Kako će se u škole od septembra: Vakcinacija ili onlajn nastava, testiranje u školama i druge opcije o kojima se govori

Kako će izgledati nova školska godina? Hoće li deca starija od 12 godina morati da biraju između vakcinacije i onlajn nastave? Ili će đaci jednom nedeljno biti testirani na koronavirus? Ako bude tako, ko će snositi troškove testiranja - roditelji ili država? Sve ovo su pitanja koja muče roditelje starijih školaraca nepunih mesec dana pred početak nove školske godine, a nakon što su članovi Kriznog štaba, u jeku pogoršanja situacije sa koronavirusom u Srbiji, izašli sa nizom različitih ideja u vezi sa tim.  

Ono što je za sada svima jasno, i to je nekoliko puta istaknuto, jeste da vakcinacija starije dece od 12 godina protiv koronavirusa neće biti obavezna, ali da je struka preporučuje. Drugačije rečeno, odluka je na roditeljima koji će sami proceniti da li njihovo dete treba da se vakciniše ili ne.

E-Stock/Dimitrije Goll

Šta je unelo zabunu? Između ostalog, i nedavna izjava virusologa i članice Kriznog štaba dr Tanje Jovavnović, koja je u razgovoru za Kurir navela da "ukoliko se đaci stariji od 12 godina ne vakcinišu, moraće bar jednom nedeljno da rade testranje na kovid". Varijanta ove mere postoji, na primer, i u Nemačkoj, a đake periodično testiraju nastavnici. 

Jovanović je, međutim, nakon toga za Euronews Srbija demantovala ovu izjavu rekavši da o svemu tome zvanična odluka nije doneta, kao i da se obavezno testiranje odnosi na nevakcinisane studente medicine koji su na praksi.

profimedia

"Ne nije doneta takva odluka, koja se tiče đaka, jer sam ja dala informaciju da studenti koji su na praksi iz kliničkih predmeta moraju da budu ili kompletno vakcinisani ili da imaju negativan PCR nalaz kako bi im bila omogućena praksa na klinikama", rekla je ona u razgovoru za Euronews Srbija, naglasivši da ona kao članica Kriznog štaba vakcinaciju dece starije od 12 godina može samo da preporuči. 

Ovim povodom oglasio se i još jedan član Kriznog štaba, epidemiolog Predrag Kon, koji je kazao da bi trebalo razdvojiti vakcinisanu i nevakcinisanu decu, tako da vakcinisani idu u školu, a nevakcinisani da nastavu prate onlajn, ali je i on ovu izjavu brzo "korigovao" rekavši da ta ideja nije izvodljiva.

Za sada još nije precizirano objašnjeno kao će se odvijati nastava ove školske godine, a presudnu ulogu u tome imaće Krizni štab, čija se odluka očekuje uskoro. Ono što je za sada poznato je da su na stolu tri opcije: normalna nastava koja bi podrazumevala da se svi đaci vrate u školske klupe, kombinovana, koja bi značila smene pohađanja nastave u školskim klupama i onlajn praćenja nastave, kao i potpuni prelazak na onlajn nastavu. Odvajanje vakcinisanih i nevakcinisanih đaka i testiranje za sada je samo pominjano u izjavama pojedinih članova Štaba i nije zvanično potvrđeno. 

Šta kažu u Ministarstvu i Gradu Beogradu, a kakav je stav stručnjaka

Na pitanje Euronews Srbija koliko je izvodljivo učestalo testiranje učenika u školama i ko bi to mogao da čini, kao i da li se razmatra obavezno vakcinisanje dece, iz Ministarstva prosvete kažu će oni poštovati svaku dalju odluku Kriznog štaba u daljoj borbi sa koronom, kao i da presudnu ulogu u svemu ima kompletna i detaljna analiza trenutnog stanja.

