Crna statisika na kupalištima širom zemlje: U Srbiji se samo u julu utopilo 14 ljudi - koje su najčešće zablude?

Uz sve učestalije toplotne talase, koji ove godine nisu više na nivuo incidenta, raste i broj utopljenih ljudi. Tokom jula čak 14 osoba je stradalo na kupalištima širom Srbije, a prema podacima ronilačke jedinice Žandarmerije od početka godine do sada, 40 osoba je izgubilo život na ovaj način. U poređenju sa njihovim statistikama iz ranijih godina, ovaj broj je već premašio godišnji skor koji je iznosio do 35 utopljenika.

Zamenik komandanta ronilačke jedinice Žandarmerije Marko Mladenović kaže za Euronews Srbija da njegove kolege i on najveći broj intervencija imaju na neuređenim kupalištima ili na kupalištima otvorenog tipa kada na njima nema spasilaca. 

Kaže i da su uzroci utapanja različiti, ali da je prvenstveno reč o lošim tehnikama plivanja, odnosno da najčešće stradaju neplivači, kao i oni koji loše plivaju.

Prema njihovim podacima broj utopljenika ove godine značajno raste, ali Mladenović navodi da zvaničnih podataka o broju nastradalih na ovaj način nema, jer oni nisu jedini koji su angažovani kada do nesreće dođe. 

"U prethodnim godinama smo uspeli da svedemo na nekih 35 utapanja godišnje. Naravno, broj utapanja je najveći leti, ali mi tokom cele godine imamo posla. Često se dešava da imamo posla i u januaru. Nisu to samo utapanja plivača, već i kada auto sleti u reku, ili utapanje ribolovaca. Međutim, od početka godine do danas, prema našim podacima, premašili su prosečnu godišnju cifru, pa takom od januara do sada imamo već 40 utapanja", kaže Mladenović naglašavajući je to važan podatak, jer smo, kako kaže, sada tek polovini sezone.

Tanjug/OMK MUP REPUBLIKE SRBIJE

Upitan koji su najčešći uzroci utapanja, objašnjava da je to pre svega nepoštovanje pravila i bezbednog boravka na vodi, kao i da ljudi često precenjuju svoje plivačke sposobnosti.

"Pred početak kupališne sezone uvek apelujemo na građane da ne koriste neuređena kupališta, a to su ona koja nemaju uređenu spasilačku službu. Nabolje je da se koriste isključivo uređena kupališta sa zonama i delovi gde postoje spasioci. Treba takođe da poštuju mere bezbednosti, da se ne ulazi u alkoholisanom stanju u vodu ili pod dejstvom nedozvoljenih supstanci, takođe da se ne ulazi u vodu neposredno nakon obroka, ili da se preplivavaju rečni tokovi ili jezera. Naročito postoji apel za roditelje kada borave pored dece da ih ne ispuštaju iz vida", rekao je. 

Kako dodaje, važno je imati u vidu da je često površinski sloj vode kod reka i jezera ugrejan, ali da je dubinski deo i dalje jako hladan, pa ukoliko neko ima neki zdravstveni problem može da reaguje na naglu promenu. 

Kaže i da je takođe važno da svako mesto ima svoje kupalište koje je uređeno na najbolji mogući način što se bezbednosti tiče.

"Tu bi trebalo i lokalne samouprave da reaguju u smislu da urede deo reke ili jezera za koje znaju da je potrebno da se to sredi, jer ima dosta kupača. Kada su visoke temperature, ljudi će uvek tražiti mesto gde mogu da se osveže, pa često ne budu oprezni", navodi.

Opasnost od "duplog utapanja"

Mladenović  je objasnio da spašavanje u vodi ne bi trebalo da rade oni koji nisu obučeni i fizički spremni za to. Kako kaže, kada se neko davi postoji veliki napad adrenalina da postoji veliki rizik da sa sobom povuče i onog ko je priskočio u pomoć.

