Sve je počelo od ideje jednog kuvara da zameni stres iz grada mirnim životom na selu: Koja je tajna uspeha "Moravke"

Eko farmu Moravka osnovala su tri brata i jedna snaja sa ciljem da ljudima ponude zdravu hranu i suhomesnate proizvode kojih nema na domaćem tržištu, a kupci su ovo prepoznali. Sve što naprave brzo rasprodaju, a stotine kilograma pršute, salame i kobasice svakog vikenda sa farme ode za Beograd.

Sve što se nalazi u pušnici napravljeno je od svinje "moravke"- stare srpske rase svinja. Meso i začine birao je Vladimir Seferović, kuvar, čije tridesetogodišnje iskustvo i ljubav prema hrani u seoskom okruženju najbolje dolazi do izražaja.

"Ovakvi proizvodi su sada na ceni i mi smo jedni od retkih u Srbiji koji se ozbiljno bavimo preradom mesa svinje Moravke. Sve počinje od moje ideje da prestanem da se bavim kuvarskim poslom u Beogradu zbog prevelikog stresa i da započnem neki miran život na selu, život koji će biti daleko od gradske vreve, daleko od stresa i da mi posao obezbeđuje miran i stabilan život", rekao je Vladimir

Seferović kaže da u počecima proizvodnje i osnivanja eko farme proizvoda nije bilo puno, ali su brzo pronašli svoj put do mnogih trpeza.

"Mi smo prvo kupili dve svinje moravke, tj. četiri polutke, i prvi proizvodi su bili tradicionalni. Osušili smo od te dve svinje četiri buta, četiri plećke smo samleli i napravili jednu vrstu salame, slaninu vrat i pečenicu i to je bilo to. Sledeće godine smo kupili 20 i nešto svinja, jer se sve ovo brzo raprodalo. Sad smo došli dotle da otkupljujemo između 150 i 200 svinja godišnje", svedoči Vladimir.

U početku su svinje gajili sami na svom imanju. Danas to za njih čine drugi uzgajivači

Jedan od uzgajivača koji tovljenike gaje za Eko farmu je Tomislav Plećević iz sela Garaši, nedaleko od Aranđelovca, koji Eko farmi godišnje isporuči oko 50 tovljenika.

"Potrebno je minimum godinu dana da ta svinja od praseta stigne do te neke kilaže i forme za njihovu preradu. Svinje jedu sve ono što nađu u prirodi u šumi i po vrletima, livadama itd. Od korena, stabljike, trave kopriva, paprati", govori uzgajivač Plećević o prehrani svinja Moravki.

Prinskrin/Youtube/Euronews Serbia

Plećević navodi da crna svinja nije zahtevna kao bela i da joj nije potrebna tolika briga.

"Ta crna svinja nije zahtevna kao što je bela zahtevna, znači nema potrebe za lekovima, vitaminima, veterinarima. Ona sve što joj treba nađe u prirodi, ali je problem vreme. Belu svinju možete za šest meseci da utovite na nekih 120-150 kilograma, a "moravku" ne možete. Ona koristi mnogo manje hrane i potrebno je skoro duplo više vremena da bi se dobila neka kilaža koja odgovara za tovljenike, odnosno njima za preradu", govori Plećević.

Suvlasnik Željko Milosavljević ističe kvalitete i prednosti mesa "moravke"

"Meso je vrlo slatkastog ukusa, mramorirano je, prožeto masnoćama baš zbog toga što se ona u prirodi kreće, za razliku od bele svinje. To daje posebnu slast ovom mesu i ono što je najpozitivnije su pozitivan holesterol i Omega 3 masti, kojih ima više nego u plavoj ribi, to su sami benefiti tog mesa", kazuje Milosavljević.

Prinskrin/Youtube/Euronews Serbia

O kvalitetu mesa Seferović dodaje da "moravka" nije zanimljiva velikim mesnim industrijama.

"Moravka je takva svinja da nije interesantna velikim mesnim industrijama zbog količine masnoće koju ima i zbog vrste mesa i visoke otkupne cene samih svinja", rekao je Seferović.

Ono što nije bilo zanimljivo velikim proizvođačima bilo je izazov za Vladimira Seferovića. Najpre je napravio slaninu i pršutu, a danas odavde izlaze neobične kombinacije mesa i koštunjavih plodova, poput kobasice sa pistaćima ili mešavine mesa sa buđavim sirom i pečenim lešnicima.

