Povratak obaveznog vojnog roka: U koga se gleda kada se o toj temi priča u Hrvatskoj i kako će se zumeri snaći u kasarni

Komentari

Autor: Euronews Srbija

20/09/2024

15:00

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Kada je reč o vojnoj obavezi u Evropi, radno služenje prisutno je u 12 država, pojedinim mediteranskim, skandinavskim i baltičkim zemljama, kao i u Austriji i Švajcarskoj. Srbija i Hrvatska i dalje razmatraju tu mogućnost, dok Nemačka i Holandija razmatraju takozvani švedski model.

Nakon obustavljanja 2011. godine, u Srbiji je razmatrana mogućnost povratka i modeli služenja vojnog roka. Ovoga puta državni vrh izgleda najbliži prihvatanju predloga vojnog vrha.

Ako Skupština odobri, momci u Srbiji mogli bi da se bude u kasarnama u 6 ujutru 75 dana. 60 dana prolazili bi vojnu obuku, a preostale dve nedelje provodili bi na vojnoj vežbi. Ovakav životni ritam nekima se dopada, a nekima baš i ne.

Obavezni vojni rok u Srbiji obustavljen je 2011. godine i od tada ga dobrovoljno mogu služiti momci i devojke od 19 do 30 godina. Prema mišljenju bivšeg načelnika Generalštaba Dragana Paskaša, najava njegovog vraćanja je poruka da je odluka od pre 13 godina bila loša. Ističe da razlog za vraćanje može biti i loša mirnodopska popuna jedinica, kao i pokazatelj da bez vojnika nema uspeha na savremenim ratištima.

"Ratna armija je prethodnih 10 ili 12, 13 godina desetkovana zato što je biološki došlo do odliva kadra, a priliva novog kadra nema jer se ne osposobljava", kazao je za Euronews Srbija Paskaš.

Tabak: Kad se u Hrvatskoj priča o vojnom roku, gleda se na Srbiju

Isto pitanje razmatra se i u Hrvatskoj. Zvanične odluke nema, ali bi od naredne godine 60 dana obavezne vojničke obuke moglo da prolazi i do 4.500 momaka iz Hrvatske. Za vojnog analitičara Igora Tabaka reč je o predizbornoj temi kojom se budući predsednički kandidati udvaraju desnom biračkom telu.

"Kod puno političkih aktera koji u Hrvatskoj povremeno povlače tu temu vojnog roka, zapravo se puno više gleda na istok i na našu susednu republiku, Srbiju, nego na nekakvu Ukrajinu, Bliski Istok ili šta već geopolitički. Prema tome, to je jedna dnevno-politička tema koja ima svoju publiku na desnom spektru, ali mislim da teško zapravo može zaživeti", rekao je Tabak za Euronews Srbija.

Pošto obe zemlje imaju ustavom definisano pravo građana na prigovor savesti, otvoreno je pitanje kako će se sistem odbrane ponašati u slučaju masovnog pozivanja na isti. Obe zemlje više od deceniju nemaju vojsku u kasarnama, pa je pitanje i da li su objekti spremni da prime više hiljada regruta i koliko će povratak u kasarne koštati građane.

Parun: Mislim da je bolje da se Srbija približi zapadnim partnerima

Politikolog Nikola Parun takođe smatra da je u pitanju politička tema koja se periodično provlači kroz javnost tokom godine i ne misli da će u skorije vreme obavezni vojni rok zaživeti u praksi. Takođe se ne slaže da je potencijalna odluka države o njegovom uvođenju najbolja ideja.

"Neki to tumače kao kuvanje žabe, zato što ne postoji preveliko interesovanje ljudi za obavezni vojni rok, osim kada ih pitate, ali nekada zaista i treba da se tako nešto izvede. Ono što je de facto velika istina je da to mnogo košta, hteli mi to ili i ne i ne može to preko noći. Tako da ove najave možemo da doživimo manje ili više ozbiljno, ali to skoro neće", kazao je u prelistavanju štampe Euronews jutra Parun.

Po njemu, iako ima mnogo argumenata za i protiv obaveznog vojnog roka, zapravo je samo jedan u njegovu korist utemeljen, a to je jačanje odbrambenog kapaciteta zemlje.

Takođe se nameće pitanje kako bi sve to izgledalo u eri konstantnog prisustva na društvenim mrežama, gde posebno prednjači generacija Z (zumeri), kojoj je jedna od najvećih briga da li će u kasarni imati internet. Ideja da će Instagram, TikTok i druge mreže biti preplavljeni slikama i snimcima mladih sa oružjem u uniformi nije se previše svidela Parunu, koji tako nešto povezuje sa ratom i mnogo tragičnijim okolnostima od mirnodopskih.

"Realnije je da to zamislim ako su okolnosti ratne. Tako da ne želim da zamislim. Eto, u tim okolnostima je sasvim realno da zamislim ljude u uniformama, na društvenim mrežama, kako kače storije iz kasarne ili sa nekog poligona, nego u mirnodopskim okolnostima", navodi Parun.

Ostatak razgovora sa Nikolom Parunom, kao i celo prelistavanje štampe u emisiji Euronews jutro, sa drugim raznim dnevno političkim temama možete pogledati u snimku ispod.