Masovni pomor ptica kod Kikinde ponovo uključio alarm: Stari problem nerešen - šta to preti čak i zaštićenim vrstama?

Više od 800 mrtvih ptica pronađeno je pre nekoliko dana na oranicama vojvođanskog sela Nakovo kod Kikinde na severoistoku Srbije. Među njima je bilo 434 gačca, zaštićenih lovostajem, i 373 čavke koja je zakonom zaštićena vrsta. Iako uzrok ovakvog masovnog uginuća tek treba da bude utvrđen, sve okolnosti ukazuju na masovno trovanje, što je još jednom podsetilo na stari problem i pretnju sa kojima se suočavaju ptice u Srbiji.

Gačci i čavke su "doslovno padali mrtvi" sa bagremova i žbunova u ataru, te su ptice nađene na lokalnom putu i kanalu za navodnjavanje. U saopštenju Društva za zaštitu i proučavanje ptica od 4. marta navodi se i da okolnosti treba da budu potvrđene laboratorijskim analizama u nadležnom veterinarskom institutu. Ornitolozi kažu da je ovo do sada najveći pojedinačni pomor ptica nastao usled trovanja u ovom delu Evrope.

"Ove ptice hranile su se na plodnim poljima u blizini sela gde uglavnom traže razne insekte i njihove larve, te semena biljaka. Upravo tu su najverovatnije pronašle i zatrovan poslednji obrok", navodi se u saopštenju DZPPS.

Govoreći za Euronews Srbija, Marko Šćiban iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica kaže da još nema nikakvih rezultata laboratorijskih analiza i da se nada da će ih biti što pre.

"Tim pre što bi ljudi u selu trebalo da znaju o čemu se radi, da li se ti leševi smeju dirati i da li je u pitanju neka bolest ili trovanje, što je verovatnije, s obzirom na to da kada su u pitanju neke prirodne bolesti, neki virus, ptičji grip ili nešto slično, ne dolazi do ovako rapidnog i masovnog stradanja ptica na velikom području", rekao je on.

Siva zona poljoprivrede

Slučaj kod Kikinde, nažalost, nije prvi ovakav jer je do masovnog uginuća ptica, pa i drugih životinja dolazilo i ranije. Iako često dolazi do epidemija koje gotovo da desetkuju određene vrste, mnogo veći problem je činjenica da se u Srbiji i dalje neadekvatno upotrebljavaju brojni pesticidi, pa čak i oni koji su zapravo zabranjeni za upotrebu.

Fonet/Kalman Moldvai

U slučaju u Nakovu nema mnogo dileme da je u pitanju trovanje, kaže za Euronews Srbija Dimitrije Radišić sa Departmana za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu.

"Druga potencijalna opcija, ali ona je jako malo verovatna na tom mestu, je da pomor ptica mogu da izazovu neke njihove epidemije, međutim, u ovom slučaju to gotovo sigurno nije slučaj već je u pitanju trovanje nekim od poljoprivrednih pesticida ili već nekim otrovom. Ono što je u celom tom sistemu problem je da je prisustvo tih otrova relativno teško dokazati i što je ta procedura kod nas jako spora", rekao je on.

Kako napominje, gačci i čavke su ptice koje žive na poljoprivrednim staništima, vrste koje su odabrale da žive u čovekovoj okolini, a promene koje se dešavaju u poljoprivredi za njih ponekad predstavljaju nesavladiv izazov.

"Između ostalog, i pesticidi su nova pojava u prirodi i veliki broj jedinki može da ih konzumira i da strada. Pored drugih problema, kao što stradanje na električnim vodovima ili u saobraćajnicama, pesticidi u prirodi predstavljaju jednu od dominantnih problema i za neke vrste su zaista ključan problem", dodao je Radišić.

Upravo je i u ranijim slučajevima bilo dokazano da se radilo o upotrebi pesticida. Na primer, više od 70 životinja stradalo je 2018. godine na njivi u blizini Vršca. Kako je tada objavilo DZPPS, stradalo je 55 golubova, šest gugutki, jedna zeba, kokoška i mačka. Sumnjalo se da je uzrok trovanja seme pšenice sa obližnje njive koje je verovatno tretirano karbofuranom. 

Fonet/Kalman Moldvai

Prema pisanju sajta zemljoradničke zadruge Sto-vet, furadan je sistematični insekticid za suzbijanje zemljišnih štetočina tretiranjem semena. Furadan sadrži karbofuran, koji se smatra visoko toksičnom supstancom. Prema odluci Uprave za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede, dozvola za promet furadana ukinuta je u Srbiji 2014. godine. 

