Igre 
"Kapitalne investicije u zdravstvu vrede više od 400 miliona evra": Kako je pacijent na izdisaju ozdravio?
Komentari22/08/2024
-07:01
Budžet Ministarstva zdravlja Srbije u periodu 2012-2024. godina je sa nešto više od 8,5 milijardi dinara porastao na više od 31,5 milijardi. Od ove sume, 2024. godine više od 97 odsto finansirano je direktno iz budžeta Republike Srbije, pokazuju podaci Ministarstva.
Sposobnost fiskalnog sistema države i budžeta da finansiraju jedno od najznačajnijih ministarstava u Vladi, bez posezanja za skupim kreditima za obavljanje osnovne delatnosti ministarstva, pokazatelj je "dobrog zdravlja" javnih finansija.
Da je Srbija napredovala u ovom polju pokazatelj su i mnogobrojne nove bolnice, ambulante i Klinički centri, ali i oprema, koja je razorenom zdravstvenom sistemu bila preko potrebna. Ipak, najznačajniji su ljudi, tj. kadar bez kojeg su bolnice i ambulante samo prazne zgrade, a najnovija oprema tek neiskorišćeni komad tehnologije.
Upravo ulaganje u kadar, opremu i infrastrukturu bili su i ostaju prioriteti Ministarstva zdravlja u ovom trenutku. U toku je rekonstrukcija i izgradnja mnogih zdravstvenih objekata u Srbiji, domova zdravlja, bolnica, kliničkih centara.
Uz rekonstrukciju i izgradnju zgrada, nabavljeno je i mnogo mamografa, rendgena, aparata za ultrazvuk, magnetnih rezonanci, a najave da će svaki region Srbije imati magnetnu rezonancu bude optimizam i kod stanovništva i zdravstvenih radnika i u najmanjim sredinama.
"Bolesnik iz Srbije", "Pacijent na izdisaju", "Rak-rana društva", sve su sintagme koje su korišćene da bi se opisalo srpsko zdravstvo do "infuzije" koju je primilo, a koja je, na primer, Beogradu vratila sjaj kliničko-bolničkog i zdravstvenog centra Balkana, kakav je bio u vremenu bivše zemlje, pa do ratova, sankcija, bombardovanja i finansijskog pustošenja.
Đerlek: Od vremena Broza se nije ulagalo u zdravstvo kao danas, najočitiji dokazi u poslednjih 10-12 godina
Na ovu temu za RTS je govorio dr Mirsad Đerlek, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja, koji je analizirao period od prethodnih 30 godina, primećujući da je on toliko vremena deo zdravstvenog sistema, te je govorio iz sopstvenog iskustva.
Povezane vesti
"Ja sam već 30 godina u zdravstvu i zaista ono što sam pratio u poslednjih 50 godina se nije ulagalo od vremena Josipa Broza kao što se sad ulaže. Nisu ovo sad priče koje se ne mogu proveriti, vi znate šta je u poslednjih 10-12 godina uopšte uloženo u zdravstveni sistem. Ako krenemo od infrastrukturnih projekata, četiri klinička centra, ovaj u Nišu je već završen, u Beogradu i Novom Sadu ide to planiranom dinamikom. Ono što je bilo problem sa Kragujevcom već je rešeno, očekuje se tender za Klinički centar Kragujevac i početak radova negde na proleće 2025. godine. To su velike kapitalne investicije koje vrede više od 400 miliona evra", rekao je Đerlek i nastavio:
Tanjug/Jadranka Ilić
"Sa druge strane imamo izgradnju Tiršove 2, to je višedecenijski san ne samo zdravstvenih radnika koji rade u Tiršovoj, nego i roditelja, ne samo Beograđana, nego i roditelja iz cele Srbije, jer znamo o kakvoj eminentnoj ustanovi se radi. Tu će se uložiti 118 miliona evra, najbolja dijagnostika sa 200 kreveta za mališane, 100 kreveta za pratilje i roditelje, jedna velika stvar", rekao je on.
"Radi se na nekoliko opštih bolnica i zdravstvenih centara"
Osim onoga što je u planu za izgradnju i rekonstrukciju u Beogradu, Đerlek je istakao i radove u drugim delovima Srbije, koji u projektima nisu zapostavljeni.
"Pored toga mi već trenutno imamo, radi se nekoliko opštih bolnice, zdravstvenih centara, recimo u Novom Pazaru je jedan velolepni objekat za taj region, zatim u Prokuplju, Leskovcu, Vranju, Surdulici, Kikindi. Radi se u celoj Srbiji kad je infrastruktura u pitanju", kaže dr Đerlek.
On ističe i količinu opreme koja je za kratko vreme nabavljena na teritoriji cele Srbije.
"Za opremu zaista ne bih mogao ni da nabrojim i sat vremena bih pričao, koliko sada imamo više aparata i opreme nego u odnosu na samo pre nekoliko godina ili decenija.
Tanjug/Sava Radovanović
Uz konstataciju da su u prethodnom periodu u naš zdravstveni sistem uložene milijarde, Đerlek ističe i značaj projekata vezanih za Ekspo 2027. godine, navodeći da se brojni projekti u zdravstvu izvode i u okviru tog velikog poduhvata.
Povezane vesti
"Spomenuli ste već neka novčana ulaganja, ali to su milijarde uložene u prethodnom periodu u naš zdravstveni sistem. Ja očekujem da sa 2027. godinom, sa onim projektom što predsednik Republike stalno ponavlja da Ekspo nije samo izgradnja kompleksa Ekspo u Beogradu, Ekspo je izgradnja infrastrukturnih objekata i opreme u zdravstvu, takođe", ističe Đerlek.
