Igre 
Nedavno je na Siciliji zabeležena najviša temperatura od kad se rade merenja u Evropi - koji je rekord u Srbiji?
Komentari14/08/2021
-17:06
Nakon što je u oblasti Sirakuze na Siciliji zabeležena temperatura od rekordnih 48,8 stepeni, otkako se vrše merenja na evropskom tlu, ali i produženog toplotnog talasa koji je pogodio Grčku i izazvao požare bez presedana, posledice toplotnih talasa oseća i Srbija.
Naime, od početka leta u Srbiji se beleži pet toplotnih talasa tokom kojih su temperature premašile i 39. podeljak na Celzijusovoj skali, a letu se ni ne nazire kraj.
Verovali ili ne, to nije čak ni blizu rekordne temperature koja je zabeležena u Srbiji 24. jula 2007. godine kada je izmereno 44,9 stepeni. Dan kasnije je dnevni list "Politika" objavio vest sa preciznim vrednostima po gradovima.
"U Zaječaru je juče u tri po podne u hladu izmereno 45 stepeni Celzijusa. Sat kasnije temperatura od 45 stepeni izmerena je i u Smederevskoj Palanci. Tako je oboren apsolutni rekord od 44,3 stepena izmeren 22. jula 1939. godine u Kraljevu. I u Beogradu je oboren temperaturni rekord. Prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda, juče u 15 časova izmerena je temperatura od 43 stepena Celzijusa, što za prestonicu predstavlja najvišu temperaturu od kada postoje merenja. Ni žiteljima drugih 20 velikih gradova i mesta nije bilo lako: pritiskala ih je vrućina viša od 40 stepeni. Posle Zaječara i Smederevske Palanke sa vrela 44 stepena najtoplije je bilo u Nišu, Kragujevcu, Kruševcu, Leskovcu i Velikom Gradištu", navodi se u tekstu iz jula 2007. godine.
I meteorolog Đorđe Đurić za Euronews Srbija kaže da temperature od tog datuma nisu bile ni blizu tog rekorda.
"Tada smo zaista imali apsolutne maksimume, a otkako se vrše merenja nismo imali takvu temperaturu", kaže on.
Međutim, on ne poriče da su u poslednjoj deceniji leta sve toplija, ali kaže da klimatske promene ne nastupaju tako brzo, posle samo nekoliko vrelih leta, te da ne bi želeo da bude deo "dve struje" u Srbiji.
"Kakva ćemo leta imati u budućnosti, zavisi od proračuna, ali činjenica je da nam je ovo leto teže palo jer smo se odvikli - u poslednje tri godine, tačnije od 2018. godine leta nisu bila ovako topla - bilo je više kiše i vlage. Međutim, ovo leto će svakako ići rame uz rame sa najtoplijim letima, a da li će i biti najtoplije videćemo na kraju sezone", kaže i nastavlja:
"Na primer, 2015. godine smo imali jako toplo leto, tokom kojeg smo imali manje toplotnih talasa nego sada, ali su duže trajali. Ove godine ih imamo više, a kraćih"
Za sve učestalije prirodne katastrofe koje pogađaju Evropu kaže da su karakteristične za deo sveta koji pogađaju, pa je tako Mediteran poznat po požarima, a Atlantik po uraganima. Komentarišući najvišu izmerenu temperaturu na tlu Evrope u Sirakuzi podseća da je još 10. jula 1977. godine u Atini izmereno 48 stepeni, što je do juče bio rekord. Ali, da su prelazi u godišnja doba postali ekstremniji, priznaje i Đurić.
"Definitivno imamo ekstremnije pojave da iz sušnog perioda uđemo u kišni. Ove godine smo u Srbiji iz hladnog aprila i kišovitog maja doslovno uleteli u vrelo leto", kaže dodajući da nam je zato leto predstavljalo još veći šok.
