srce u Institutu Dedinje.
U Institutu Dedinje je 1995. godine urađena prva transplantacija srca u Srbiji. Međutim, program je ugašen i sada je ponovo oživeo. Lekari iz ovog Instituta prethodnih godina obučavali su se u klinici u Mađarskoj za transplantacije, gde se godišnje presadi stotinak srca.
"Ponovo je zaživeo program transplantacije u Institutu Dedinje posle 30 godina. Organ je dobio mlad pacijent koji ima 34 godine. Imao je jedan oblik srčane slabosti i kada su iscrpljene sve metode lečenja, preostala je samo transplanticija srca kao jedini lek i nada za život", kaže za Euronews Srbija prof. dr Milovan Bojić, direktor Instituta Dedinje.
Dodaje da srce čeka oko 60 pacijenata, da su na listi od dve do četiri godine i da je mladić kome je urađen zahvat imao sreće da je kod njega bila najveća podudarnost sa donorom.
"Pacijent se oseća dobro, skinut je sa respiratora, odlične su osnovne laboratorijske analize. Raspoložen je, komunicira sa osobljem, video je i svoje roditelje. Nije sama transplantacija kao poduhvat nešto posebno, koliko je poseban postoperativni tok, jer organizam treba da prihvati kaver (organ), moraju dobro da se prate kardiološki, imunološki i biohemijski parametri. Apsolutno smo sa te strane zadovoljni i očekujemo da to sve dalje protekne u najboljem redu", naveo je Bojić.
Uobičajeno je da pacijenti nakon transplantacije ostanu dve, tri nedelje u bolnici.
Povezane vesti
Tri donora za tri nedelje
Trenutno na transplantaciju organa čeka oko 2.000 pacijenata. Reč je o pacijentima koji čekaju srce, jetru, rožnjaču i bubrege. U Srbiji se ne rade transplantacije pluća, te se ne zna koliko pacijenata čeka taj organ.
Program transplantacije organa bio je obustavljen tokom pandemije virusa korona, ali i nakon toga nije zaživeo u punom obimu. Rađena su samo sporadična presađivanja organa. Zbog toga mnogi sa liste čekanja nisu dočekali organ.
Tanjug/Ministarstvo zdravlja/ Aleksandar Angelovski
Mladen Todić, predsednik Udruženja "Zajedno za novi život" kaže da su u poslednje tri nedelje bile tri saglasnosti (tri donora) i da je urađeno 16 kadaveričnih transplantacija organa.
"Iskreno, nismo očekivali da će leto biti ovako aktivno. Ali očigladno je istina ono što je ministar zdravlja Zlatibor Lončar rekao, da će transplantacija da bude u vrhu agende zdravstvenog sistema. Za tri nedelje, tri donora, 16 transplantacija, ja se ne sećam i u najboljim godinama da nam je tako išlo. Samo neka se nastavi ovaj trend", naveo je Todić za Euronews Srbija.
To što su transplantacije srca osim u UKCS počele da se rade i u Institutu Dedinje za pacijente je, kako kaže, samo još jedna potvrda da zdravstveni sistem vrlo ozbiljno radi da se oživi transplantacioni program.
"To je još jedan impuls i znak pacijentima koji čekaju na organ da ne gube nadu. U kontaktu sam sa pacijentima i ovo ih je obradovalo i dalo im neku novu nadu i snagu da izdrže, da dočekaju svoju šansu za novu život", priča Todić.
Gde su zemlje u okruženju
Od zemalja u okruženju u razvoju transplantacionog programa najdalje je otišla Hrvatska. Kod njih se u proseku uradi oko 300 kadaveričnih transplantacija organa godišnje. Osim srca, rožnjače, jetri i bubrega, oni još rade i transplantaciju pluća i creva.
Povezane vesti
Todić kaže da poslednje tri nedelje u Srbiji podsećaju na ono što se radi u Hrvatskoj. Napominje da je važno da se kontinuirano radi na promociji značaja transplantacije.
"Važno je i mi kao udruženje pacijenata očekujemo u najskorije vreme da se o transplantaciji izjasni Srpska pravoslavna crkva i da donese neki svoj zvaničan stav po pitanju doniranja organa. Nadamo se da će taj stav biti pozitivan i da će doprineti podizanju svesti građana na ovu temu, da ljudi shvate koliko je to značajno, naročito pacijentima koji čekaju organ i njihovim porodicama", naveo je Todić.
Jedan donor može da spase osam života, ali svest o tom humanom činu u Srbiji još uvek nije dovoljno razvijena. Porodice preminulog pacijenta, samo sporadično daju saglasnost da mogu da se koriste organi.
Povezane vesti
Preporuka za vas
Komentari (0)