Banka reproduktivnih ćelija nije zaživela u punom kapacitetu, nedostaju donori

Svaki šesti par u Srbiji bori se sa neplodnošću, a država finansira neograničeni broj postupaka vantelesne oplodnje (VTO) za prvo dete. Kako bi se pomoglo parovima bez dece osnovana je i Banka reproduktivnih ćelija 2019. godine, ali nije zaživela u punom kapacitetu.

Sandra Jovanović, predsednica Udruženja "Šansa za roditeljstvo" kaže da se od Banke reproduktivnih ćelija puno očekivalo, ali da nema dovoljno donora.

Do sada je petnaestak muškaraca doniralo svoje reproduktivne ćelije - spermatozoide, ali nije nijedna žena bila donor te u banci nema jajnih ćelija.

"Ukoliko par – muškarac ili žena nemaju svoje reproduktivne ćelije, onda se ide na donaciju reproduktivnih ćelija ili embriona (ukoliko reproduktivne ćelije nemaju ni jedan ni drugi par). Parovi iz Srbije odlaze u inostranstvo, uglavnom Češku ili Grčku, kako bi dobili reproduktivni materijal", pojašnjava Jovanović za Euronews Srbija.

Pojednostavljenje procedura

Rešenje vidi u pojednostavljivanju procedura, ali i da se uvedu naknade za donore reproduktivnog materijala, što je praksa svuda u svetu.

Ističe da to ne treba i ne sme biti kupovina reproduktivnog materijala, ali da treba da bude podsticaj, stimulacija za žene i muškarce.

Napominje da žena da bi bila donor reproduktivnog materijala mora da prolazi kroz hormonsku stimulaciju, totalnu anesteziju, što iziskuje odsustvo sa posla. Zbog toga je potrebno da ima neku nadoknadu za to.

U Srbiji trenutno nedostaju i pravilnici, koji bi bliže uredili tu oblast. Za sada je razrađeno ko može biti davalac materijala, ali nije razrađeno koje medicinske uslove moraju da ispunjavaju primaoci.

Podseća da donori materijala mogu biti muškarci do 40 godina i žene do 34 godine. Donori moraju da prođu kroz brojne analize. 

Neograničen broj VTO o trošku RFZO

Republički fond za zdravstveno osiguranje finansira neograničen broj procedura za starosnu granicu do 43 godina za žene. Omogućena su i tri embrio transfera (ukoliko se zamrznu embrioni) za prvo dete o trošku fonda. Za drugo dete dve procedure VTO i jedan krioembriotransfer o trošku RFZO.

Govoreći o zamrzavanju embriona Jovanović je rekla da se to radi već 15 godina u Srbiji, ali da pojedine državne klinike nisu imale mogućnost zamrzavanja embriona.

Na vest da je u Narodnom frontu rođena prva beba iz zamrznutog embriona, Jovanović kaže da je to novo samo za tu kliniku.

"To je prva beba iz zamrznutog embriona u toj klinici, ali nije prva beba iz zamrznutog embriona u Srbiji. To nisu nove metode, za neke naše državne klinike jesu", navela je ona.

Napominje da je kriotransfer važan, jer žene samo prvi put prolaze kroz ceo postupak VTO.

"Žene dobijaju stimulaciju, vade se jajne ćelije i obavlja oplodnja. Ideja je da se dobije što više embriona. Embrion se vraća u matericu, a svi preostali se zamrzavaju za sledeći postupak. Za svaki naredni pokušaj žena ne prolazi stimulaciju već se samo obavi kriotransfer", pojasnila je ona.