Više od 30 stepeni u aprilu: U "letu pre leta", koliko je zapravo toplije nego što je nekada bilo?
Komentari15/04/2024
-14:10
Danas, 15. aprila, biće 33 stepena Celzijusovih širom zemlje, uključujući u Beogradu, Novom Sadu i Nišu – takozvani "tropski dan", kada je temperatura preko 30 stepeni Celzijusa.
Današnja vrućina samo je kulminacija vrućina koje, sa retkim i kratkim pauzama, traju već više od dve nedelje. U odnosu na prošlu godinu, kada je početkom aprila u Beogradu bilo zabeleženo rekordnih 17 centimetara snega – ove godine je u isto vreme, na istom mestu više puta bilo zabeleženo preko 29 stepeni.
Slični ekstremi bili su ovih dana zabeleženi širom Evrope, ali i ne samo u Evropi: u Kini je u nedelju 14. aprila prvi put u istoriji tokom ovog prolećnog meseca izmereno više od 43 stepena, piše portal Klima 101.
Kada se govori o vremenu, a posebno u doba klimatskih promena, važno je pronaći adekvatnu perspektivu. Sasvim je jasno da su temperature od oko 30 stepeni početkom aprila u Srbiji – visoke. Ali koliko su one tačno visoke? Koliko su više nego što bi trebalo da budu, odnosno, nego što su nekada bile?
Kao referencu, ovaj portal je iskoristio tzv. normale za period 1961-1990, što je načelno poslednji referentni period pre nego što su klimatske promene počele da uzimaju maha. Poredeći temperature u prvih deset dana aprila sa prosečnim maksimalnim temperaturama iz ovog perioda 20. veka, dobili smo sledeće slike za Beograd, Novi Sad i Niš (kliknite na slike za detaljni prikaz):
Tokom prve dve nedelje aprila, gotovo širom Srbije, termometri su dostizali temperature koje su u proseku za čak 8 stepeni toplije od nekada prosečnih dnevnih maksimuma (1961-1990). Čak su i oni navodno hladniji dani i dalje bili topliji od nekadašnje normale.
A današnji dan, 15. april, posebno je rekordan: u mnogim lokalitetima u zemlji, on je za 15 stepeni topliji od onoga što je nekada bila normalna temperatura za ovaj prolećni mesec.
U tri grada – u Beogradu, Novom Sadu i Nišu – prosečna maksimalna temperatura u ovom periodu bila je viša od 25 stepeni, što je pre pedesetak godina važilo na primer za prosečnu maksimalnu dnevnu temperaturu u Beogradu… ali u junu, a ne u nizu dana odmah nakon kraja kalendarske zime.
Ogromna odstupanja koja se mogu videti zapravo su još veća nego što se možda čine. Naime, aktuelne temperature (sa početka meseca) ovde se porede sa prosecima za čitav mesec, u koje ulaze i temperature iz druge polovine meseca, koja je tipično toplija od prve.
Važno je istaći da se kao referentna normala danas uzima period 1991-2020, kada već uveliko možemo da govorimo o posledicama klimatskih promena – ali upravo zato je važno da našu aktuelnu realnost poredimo upravo sa periodom ranije, u ovom slučaju 1961-1990, kako bismo dobili jasnu sliku promena u kojima živimo.
Naime, između ova dva referentna perioda ima vidnih razlika.
Kada govorimo o prosečnim maksimalnim dnevnim temperaturama u aprilu, one su u Beogradu porasle za 1,3 stepena, u Novom Sadu za 1,2 stepena a u Nišu za 1 stepen za (grubo rečeno) trideset godina.
Iako ovo ne zvuči kao mnogo – u pitanju su ogromne brojke za tako kratak period vremena, a posebno kada se uzme u obzir da se u Srbiji najveće zagrevanje može videti tokom leta, a ne proleća.
Ali posledice klimatskih promena nisu samo u normalama. Ovakve naizgled male promene u normalama zapravo dovode i do češćih i intenzivnijih ekstremnih prilika – od poplava i suša, pa do vrelih dana kada su aprilske temperature i preko 10 stepeni, pa i 15 stepeni više nego što je nekada bilo normalno za ovaj deo godine.
Komentari (0)