Monika je spasila psa ostavljenog u jarku da umre, a njegova zahvalnost se ne može opisati rečima

U današnoj emisiji "Hajde da razgovaramo" gošća je žena koja sigurno neće okrenuti stranu kada vidi da je neko u problemu.

Kada je jedan pas pre nekoliko nedelja ostavljen u kanalu da umre - povređen, star i bolestan, upravo je Monika Husar bila ta koja ga je izvukla iz tog kanala, odnela kod veterinara i tako mu spasila život.

Premda prognoze za oporavak nisu bile dobre, tačnije predloženo joj je da ga uspava, ona je odlučila da potraži drugo, pa i treće mišljenje veterinara. U međuvremenu je saznala da se pas zove Ivana i da je napušten.

Tada je već bila sigurna da će Ivana, ma koliko stara i bolesna bila, ostatak svoj života provesti lepo i dostojanstveno, svakako voljena, pažena i mažena.

"Nedeljom tradicionalno idem na Pančevački buvljak. Pored puta, tu gde se prostire buvljak, nalazi se i jarak. Učinilo mi se da čujem neki plač, zvučalo je nešto između bebe i životinje. Pogledala sam i videla da se u jarku, dubokom otprilike dva metra nalazi pas, kao i da je on nepokretan i star", priča Monika Husar u emisiji "Hajde da razgovaramo".

Husar je nahranila psa, koji je bio gladan, a potom se i spustila u jarak kako bi mu spustila vodu. Situacija je ubrzo počela da se razvija i nije dugo prošlo pre nego što je Husar izvukla psa iz jarka i odvezla ga veterinaru.

"Prva misao je bila da ona baš loše izgleda, ali i da niko ne zaslužuje da umre na taj način", kaže Monika i nastavlja:

"Sledeća misao je bila da je iznesem iz tog jarka i ostavim sa hranom i vodom. Imam psa i dve mačke, pa ne mogu da se brinem i o nepokretnom psu. Onda sam se ipak vratila kolima po nju, naravno"

Ivana se trenutno nalazi u pansionu za koji su Monika Husar i njeni Fejsbuk prijatelji zajednički skupili sredstva za naredna dva meseca.

"Cilj je da se ona dovoljno oporavi i počne da pokreće zadnje šape, s obzirom na to da je butina bila slomljena na pet mesta i povređena karlica. Stara je, nema neku veliku šansu za oporavak jer nisu moguće operacije. Veterinar je rekao da bi bilo dobro da sačekamo mesec-dva i vidimo hoće li sama moći da se oporavi. Ukoliko bi stala na noge, mogla bi da ima kvalitetan život", objašnjava Husar.

Euronews Srbija

Kako kaže, trenutno ostaje samo da čekamo, ali ono što je najvažnije jeste da je Ivana udobro zbrinuta i zadovoljna jer je neko konačno obratio pažnju na nju.

"Uzela sam je pre svega jer sam pomislila da je strašno da pas na 30 stepeni na taj način umre. Strašne su muke kada neko umire od gladi i žeđi", nastavlja Husar i dodaje:

"Išla sam već nekoliko puta da je posetim. Maše repom, pokušava da ustane, ali čini mi se da je zadovoljna. Neko je obratio pažnju i to je ono što je njoj najvažnije. Deluje da je dugo bila ili napuštena ili da je niko nije voleo"

Dok postoji mnogo ljudi koji bi pomogli drugim ljudima u nevolji, nažalost manje je onih koji bi pomogli životinji.

"Mislim da je u ovom slučaju to bilo nešto spotano - da li je u pitanju nešto urođeno ili pristojno vaspitanje koje sam dobila od roditelja, čini mi se da je kombinacija. Svakako je potrebno da imate nešto u sebi i stvarno volite životinje", zaključuje Husar u razgovoru za Euronews Srbija.