Igre 
Šta je trajno rešenje za problem deponije u Vinči: Stručnjaci poručuju da nema "čarobnog štapića"
Komentari16/08/2021
-07:01
Ovih dana, dok tinja najveća evropska deponija nadomak Beograda, a građani otežano dišu zbog isparenja, neizostavno je pitanje da li mora baš tako i postoji li rešenje za Vinču, na kojoj se smeće na isti način odlaže već 44 godine. Ova lokacija na 14 kilometara od grada izabrana je davne 1977, a u međuvremenu se deponija na koju se dnevno odlaže i po 1.500 tona smeća, pretvorila u brdo od 42 hektara koje dostiže visinu i do 80 metara.
Stručnjaci ističu da smeće ne može lako nestati - čarobnim štapićem, ali napominju da postoji rešenje da se ovaj prostor uredi, ali i da se spreče ekološki incidenti.
Profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu, Aleksandar Jovović kaže za Euronews Srbija da deponija u Vinči mora što pre da se zatvori. To je, kako ističe, još pre 10 godina predvideo i Plan upravljanja otpadom u Beogradu.
"Projekat čija realizacija je u toku podrazumeva saniranje postojeće deponije, izgradnju nove i izgradnju termoelektrane za sagorevanje otpada. Novo postrojenje će znatno umanjiti zagađenje, jer će otpad ići u uređeno industrijsko postorjenje, na uređenu deponiju, i tamo će biti zbrinjavan na način kako to i treba da se radi", objašnjava profesor Jovović.
Šta će biti sa "planinama" smeća?
Građani se pitaju i šta će biti sa "planinama" nagomilanog smeća koje se decenijama skladištilo u Vinči.
"Postojeća deponija ostaje tu gde jeste. Ona će biti prekrivena zemljom, a unutar nje će pobosti cevi kroz koje će izvlačiti metan. Kada taj postupak bude okončan, moći će da se prekrije i da se zasade biljne kulture koje mogu da rastu na takvom terenu. Jedan deo će uvek predstavljati pretnju za podzemne vode, jer deponija nema podlogu, već je smeće godinama samo bacano u rupu i zatrpavano", poručuje profesor Jovović.
Požar koji je buknuo pre nekoliko dana nije prvi na ovoj lokaciji. Poslednji put sličan akcident u Vinči dogodio se u maju 2017. godine. Profesor smatra da, ako otpad bude prekrivan zemljom, i ako uređaj za izvlačenje metana uskoro stigne, neće biti opasnosti od novih požara. To, međutim, niko ne može da garantuje.
AP/Darko Vojinović
Povezane vesti
Gradska vlast je pre četiri godine sa konzorcijumom kompanija iz Francuske i Japana potpisala ugovor o izgradnji regionalnog centra za tretman otpada u Vinči. Kako je najavljeno, posao se realizuje kroz saradnju sa francuskom firmom Suez Groupe SAS i japanskom kompanijom I - Environment Investments Limited. Po podacima koji su tada objavljeni u medijima, vrednost investicije je 333 miliona evra. Konzorcijum je napravio firmu Beo čista energija, koja upravlja deponijom.
U ovoj kompaniji za Euronews Srbija kažu da će prostranstvo od 42 hektara na kojem se nalazi postojeća deponija biti transformisano u zelenu površinu za oko tri godine. Nakon sanacije i zatvaranja postojeće deponije, postaviće se sistem za sakupljanje deponijskog gasa koji će u posebnom postrojenju biti iskorišćen za proizvodnju energije.
Glavni cilj projekta javno-privatnog partnerstva između Beo Čiste Energije i Grada Beograda je sanacija i zatvaranje stare nesanitarne deponije i uspostavljanje integrisanog centra za upravljanja otpadom u prestonici.
"Otpad sa postojeće deponije u Vinči se neće ukloniti već će se sanacijom, stabilizacijom i prekrivanjem slojevima mineralnih materijala i geosintetičkim membranama sprečiti isticanje deponijskog gasa iz tela deponije, ulazak vode i dalje zagađenje životne sredine i opasnosti po zdravlje ljudi. Čitavo područje sadašnje deponije će biti zelena površina", kažu u kompaniji kojoj je poveren posao izgradnje novih postrojenja.
Deponija u Vinči tinja danima, građani su uznemireni zbog gasova koji otežavaju disanje
Beoinfo
Po projektu je planirano da se stara deponija zatvori, a rešenje za odlaganje otpada je nova deponija obložena nepropusnim materijalima koji sprečavaju zagađenje tla, i poseduje sistem za odvođenje i preradu deponijskog gasa i procednih voda. Otpad će se odlagati na kontrolisan način uz primenu mera za umanjenje negativnih uticaja.
"Gradimo objekte u okviru novog centra za upravljanje otpadom u Vinči na površini od 88 hektara. Nova sanitarna deponija je izgrađena i počela je sa radom. Spremno je i postrojenje za preradu građevinskog otpada koje će po dobijanju dozvole početi sa radom, završeno je postrojenje za preradu procednih voda, a radovi na elektrani za energetsko iskorišćenje otpada će biti završeni krajem sledeće godine. Uporedo je izgrađena nova saobraćajna i komunalna infrastruktura, dok je u toku izgradnja 35kV i 110 kV elektroenergetske infrastrukture", objašnjavaju u kompaniji Beo čista energija.
