Ustavni sud usvojio inicijativu radikala protiv zakona po kome su svi posle smrti donori organa, propis ponovo pred poslanicima

Ustavni sud Srbije utvrdio je juče da pretpostavljena saglasnost za doniranje organa nije u skladu sa Ustavom Srbije i Skupštini Srbije dao rok od šest meseci da izmeni sporne članove Zakona o presađivanju ljudskih organa i Zakona o ljudskim ćelijama i tkivima.  

Zakonom o presađivanju organa, koji je usvojen 2018. godine, uvedena je pretpostavljena saglasnost koja podrazumeva da su svi punoletni građani potencijalni donori organa, izuzev onih koji se za života ne izjasne drugačije, ili ako se nađu u stanju moždane smrti, to ne učini njihova porodica.

Izmena ključnih članova

Na sajtu Ustavnog suda navedeno je da odredbe člana 23. Zakona o presađivanju ljudskih organa nisu u saglasnosti sa Ustavom, a odnose se na uslove za darivanje ljudskih organa umrlog lica.

U spornom članu, pored ostalog, navodi da se ljudski organi sa umrlog lica mogu uzeti radi presađivanja: "ukoliko se punoletni poslovno sposoban davalac pre smrti tome nije usmeno ili u pismenom obliku za života protivio, odnosno ako se tome u trenutku smrti nije izričito usprotivio roditelj, supružnik, vanbračni partner ili punoletno dete umrlog".

Utvrđivanje neustavnosti odnosi se i na narednih pet stavova istog člana.

U skladu sa Ustavom, po oceni suda, nije i član 28. Zakona o ljudskim ćelijama i tkivima koji propisuje da se tkiva sa umrlog lica "mogu uzeti radi primene ukoliko se punoletni poslovno sposoban davalac pre smrti tome nije usmeno ili u pismenom obliku za života protivio, odnosno ako se tome u trenutku smrti nije izričito usprotivio roditelj, supružnik, vanbračni partner ili punoletno dete umrlog".

U oba slučaja Ustavni sud je odložio objavljivanje navedenih odluke u "Službenom glasniku Republike Srbije“ za šest meseci od dana njihovog donošenja.

Šta do odluke parlamenta?

Slobodan Orlović, profesor ustavnog prava na Pravnom fakultetu u Novom Sadu pojašnjava da je Ustavni sud ostavio šest meseci donosiocu akta, u ovom slučaju Narodnoj skupštini, da izmeni ta dva člana zakona.

"U međuvremenu, ta dva člana su suspendovana na neki način i ne treba po njima postupati. Skupštini je ostavljeno vreme od šest meseci da ih promeni u skladu sa uputstvom Ustavnog suda. Ukoliko to ne učini ta dva člana automatski prestaju da važe”, pojašnjava Orlović za Euronews.

Doktor medicinskog prava Hajrija Mujović, kaže da javna rasprava, pre usvajanja Zakona o presađivanju ljudskih organa, nije urađena kako treba, tako da javnost nije valjano obaveštena o tome.

"Pravno gledano, pretpostavljeni pristanak, nije nezakonit i nije sporan. To je bilo rešenje i u bivšoj državi samo građani o tome nisu bili informisani. Ne možete sporiti takav način uređenja presađivanja organa. Stvar je države kakav će stav da zauzme po tom pitanju", navela je Mujović za Euronews Srbija.

"Polovična rešenja stvaraju probleme"

Ona je naglasila da treba biti dosledan ukoliko se usvoji pretpostavljeni pristanak za doniranje organa.

"Mi smo napravili mešovito rešenje. Imamo i pretpostavljeni pristanak, a posle imamo da može neko da se protivi tome. To su polovična rešenja, nisu do kraja izgrađena i stvaraju problem primene zakona u praksi", navela je ona.

Inicijativu za ispitivanje ustavnosti člana 23 Zakona o presađivanju ljudskih organa pokrenula je pred Ustavnim sudom Srpska radikalna stranka 21. septembra 2018. godine.

“Osporeni član predviđao da se ljudski organi mogu uzimati svakom licu u stanju moždane smrti ukoliko se za života lice nije izjasnilo da se tome izričito protivi, što je po mišljenju srpskih radikala kršenje ljudskih prava i što bi neminovno dovelo do zloupotreba i nelegalne trgovine ljudskim organima”, navodi se u današnjem saopštenju SRS, inicijatora ocene ustavnosti propisa.

Saglasnost - suština zakona

Odlukom Ustavnog suda menja se suština Zakona o presađivanju ljudskih organa. Usvajanjem zakona 2018.  pretpostavljena saglasnost zamenila tzv. informisanu saglasnost, koja je podrazumevala da su potencijalni donori samo oni koji se izjasne da njihovi organi u slučaju moždane smrti mogu da se uzmu za presađivanje. Potencijalni donori potpisivali su donorske kartice.

Podršku donorstvu organa u vreme usvajanja propisa dali su i pojedini episkopi Srpske pravoslavne crkve. Episkop šabački vladika Lavrentije prvi je arhijerej SPC koji je zaveštao svoje organe. On je tada rekao da od sveg srca, kao i Srpska pravoslavna crkva, podržava donorstvo.

U najvećem broju zemalja koje imaju uspešne programe transplantacije primenjuje se  pretpostavljena saglasnost. Među zemljama koje su usvojile taj model primenjuje je i susedna Hrvatska, koja je po broju transplantacija među prvima u Evropi.