Zalihe su, međutim, ostale i njima se vrlo često ilegalno trguje.

"Nažalost ono što dosta pouzdano znamo to je da su često u opticaju pesticidi koji su zabranjeni, u nekim slučajevima građani prosto imaju zalihe ovih pesticida iz nekih ranijih perioda ili ih nabavljaju ilegalno, neki od njih su ekstremno efikasni u uništavanju životinja, a dosta čest slučaj je da se pesticidima neadekvatno postupa, prosto oni se razbacaju po njivama, ostaju dostupni za životinje i tako prave ogromnu ekološku štetu", navodi Radišić.

Kako napominje, pesticidi mogu na različite načine da deluju, odnosno ptice mogu da se truju kontinuirano tako što se hrane insektima ili biljkama u kojima se nalazi određena koncentracija pesticida, pa da one to akumuliraju u telima i da stradaju posle dugo vremena, što u Kikindi nije bio slučaj jer smo imali masovni pomor ptica. 

"Možemo imati slučaj da su ptice jele tretirano seme namenjeno glodarima i nekim drugim životinjama i možemo imati slučajeve namernog trovanja koji su nešto ređi, mada kod nas ipak redovni, ali su jako ubitačni. To su slučajevi kada se u cilju uništavanja najčešće predatora, kao što su lisice, šakali ili recimo podivljali domaći psi, neki izuzetno opasni otrovi mažu na strvinu koju ove životinje kasnije jedu", naveo je Radišić.

Ko snosi odgovornost?

Posledično dolazimo do odgovornosti i ko uopšte nadgleda ovo polje. Šćiban za Euronews Srbija kaže da postoje regulative i usvajaju se, međutim na terenu se malo toga vidi, a ovaj novi slučaj i nekoliko ranijih ukazuju koliki su nedostaci i koliko bi trebalo da se poradi na tome da se ovakve stvari efikasnije analiziraju i da odgovorni eventualno budu kažnjeni.

"Nažalost toga ima dosta, međutim to je siva zona i te stvari koje su zabranjene se ponekad, kao što su karbofurani, pesticidi se i nelegalno trguju njima zato što su ostale velike rezerve pošto su zabranjeni. Sačekaćemo da vidimo šta se ovde desilo, ali nažalost ovde je ta kontrola generalno slaba i upravo prošlogodišnji slučaj zaustavljanja naših proizvoda na granici zbog povećanih količina pesticida ukazuju na to da je kontrola sve slabija, a da smo sve više okruženi različitim opasnim hemikalijama", rekao je on.

Fonet/Milan Ružić

I Radišić navodi da bi ovo polje trebalo da nadgledaju organi koji se bave zaštitom prirode i koji se bave poljoprivredom. I jedna i druga inspekcija su u ovom slučaju nadležne, međutim, procedura je prilično komplikovana. 

"Ovde je potrebno napraviti adekvatne analize kojima će se utvrditi od čega su ptice zapravo stradale, ponekad je moguće na osnovu njihovog izgleda prepoznati o kom se otrovu radi i nekad jednostavno oni izazivaju nekakav fiziološki odgovor koji je specifičan. Međutim, to nije uvek slučaj, tako da jednosavno jedna karika je da je neophodno sprovesti adekvatne analize. Od tog momenta počinje istražni posao i organi unutrašnjih poslova bi mogli da sprovedu odgovarajuću istragu kojom je moguće utvrditi počinioce, okolnosti u kojima je došlo do takvih velikih trovanja, slučajno ili namerno", rekao je on.

Kako napominje, nije lako pronaći krivce, a deluje da naš sistem koji bi trebalo da odreaguje u ovakvim situacijama nije dovoljno efikasan i prilično je spor.

"Nailazimo na puno proceduralnih teškoća u ovim slučajevima i ustvari ono što je rezultat - za sada je malo slučajeva, pa čak i masovnih trovanja pesticidima, zapravo procesuiran, malo slučajeva je poslednjih godina dobilo neki sudski epilog. Ponavljam ovde je reč o jednoj jako opasnoj kriznoj ekološkoj situaciji zato što pesticidi daleko od toga da su opasni samo za neke ptice, u pitanju su otrovi koji su opasni i za ljude", kaže Radišić.