Novi početak za Samija i Rezu: Ostali su u Srbiji, a upis na fakultet bio je romantična ideja koja je postala stvarnost

Kada su pre nekoliko godina stigli u Srbiju, Sami i Reza su još bili deca. Iza sebe su ostavili Iran, Avganistan, Tursku, Bugarsku, a u Srbiji su našli novi dom u Integracionoj kući Pedro Arupe.

Osim što dele sobu kao cimeri, ove godine su podelili i radost zbog upisa na Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu. To je na početku delovalo kao jedna romantična ideja, kažu svi koji su doprineli njihovom neverovatnom uspehu.

Sami je upisao odsek kostim, modul - savremeno odevanje. Kaže, mnogi su mu ovde pomogli da ostvari jedan od najvažnijih životnih ciljeva.

"Ja sam ovde oko pet godina i sad mi je onako kao da sam bio rođen ovde", rekao je Sami Rasuli.

Reza je izabrao slikarstvo i već je imao svoju izložbu. I dok su mnogi njegovi prijatelji produžili iz Srbije u Zapadnu Evropu, on je ostao.

"Najbolja zemlja gde ja treba da živim. Ja treba da pravim moj život u Srbiji", kaže Reza Šarifi.

Igor Milikić je bio među prvima koji im je kao zajednički staratelj pomogao po dolasku u Srbiju.

"Ono što je možda meni, ali i njima bilo najznačajnije jeste ta neka ljudska reč, da osete da su prihvaćeni i ovde", napominje on.

Posle mnogih pređenih granica, isprečile su se i birokratske, a one su nalagale da se Rezin upis u srednju školu odloži dok ne dobije lekarsko uverenje.

"Meni je to bilo, pa kako da kažem, stvarno zastrašujuće. Ako je poenta da se on integriše, on će da se uključi u školski proces, tek u drugom mesecu, onda se u samom startu gubi poenta, tako da sam ja ipak odlučila da mu odobrim da on pohađa od prvog časa, od prvog dana", rekla je direktorka Tehničke škole Drvo Art Zorica Đoković.

Upisivanje fakulteta - velika pobeda

Iako nisu znali dobro srpski, Reza i Sami su komunicirali sa svima: mimikom, gestikulacijom, pa i kroz crteže. Tako su tekli i časovi slikanja na kojima su se priremali za falkultet.

"Ne trebaju slova, ne trebaju brojevi, ne treba jezik, nego bukvalno možda neka osnovna komunikacija, i kao ne tako, glavom, i onda pokažem i onda on to ponovi. Mislim, moguće je, srećom", kaže Marija  Kauzlarić, profesorka slikanja.

Nakon velike borbe, stigao je i momenat velike pobede, kada se saznalo da su upisali fakultet.

"Oni svi meni kažu čestitam, ja ovako kažem, za šta mi čestitaš, ja nisam ni znao, mnogo sam bio srećan", kaže Reza.

"Mislim da su čak i kolege koje su se s njim dve godine spremale, više bili zagledani u to gde će biti Reza na listi i kako će Reza proći, jer to je svima bilo jako važno", navodi Marija.

"Ja sam bio kao da plačem, zato što je to baš vrlo bitno i razlog zašto sam ja napustio svoju zemlju da došao ovde i idem na fakultet koji želim", dodaje Sami

Staratelj kaže da su oni nekako spokazali da su jači od svih nedaća u ovom svetu i aj da kažemo od nekog zla u svetu, da su jači i da umeju da se bore i prosto sam ponosan na njih dvojicu.

Iako obojica znaju da studiranje neće biti lako, veruju da će za četiri godine opet biti povoda za slavlje. 

"Nadam se da će ovo postati pravilo"

Socijalni radnik Jelena Đurđević iz Jezuitkog izbegličkog servisa je gostujući za Euronews Srbija rekla da slučaj Samija i Reze u ovom trenutku jeste izuzetak, ali da se nada da će to postati pravilo. 

"Nisam ni sanjala da će doći trenutak da će upusati fakultet. Na početku su mi osećanja bila pomešena, to je priprema koja traje dosta godina unazad. Završetak osnovne, upis u srednju i sav taj rad. Uvek sam verovala, dosta ljudi je bilo skeptično da mi kao zemlja nismo spremni na taj korak", navela je ona.

Humanitarna organizacija u kojoj ona radi ima dom za decu, izbeglice bez pratnje. Kako naglašava, to su deca kao i svaka druga. 

"Šta je potrebno detetu bez rodtelja, nije mu potreban samo krov nad glavom, to podrazumeva dosta podrške, ulaganje, dosta vremena, truda, znanja i želela bih da pohvalim ceo svoj tim. Deca imaju i neke druge potrebe, da ih neko čuje, sasluša, kada se izmeste iz te aure izbeglice imaju probleme zaljubljivanja, probleme u školi", navela je ona.

Kako navodi, što se tiče smeštaja, u Srbiji postoji pet kapaciteta domske zajednice, domova za decu - tri u Beogradu i po jedan u Loznici i Nišu.

Napominje da što se tiče obrazovanja, Srbija je na visokom nivou i da jedina u regionu, izuzimajući Hrvatsku, sada ima buduće studente.