"Svaki region će imati magnetnu rezonancu"
Pokušavajući da nabroji deo opreme koji je nabavljen u poslednjih šest meseci, Đerlek navodi impresivan broj najpotrebnijih komada opreme.
"U poslednjih šest meseci je nabavljeno 22 magnetne rezonance, što znači da će svaki region imati magnetnu rezonancu, to je nekad bilo nezamislivo. Pedeset pet skenera, 135 digitalnih rentgen aparata, 27 mamografa, 50 ultrazvučnih aparata, zamenjeno je preko 320 sanitetskih vozila koja su izuzetno bitna za funkcionisanje zdravstvenog sistema", primećuje Đerlek.
Osim komada opreme, građane Srbije posebno interesuju porodilišta, za koja Đerlek ističe da je plan da u narednih dve godine sva budu ili renovirana ili izgrađena.
"Želimo našim, zaista, sestrama, našim sugrađankama da obezbedimo najbolje uslove prateći sve ono što se dešava u regionu, u Evropi, i svih 57-59 porodilišta za dve godine će biti kompletno renovirano ili izgrađeno, sve zavisi od stanja u kakvom se nalaze", navodi on.
RFZO
Osim novih porodilišta, Srbija je tokom kovid pandemije dobila i tri kovid bolnice, takođe izgrađene sa najsavremenijim aparatima u tim bolnicama. Ona u Novom Sadu sada ima drugu namenu, očekuje se prenamena i za bolnicu u Kruševcu, dok je sa bolnicom u Batajnici bilo problema oko zemljišta, za koje Đerlek kaže da je prošlog četvrtka uplaćen novac od strane Vlade Srbije da se to reši.
"U Novom Sadu i u Kruševcu su zaista dobro iskorišćeni ti kapaciteti za palijativu i dijalizu, ono što je važno da građani znaju da je, ja mislim, prošlog četvrtka vlada Republike Srbije uplatila novac da se reše imunisko-pravni odnosi koji su kočili da se bolnica u Batajnici stavi u upotrebu", kaže i Đerlek i nastavlja:
"Dve su tu situacije za šta će se ona koristiti, to će ministar zdravja Zlatibor Lončar odlučiti, da li će to biti isto kao u Kruševcu i Novom Sadu palijativa-dijaliza ili će biti infektivna klinika, zaista to nije u mojoj nadležnosti", ističe on.
Za retke bolesti 7,2 milijarde dinara, 2008. godine nula dinara
Kada se govori o ulaganju u zdravstvo, naravno i zapošljavanje, dosta mladih lekara i sestara u prethodnom periodu takođe je dobilo posao, a Ministarstvo zdravlje je shvatilo da je kadar zapravo stub zdravstvenog sistema, primetio je dr Đerlek.
"Zaista me raduje što su svi oni koji su pomogli državi u najtežem trenutku u vreme kovid pandemije dobili posao, to je nekoliko hiljada zdravstvenih radnika i takođe ono što je ministar Zlatibor Lončar nekoliko puta izjavio: 'Ja sam se vratio da zapošljavam zdravstvene radnike i da im delim specijalizacije', jer smo mi u Ministarstvu zdravlja shvatili da je kadar - stub, stub zdravstvenog sistema", rekao je Đerlek.
Da se srpsko zdravstvo promenilo nabolje, pokazuju i konkretni podaci o podršci države parovima pri vantelesnoj oplodnji, ali i retkim bolestima. Avgust je mesec posvećen obolelim od spinalne mišićne atrofije, a 2012. godine Srbija je izdvajala za retke bolesti 130 miliona, danas su u pitanju milijarde.
"Kada su retke bolesti, mogu slobodno da kažem, pošto sam neurolog, država je potpuno bila zaboravila na pacijente i na roditelje te dece, jer je 2008. godine nula dinara bilo izdvojeno za retke bolesti. Ovo što ste rekli je 2012. godine 130 miliona. Ove godine je budžet 7,2 milijarde", istakao je Đerlek.
profimedia
Osim toga, država je uspela da obezbedi skrining za četiri izuzetno važne retke bolesti, ističe Đerlek.
"Mi smo uspeli da obezbedimo "screening" za četiri izuzetno važne retke bolesti, to su spinalna mišićna atrofija, fenilketonurija, cistična fibroza, hipotiroidoza i ono što je važno, država plaća inovativne lekove i to najskuplje od 2 miliona dinara, za decu leptire 630 hiljada evra košta lečenje samo za jednu godinu dana. Država će sve učiniti da deca sa retkim bolestima i njihovi roditelji imaju mnogo bolje uslove", rekao je on.
Uz to, u okviru ministarstva postoji i Uprava za decu sa retkim bolestima, a posebna pažnja se pored tog problema posvećuje vantelesnoj oplodnji, za koju je uveden neograničen broj postupaka, što Đerlek povezuje sa povećanjem nataliteta, što je strateški cilj države.
"Naš cilj je da povećamo natalitet i zaista imamo odlične rezultate. Prošle godine je država platila, za 7500 parova je bilo omogućeno da vrši biopotpomognutu oplodnju. Ove godine za tri meseca 4918 procedura je sprovedeno što nas svrstava u sam svetski vrh. Želimo da smanjimo negativan prirodni priraštaj, jer sve ovo što radimo i puteve i bolnice i železnicu i naša privreda da moramo to nekom ostaviti, a to je našoj deci i našim unučićima", rekao je dr Đerlek za RTS.
Komentari (0)