Kakvu hranu jedemo i kako će se ona menjati u budućnosti pod uticajem klimatskih promena?

Na osnovu dosadašnjih istraživanja u Srbiji hemičarima je očigledno da poljoprivredne parcele koje se nalaze u neposrednoj blizini industrijskih postrojenja, livnica, saobraćajnica i deponija mogu uticati negativno i na rast i razvoj biljaka, ističe Tijana Milićević doktor hemijskih nauka u oblasti hemije životne sredine.

Milićević se bavi ispitivanjem uticaja polutanata na hranu koju jedemo, analizira najrazličitije uzorke – voće, povrće, ribu, vino, vodu, humano mleko i mnoge druge proizvode, kako bi utvrdila prisustvo zagađujućih supstanci u njima.

"Do sada smo analizirali različite uzorke voća, povrća, ribe, humanog mleka, ali i vode za piće, izvorske vode, bunarske vode i vina na sadržaj neorganskih i organskih zagađujućih supstanci", isitče Milićević za "Klima 101". 

Tijana Milićević navodi da neorganske zagađujuće supstance poput olova, žive, kadmijuma, nikla, hroma i arsena dugo ostaju u životnoj sredini tj. ne razgrađuju se u prirodnim uslovima i mogu da uđu u lanac ishrane što povećava rizik po životnu sredinu i zdravlje ljudi.

Dugotrajne organske zagađujuće supstance u koje se ubrajaju različiti pesticidi, polihlorovani bifenili i sl. su rastvorljive u mastima, kako objašnjava ona, i na taj način čak i u veoma niskim koncentracijama mogu lako da se apsorbuju u čovekov organizam i dalje da se akumuliraju u organe.

"Sa aspekta hemičara koji se bavi ispitivanjem zagađujućih supstanci u različitim uzorcima iz životne sredine i njihovog uticaja na zdravlje ljudi, moram reći da hemikalija ima svuda", navodi dr Milićević.

Printscreen YouTube/Brainz TV

U saradnji sa Hemijskim fakultetom u Brograd, Poljoprivrednim fakultetom u Kruševcu i Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu i manjih vinarija, dr Milićević je ispitivala koncentracije potencijalno toksičnih elemenata u uzorcima grožđa, vina, ali i zemljišta u vinogradima iz različitih vinogradarskih rejona u Srbiji.

"Postoje hemijske supstance koje su u određenim količinama bezbedne za upotrebu, ali ako se koncentracija poveća takve supstance mogu negativno uticati na čoveka i njegovo zdravlje, ali postoje i one supstance koje i u malim koncentracijama mogu biti veoma opasne", ističe hemičar.

Važno je, kako dodaje, pratiti koncentracije zagađujućih supstanci koje su prepoznate kao potencijalno toksične, ali i one koje još uvek nisu regulisane, a postoje indicije da bi u budućnosti mogle predstavljati opasnost po životnu sredinu.

"Procena rizika po zdravlje ljudi dugoročnim izlaganjem hemijskim supstancama u životnoj i radnoj sredini ili konzumacijom određenih proizvoda je takođe veoma značajna informacija da bi se izloženost štetnim hemikalijama smanjila", podvlači.

Šta su najrasprostranjeniji, a šta najopasniji uzroci zagađenja hrane?

Zemljište, kao glavni medijum za uzgajanje poljoprivredinh proizvoda, naglašava hemičar, prirodno može biti obogaćeno elementima koji u povišenim koncentracijama mogu negativno uticati na životnu sredinu i zdravlje ljudi.

Takođe, poljoprivredne aktivnosti mogu povećati koncentracije agrohemikalija, odnosno pesticida i toksičnih elemenata u zemljištu i proizvodima. Međutim, i druge antropogene aktivnosti mogu da budu izvori zagađenja u blizini poljoprivrednih sredina negativno uticati na samu proizvodnju i bezbednost proizvoda.

"To mogu biti industrijske aktivnosti, nekontrolisano odlaganje otpada, ispusti otpadnih voda u vodotokove koji se koriste za navodnjavanje. Na osnovu dosadašnjih istraživanja primetili smo da poljoprivredne parcele koje se nalaze u neposrednoj blizini industrijskih postrojenja, livnica metala, saobraćanica, deponija otpada mogu predstavljati manje bezbednu radnu sredinu za radnike na poljima, ali mogu uticati negativno i na rast i razvoj biljaka", dodala je.

Tanjug/Dragan Kujundžić

Dr Milićević je kao primer na vela da listovi biljako koje rastu u blizini livnica metala i saobraćajnica imale su značajno veće koncentracije ponecijalno toksičnih elemenata nego listovi sa parcela adekvatno udaljenih od industrijskih postrojenja i ostalih potencijalnih izvora zagađenja.