"Počeli smo sa tih par proizvoda, a sada smo došli do 32 proizvoda i plašim se da ne bih umeo sve da ih nabrojim, jer me braća često kritikuju da stalno izmišljam nešto novo, da stalno zbunjujem mušterije i njih same, što je jako dobro", kaže Seferović i dodaje:

Prinskrin/Youtube/Euronews Serbia

"Ljudima su neobične naše kombinacije mesa, voća i orašastih plodova. Na primer, napravili smo jedan proizvod koji se zove "pitina". To je proizvod poreklom iz Severne Italije star 200 godina, ali pošto takav proizvod nije interesantan srpskom tržištu, jer meso nije dovoljno suvo, mi smo naš proizvod usavršili, osušili dodatno, a inspiracija za jednu od tri "pitine" su tri proizvoda iz Šumadije, šljiva ranka sušena, orasi i crno vino iz Šumadije, i napravili smo "šumadijsku pitinu", koja se tržištu baš dopala. Tajna izrade je tradicionalna, a mešavina začina koju koristim pri soljenju je specifična, lično je moja i nju čuvam", zaključuje Seferović.

Proizvode prodaju preko interneta, a za prodaju i marketing zadužen je Darko Seferović

"Izgradili smo brend i dosta nam je pomoglo iskustvo koje imamo od ranije. Ono što je bilo najizazovnije u ovom poslu jeste kako prodavati hranu preko interneta. Ako kupujete garderobu vi vidite kako to izgleda na manekenu, a da li se hrana kupuje sa slike? Slika može reći jedno, a ukus je drugo. Često kažemo da ambalaža prodaje proizvod, ali mi nemamo ni ambalažu, nego suvi proizvod koji treba kupiti", kaće Darko Deferović. 

Darko smatra da je poverenje kupaca ključno.

Prinskrin/Youtube/Euronews Serbia

"Ono što sam ja karijerno naučio je da treba steći poverenje kupaca. Treba im prikazati šta mi radimo, kako radimo, da sve ono šta radimo bude njima svakodnevno dostupno. Tako smo gradili bazu kupaca, a trenutno imamo bazu od 500 kupaca od kojih je nekih 100-njak tu svakog meseca", kaže Darko Seferović.

Eko farma ima bazu od 500 kupaca. Kažu da su to ljudi koji znaju da cene kvalitet i vole da probaju nove ukuse.

"Naša klijentela je u velikoj većini u Beogradu i u Beograd dostavljamo na svake dve nedelje na kućnu adresu i pokrivamo celu Srbiju, pokrivamo i kurirsku službu", objašnjava Darko Seferović.

Za četiri godine koliko se bave ovim poslom, njihovi životi su se umnogome promenili

Darko živi na relaciji Beograd- Kalimanići, dok su se Vladimir i Željko iz glavnog grada preselili u Šumadiju.

"Imanje je na 600 metara nadmorske visine što nam je baš odgovaralo. Ovde je ruža vetrova sa Rudnika i Rajca i nekako se sve poklopilo tog dana da nađemo ovo imanje da ima dosta zemlje. Da u blizini nema nikakva idustrija i to nas je najviše kupilo. Polako smo počeli korak po korak da sve ovo gradimo. Privatno smo krenuli da gajimo i kokoške, da pravimo pored suhomesnatih proizvoda i sir, kajmak i halumi. Imamo naše organsko povće, voće. To je bila zaista velika promena za nas", kaže Milosavljević.

Prinskrin/Youtube/Euronews Serbia

Milosavljević dodaje da su učili na sopstvenim greškama.

"Učili smo na našim greškama i tako smo uspeli korak po korak da se naviknemo na selo, čist vazduh, nemamo stresa i tako smo se sklonili iz grada", zaključuje Milosavljević.

Bratska sloga i stroga podela posla su ključ uspeha, tvrde vlasnici Eko farme

Formula njihovog uspeha je u bratskoj slozi i strogoj podeli posla gde svako radi ono u čemu je najbolji. U budućnosti planiraju da posao prošire, ali kažu da to neće učiniti nauštrb kvaliteta.

"Mislim da je formula našeg uspeha, broj 1 kvalitet, broj 2 dobar marketing i prodaja i broj 3 konstantan kvalitet", kaže Vladimir Seferović.

Darko dodaje da je potrebno širenje proizvodnje u naredne dve godine.

"Sa objektima koje trenutno imamo smo došli do svog maksimuma i treba nam da planiramo u naredne dve godine da radimo potpuno novu proizvodnju koja će nam dati veće kapacitete i veću količinu priozvoda", navodi Darko.

Prinskrin/Youtube/Euronews Serbia

Vladimir vidi prosperitet i lepu budućnost za Eko farmu "Moravka".

 "Vidim nas kao vrlo uspešne prerađivače svinja moravki sa jako puno kooperanata u Srbiji", zaključuje Vladimir Seferović.

Vlasnici Eko farme "Moravka" u uspeh ne sumnjaju, jer imaju jedinstvene proizvode, a kupaca će, znaju, biti sve više, jer ih je, kažu, iskustvo naučilo da je ljudima uvek potrebna hrana, naročito ona pravljena polako i s ljubavlju.