Povezane vesti
Šta se menja za građane i da li će imati dodatne troškove?
Ova firma je sa partnerima preuzela upravljanje novom deponijom i zadužena je za tretman i odlaganje otpada koji će se dopremati u novi centar za upravljanje otpadom u Vinči, dok je JKP Gradska čistoća nastavila sa sakupljanjem otpada i njegovim transportom na deponiju, kao i sa aktivnostima unapređenja reciklaže i separacije otpada.
"Promene za građane Beograda se ogledaju u načinu upravljanja otpadom - rešava se ekološki problem, i podiže se nivo zaštite životne sredine kroz smanjenje emisije gasova staklene bašte i proizvodnju energije iz obnovljivih izvora umesto iz fosilnih goriva. Otpad će se koristiti kao resurs u proizvodnji energije u postrojenju koje se gradi u skladu sa srpskim i najnovijim propisima EU. Tada će Grad Beograd i Beo Čista Energija uvesti dodatnu naknadu za novu uslugu prerade otpada koja do sada nije pružana građanima", napominju u kompaniji Beo čista energija.
Beo čista energija
Oni tvrde da će integrisano upravljanje otpadom od strane Grada Beograda smanjiti negativne uticaje na životnu sredinu sprovođenjem prevencije generisanja otpada, ponovnom upotrebom, reciklažom, tretmanom i bezbednim odlaganjem otpada, što je neophodna promena radi podizanja nivoa zaštite životne sredine i dostizanja ciljeva cirkularne ekonomije.
Povezane vesti
Deponija se može prekriti "kapom" od zemlje
Prostorna planerka u oblasti upravljanja otpadom Milica Lukić, koja je i saradnica na Geografskom fakultetu podseća da na ovu lokaciju iz 13 beogradskih opština bez sortiranja svakodnevno stiže oko 1.500 tona najrazličitijeg otpada.
"Nemamo podatke o količini industrijskog otpada koji se odlaže, na deponiju stiže i medicinski otpad, istrošene baterije...Deponija je neuređena i ne postoji sistem upravljanja otpadom. Da li se može za nekoliko meseci anulirati ono što se taložilo decenijama? To bi bilo divno, ali nažalost to nije moguće, to je samo san", tvrdi Lukić.
Ona ističe da nešto što je nastajalo 45 godina ne može jednostavno nestati, ali da se šteta može bar ublažiti.
"Može da se iskoristi zemljišni materijal, da se napravi prekrivka preko smeća, praktično jedna kapa kojom ćemo prekriti deponiju i ona nam neće biti vizuelno vidljiva. Zasadiće se možda neke otporne biljne vrste, koje mogu da podnesu tako toksično okruženje. Ali, jednostavno, mi taj prostor ne možemo koristiti ni na jedan drugi način osim u neke rekreativne svrhe, a i pitanje je da li građani žele da se rekreiraju na ovoj lokaciji", poručuje Lukić.
Količina otpadnih voda kao 250 olimpijskih bazena
Gradska sekretarka za zaštitu životne sredine Ivana Vilotijević izjavila je da će nesanitarna deponija u Vinči postati prošlost, tačnije da će biti sanirana, zatvorena i pretvorena u "zeleno” brdo.
"Posebnim sistemima i postrojenjima gas će se iskorišćavati za proizvodnju zelene energije, a otpadne, kontaminirane, podzemne vode, kojih po preračunima ima u zapremini od 250 olimpijskih bazena, više neće imati ispust u Dunav", rekla je Vilotijević.
Ona je napomenula da je nova sanitarna deponija za komunalni otpad počela s radom 2. avgusta, a očekuje se i otvaranje deponije za građevinski otpad, gde će se pružati usluga tretmana i odlaganja ove vrste otpada. Naglasila je da će akcenat u budućnosti biti na reciklaži, odnosno na separaciji komponenti iz otpada koje mogu da se ponovo upotrebe.
Postoje postrojenja koja ne liče na spalionice
Za Beograđane ovih dana, dok zatvaraju prozore zbog dima iz Vinče, deluju nestvarno prizori na fotografijama postrojenja za spaljivanje otpada iz evropskih država u kojima se decenijama otpad prerađuje i uništava.
Wikipedia.org/Kallerna
Tako se u Kopenhagenu građani praktično skijaju na deponiji! CopenHill, je veštačka ski staza bez snega na vrhu elektrane za otpadnu energiju. Otvorena je 2019. godine,kao deo ambicioznog projekta grada da postane prva prestonica neutralna prema ugljeniku do 2025. Peći, para i turbine rade na pretvaranju 440.000 tona smeća godišnje u električnu energiju i toplotu za 150.000 domova.
Profesor Aleksandar Jovović kaže da poslednjih godina u mnogim evropskim gradovima niču postrojenja za preradu otpada, koja uopšte ne liče na spalionice već se arhitekte trude da idejna rešenja budu takva da ljudi na tom prostoru mogu da se rekreiraju, a da pritom imaju i neobičan izgled.
Wikipedia.org/Kallerna
"Niko nije oduševljen da živi pored spalionice ili deponije, pa se u pojedinim gradovima trude da ta postrojenja budu prijemčivija oku i da izgledaju neobično. Takve fabrike postoje u Beču, Oslu, ali i u drugim gradovima", navodi profesor.
Komentari (0)