"Na osnovu do sada ispitivanih uzoraka, u voću i povrću najopasnije supstance mogu biti toksični i kancerogeni elementi ili jedinjenja koja potiču od primene agrohemikalija ili od okolnih antropogenih izvora", upozorava ona.

Ukoliko se ne ispoštuju karence i agrohemikalije se koriste nekontrolisano i učestalo, kako kaže, pojava povećanih koncentracija pesticida može uticati na smanjenje bezbednosti proizvoda za konzumente. 

"U slučaju analize pelagičnih riba, uočili smo povećane koncentracije arsena, a u nekim uzorcima i žive. Dugoročna i nekontrolisana konzumacija takvih riba mogla bi imati više rizika nego benefita po zdravlje ljudi povećavajući mogućnost razvoja određenih bolesti", kazala je Tijana Milićević.

Kako klima utiče na hranu

"Kako stručnjaci iz oblasti klimatologije izveštavaju, u bliskoj budućnosti moglo bi da dođe do povećanja temperature za 0,6 stepeni, a do kraja veka do 4,3 Celzijusa. Sa aspekta istraživanja eksperata za hemiju životne sredine, zagađenje životne sredine je podjednako važan problem današnjice koji već ostavlja velike posledice po životnu sredinu poljoprivredne sredine i zdravlje ljudi", naglašava Tijana Milićević.

Prekomerna zagađenja i sve antropogene aktivnosti, upozorava ona, mogu doprineti povećanju emisije gasova staklene bašte. Dugoročno gledano, prekomerna emisija zagađujućih supstanci je direktno ili indirektno povezana sa klimatskim promenama.

"Jedan od načina da ublažimo zagađenje životne sredine i negativan uticaj na promenu klime i zdravlje ljudi je da više vodimo računa o sredini u kojoj živimo. Ključno je da zaštitimo prirodno plodna zemljišta i vodotokove koji se koriste za navodnjavanja od antropogenih izvora zagađenja, ali i da vršimo učestalija istraživanja kako bismo poljoprivrednim kulturama omogućili uslove koji mogu da ih učine otpornijim na klimatske ekstreme", predlaže.

NASA

Istraživanja su zasnovana velikim delom na analizi kvaliteta i hemijskog sastava poljoprivrednog zemljišta određivanja ukupnog sadržaja makro- i mikro-elemenata, biodostupnih frakcija elemenata u zemljištu, fizičko-hemijskih parametara poput kiselosti, sadržaja organske materije, katjonske izmene.

"Takođe, bavimo se i procenom rizika po zdravlje ljudi u poljoprivrednim sredinama i procenom bezbednosti dugoročne konzumacije proizvoda po zdravlje komzumenata na osnovu sadržaja toksičnih i kancerogenih elemenata i jedinjenja u poljoprivrednom zemljištu i proizvodima", objasnila je dr Milićević.

Prilikom pojave različitih klimatskih ekstrema, poput suša ili poplava, istraživanja mogu pomoći poljoprivrednim proizvođačima da usklade primenu agrohemikalija kako bi poboljšali prinos i obezbedili stabilnu proizvodnju bezbednih proizvoda za dugoročnu konzumaciju, ali i kako bi doprineli adaptaciji biljaka ekstremnim uslovima kojima su izložene. 

Da bi se ublažio uticaj zagađenja na životnu sredinu i zdravlje ljudi, ali i emisija gasova koji doprinose i promeni klime Milićević ističe da su potrebne drastične i dugoročne promene ophođenja čoveka prema prirodi.

"S obzirom da su hemijske reakcije u atmosferi ali i svim medijumima životne sredine, kao što je voda, vazduh, zemljište, biljke, veoma kompleksne, za specifične regione su potrebna detaljna ispitivanja uticaja i prognoze uticaja zagađenja na životnu sredinu, zdravlje ljudi i klimatske promene", navodi.

Da bi se smanjio efekat staklene bašte, potrebno je da se smanji emisija gasova koji doprinose pojavi tog efekta i da se smanji i emisija zagađujućih supstanci. Tako, na primer, regulisanje emisije fosilnih goriva iz elektrana, industrije, saobraćaja moglo bi dugoročno da smanji ispuštanje ugljen-dioksida, troposferskog ozona, ali i ostalih štetnih gasova i zagađujućih supstanci u atmosferu, obajšnjava hemičar.

Kako su šume prepoznate kao prirodni filteri za odstranjivanje gasova sa efektom staklene bašte, plansko ozelenjavanje i pošumljavanje bi takođe dugoročno moglo uticati na smanjenje koncentracija štetnih gasova.