Todorović: Topla leta u Srbiji nisu rezultat klimatskih promena
U ranijem razgovoru za Euronews Srbija, meteorolog Nedeljko Todorović rekao je da su vrućine samo ekstremi koji su se javljali i početkom prošlog veka.
"Osmatranjem klimatskih promena mogu da se uoče trendovi, ali klima ne može da se promeni za 100 godina. Potreban je mnogo duži vremenski period, od više hiljada godina. Ovo su varijacije pojedinih parametra", objašnjava Todorović.
Tanjug/Filip Krainčanić
U poslednjih 100 godina, tvrdi on, u Beogradu su temperature prosečno više za 1,5 stepeni.
"Od toga polovina otpada na globalni trend, a druga polovina na lokalne uslove mikroklime, poput širenja Beograda, grejanja, više asfalta i više automobila. U suštini se ništa nije promenilo", tvrdi on.
UN se ne slaže sa tim
Rezultati velike studije naučnika pri Ujedinjenim nacijama, odnosno iz Međunarodnog panela za klimatske promene (IPCC) pokazuju da je uticaj ljudskog faktora na klimatske promene "jasna činjenica".
U izveštaju stoji da bi, ukoliko se emisije gasova nastave ovim tempom, zacrtana kritična granica temperature mogla da bude dostignuta za nešto više od jedne decenije. Autori su takođe dokazali i da će, verovatno, nivo mora porasti za oko dva metra do kraja ovog veka.
Osim toga, u tekstu Dojče velea, predviđa se da bi ljudi koji žive oko Sredozemnog mora mogli proći gore od drugih jer "naučnici predviđaju da će temperatura u tom regionu porasti 20 odsto više od globalnog proseka".
Sa tim se očigledno slaže i meteorolog prof. Vladimir Đurđević koji upozorava da trenutni trend klimatskih promena pokazuje da temperatura tokom leta postaje sve viša sa dužim sušnim periodima. U proseku količina padavina otprilike stagnira, međutim tipičnije su ređe kiše jačeg intenziteta.
"Temperature od 38-40 stepeni u budućnosti će biti normalne, a možda čak i blage tokom letnjih meseci. Iako nam ovo leto deluje vrelo, za nekoliko godina ćemo ga možda karakterisati kao blago", upozorio je Đurđević u razgovoru za Euronews Srbija dodajući da bi to moglo dovesti i do češćih oluja, poplava i drugih nepogoda:
RINA
"Postoji fizički zakon prema kom kada je temperatura viša, u vazduhu postoji više vodene pare. Pošto je danas vazduh topliji u njemu ima sedam odsto više pare. Intenzitet oluje zavisi od količine vodene pare u vazduhu. Vodena para je 'gorivo' za olujne oblake, zato su šanse za tornado, teže oluje i jače vetrove znatno uvećane. Mi danas živimo u vremenu u kom postoji veći rizik od ozbiljnih, razornih oluja nego što je to bilo u prošlosti. Sve su češće kiše koje mogu da izazovu poplave, veće količine grada, kao i jaki vetrovi"
Povezane vesti
Đurđević naglašava da su klimatske promene predviđene još na prelazu 18. i 19. veka, kada su naučnici uočili uticaj fosilnog goriva i ugljendioksida na klimu.
"Prvi naučni rad na tu temu napisao je švedski naučnik Servante Arhemijus. On je tvrdio da ukoliko se duplira koncentracija količine ugljendioksida, klima na planeti će postati znatno toplija. Samo tada naučnici nisu mogli da predvide kada će to da se desi", objasnio je Đurđević.
On kaže da tadašnji naučnici nisu mogli da znaju da će do ovakvih klimatskih promena doći tako brzo. Međutim, zbog ekstremne ekspanzije globalnog društva, stručnjaci su šezdesetih godina prošlog veka uočili da do promena neće doći tek za 3.000 godina, već mnogo ranije.
Preporuka za vas
Komentari (0)