"On će pokušati da ostane na površini vode tako što će vas gurnuti pod sebe. Neće se predati vama da ga vi bezbedno izvučete iz vode. Ni iskusni spasioci ne prilazi tek tako davljeniku. Najbolja reakcija da se jave najbližem spasiocu, a ukoliko je reč o neuređenim kupalištima onda ne treba raditi spašavanje iz vode jer najčešće dođe do duplog utapanja. To mogu da čine samo oni koji su u potpunosti obučeni i fizički spremni za to. U takvim situacijama pomoć se sastoji u davanju nekog plutajućeg predmeta ili dodavanje kanapa", rekao je on.

Kaže da davljenje traje jako kratko i da nije baš očigledno.

Tanjug/OMK MUP REPUBLIKE SRBIJE

"Imali smo nedavno situaciju da je društvo izašlo iz vode i da nisu primetili da nema jednog od njih. Nije uvek onako kak zamišljamo - zapomaganje koje traje. Može da se desi na primer da samo dođe do prestanka rada srca, pa neko potone. Razne su to situacije", kaže.

Najveći problem je to što često se ne zna odmah gde je lice mesta, a pod vodom, kaže, oko 80 odsto je nulta vidljivost.

"Nama i taj metar kvadratni pod vodom je veliki problem. Onda su i reke brze, pa osoba pređe za kratko vreme veliku distancu. Dešavalo se i po 50 kilometara za dan", dodaje. 

Laušević: Poštujte pravila na Adi, tako ste najbezbedniji

I kod uređenih kupališta je važno da se poštuju pravila koja ta kupališta imaju. Jedino tako, kaže za Euronews Srbija koordinator spasilačke službe Jovan Laušević, rizik od utapanja može da se svede na minimum.

"Mi imamo na raspolaganju nekih 60 spasioca. Svi su pod radio vezom, pod motorolama. Svaki dan imamo spasioce raspoređenje i na mestima gde nije plažna ograda. Njih vodimo kao neuređene, ali zbog činjenice da i tamo ima kupača i taj deo je pod našim nadzorom", kaže. 

Navodi da spasioci na Adi rade od 10.30 do 18.30 sati, kao i da to podrazumeva i šefove plaža i koordinatora na vodi. Naime, to su ljudi koji imaju skutere na vodi i koji uglavnom u svim intervencijama prvi stižu na lice mesta. 

"Mi intervenišemo i kod gejzira, i to po potrebi. Na primer, ako vidimo da se deca nalaze na pedalini bez prsluka ili nekog ko je neadekvatno odeven za skuter. Uvek upozorimo i zamolimo da se reaguje. Naime, oni koji izdaju pedaline su dužni da izdaju prsluke i to je obavezno", kaže. 

Tanjug/Tara Radovanović

Laušević je apelovao na roditelje sa malom decom da se jave spasiocima kada ulaze u vodu, kako bi oni obratili pažnju na njih, ali i ljude koji su slabiji plivači.

"Svi hoće da se deca što brže oslobode i na hrabrost krenu da plivaju. Međutim, Ada i sva ostala jezera su čudna jer imaju valovito dno. Postoji mogućnost da brzo nestane to dno ispod nogu, i onda lako nastaje problem. Znamo svi da nije isto plivanje u slanoj vodi i vodi koja je u jezerima. Ovde se mnogo brže tone. Ima raznih problema na koje se zaboravi", kaže on.

Napomenuo je da spasilačka služba ima odličnu saradnju sa hitnom pomoći, sa komunalnom policijom, policijom kao i sa obezbeđenjem Ade Ciganlije.

"Desilo se nedavno da samo imali jedno utapanje. Tada je ujak bio sa detetom u pedalini i to bez prsluka. On je bio u vodi, pozlilo mu je i samo je rekao detetu da vozi. Bili su u delu gde mi nismo bili nadležni, nalazili su se na sredini jezera. Na poziv je rečeno da je dete samo na pedalini i spasioci su reagovali. Imali smo još jedan slučaj. Tog čoveka smo oživeli. Njemu je takođe pozlilo u vodi. Data mu je prva pomoć, povratili su ga i sa pulsom je odvezen sa Ade", rekao je.