"Na odluku o modelu nastave najviše će uticati epidemiološka situacija u državi, koja u velikoj meri zavisi od broja vakcinisanih građana. Svi treba da slušamo šta struka, odnosno nadležne zdravstvene institucije preporučuju i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, kao i do sada, poštovaće sve odluke koje donese Krizni štab", saopšteno je iz Ministarstva.

Što se Grada Beograda tiče, zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić je za Euronews Srbija rekao da sve škole od 1. septembra treba normalno da rade, kao i pre epidemije, i da za đake ne bi trebalo da važe pravila kao za druge građane.

"Jednostavno, u školama je moguće striktno sprovesti sve mere od nošenja maski, preko dezo barijera do merenja temperatura. Deca su sigurnija u školama više nego na privatnim okupljanima", rekao je Vesić, te dodao:

"Niko ne razmišlja o socijaliziciji dece, imate prvake koji nisu upoznali druge. Ako škole ne rade, ne mogu da ih ostave kući same, a to znači da imate direktan uticaj na privredu".

Dargana Soćanin iz Udruženja roditelja kaže za Euronews Srbija da su nedavne izjave Kriznog štaba nusaglašene i nedorečene, kao i da informacije samo unose strah i konfuziju među roditelje. Kako je navela, Krizni štab treba da ima jasan i konkretan plan o predstojećoj školskoj godini, koji ne bi roditeljima unosio nemir i konfuziju, već im olakšao početak jeseni.

"Ne može se jedan dan izlaziti sa jednom, a drugi dan sa drugačijom informacijom. To može da unese nemir kod roditelja i nepoverenje", kaže ona i naglašava da Krizni štab pre svega u konsultaciji sa Ministarstvom prosvete i svim nadležnim insitucijama mora da izađe u javnost sa jasnim planom o tome kakva školska godina očekuje učenike i njihove roditelje.

Najava o mogućoj onlajn nastavi i tome ko će je zapravo pohađati može, kako je rekla, dodatno da zakomplikuje školsku godinu.

Virusološkinja Ana Gligić smatra da ne treba odvajati decu u tabore vakcinisanih i nevakcinisanih, već da treba saslušati stavove iz drugih zemalja koja imaju više resrursa za istraživanje i da na osnovu toga tek treba donositi određene stavove i o vakcini i o nastavku školovanja. 

"Ne smeju se primenjivati ucenjivačke mere. To izaziva odbojnost kod roditelja. Roditelji u drugim zemljama zbog toga ispisuju decu iz škole. Mi pravimo dva tabora. Kako sam slušala druge zemlje, vidim da se negde konsultuju stručni timovi o tome da li treba vakcinisati decu od 12 do 15 godina i da je u Engleskoj rečeno da se sačeka. Znači nisu sigurni da li imaju dovoljno načunih dokaza", rekla je Gligić za Euronews Srbija.

Kako je u Evropi?

Upravo je Svetska zdravstvena organizacija predložila moguće testiranje učenika kako bi se izbegla onlajn nastava.

Inače, u nekim drugim državama Evrope preporučena je vakcinacija, ali se donje starosne godine razlikuju. Prema podacima koje prenosi Gardijan, u Francuskoj je na primer 40 odsto mladih od 12 do 17 godina primilo bar jednu dozu. Slični procenti su i u Americi.

Tanjug/Dimitrije Goll

U Nemačkoj je vakcina preporučena za adolescente uzrasta između 12 i 17 godina koji imaju rizik od teškog oblika koronavirusa. Do sada je njih 20 odsto vakcinisano barem jednom, dok je 10 odsto dece ovog uzrasta primilo dve doze.

Sa druge strane, kako DW prenosi, u pojedinim školama u nekim nemačkim pokrajinama deca su se već vratila u školske klupe, a nastavnci su ti koji ih periodično testiraju na kororonavirus. Kako se dalje navodi, đaci prve dve nedelje nose maske u prostorijama škole, a provetravanje učinica se vrši na 20 minuta.