"Idemo dalje, znamo za šta se borimo": Svaki šesti par u Srbiji vodi bitku za potomstvo

Komentari

Autor: Euronews Srbija

23/12/2023

11:02

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Svaki šesti par u Srbiji bori se za potomstvo, zbog čega sve veći broj ljudi veruje da bi prolazak kroz proceduru vantelesne oplodnje bio jedini uspešan način da se ostvare u ulozi roditelja. Ono što dodatno može da smanji uspešnost ove procedure su, pored bioloških faktora, i socijalni i psihološki, poput dugog čekanja zbog karijere, ali i straha od obaveza koje sa prvim detetom dolaze.

Pre 36 godina u Srbiji je, zahvljajujući vantelesnoj oplodnji, rođena prva beba. Četiri decenije kasnije u borbi za roditeljstvo je sve veći broj parova. Među njima su Nikola i Maja Mladenović. Nakon dva negativna rezultata uzorka iz krvi, odnosno bete, u pripremi su za treći pokušaj.

"Sve što je moglo da ide naopako, sve je išlo. On se razboleo, pa smo uzeli zamrznuti uzorak. Kada smo dobili drugu negativnu betu, bilo je teško, ali ne kao prvi put. Prvi put se srušilo sve", priča Maja Mladenović za Euronews Srbija.

Nikolina i Majina borba traje već pet godina. Uprkos godinama života, za njih odustajanje nije opcija. Cilj je, kažu, viši, a rezultat vredniji od svega.

"Ne postoji ništa ono što vi možete da dobijete kao savet lekara, osim da poboljšate kvalitet života i kvalitet materijala koji se koristi za vantelesnu oplodnju. To je ono što svi lekari savetuju i na čemu mi sada radimo. Smršao sam petnaestak kilograma, trudim se da smršam još, pa ćemo videti. Sada su mi otkrili insulinsku rezistenciju, pijem lekove i za to", priča Nikola.

Kada se javiti lekaru

Borba za potomstvo koja traje duže od godinu dana, zahteva intervenciju lekara. Što se duže čeka, teži je prolazak kroz dalje procedure.

"Šanse za trudnoću po jednom ciklusu, kada imate jedan par između 25 i 30 godina koji su zdravi je 20 odsto po ciklusu, ali kumulativne šanse budu 85 odsto, što znači da posle godinu dana 85 odsto parova dobije dete. Kod žena sa 44 godine, mi bi trebalo da uradimo oko 350-400 ciklusa da bi dobili jednu trudnoću. I zato mi stalno naglašavamo da se ne čeka, da se to radi ranije, jer je sa godinama sve teže i taj biološki faktor za sada, ne postoji način da se prevaziđe", kaže ginekolog Milan Milenković za Euronews Srbija.

Maja i Nikola ne odustaju i veruju da će se ostvariti kao roditelji.

"U drugom postupku su izvadili pet jajnih ćelija, oplodili tri, vratili dve. Ti brojevi nisu bitni. Mi u početku nismo znali mnogo o tome mislili smo 'stižu blizanci, super'. Međutim, bitan je kvalitet moje jajne ćelije i spermatozoida. Oni kada se pomešaju ne mora da znači da će biti dva embriona, oni mogu da daju nulu", priča Maja.

Nije lako, ali nastavljaju dalje.

"Život ide dalje i znate za šta se borite", dodaje Nikola.

Republički fond za zdravstveno osiguranje od prošle godine finansira postupke vantelesne oplodnje u neograničenom broju za prvo dete za žene do 45 godina, kao i pet postupaka za porodice koje pokušavaju da dobiju drugo dete. Pre početka procedure, parovi moraju dobiti odobrenje stručne komisije.

Trudnoće iz doniranog materijala

Prošlo je godinu dana od kada je Srbija uvezla prvi reproduktivni materijal iz inostranstva za vantelesnu oplodnju (VTO). Kada se podvuče crta, od doniranog materijala koji je stigao iz Danske, Španije, Češke, potvrđeno je 75 trudnoća i to 39 iz doniranih jajnih ćelija i 36 iz doniranih spermatozoida.

Do sada se preko eUprave za VTO doniranim materijalom prijavilo 1.530 žena, koje su u zajednici ili nemaju partnera, a Republički fond za zdravstveno osiguranje odobrio je vantelesnu za 866 žena. Postupak VTO o trošku fonda obavlja se u 15 privatnih i sedam državnih ustanova.

"Do sada je završeno 390 postupaka, kod 158 sa doniranim jajnim ćelijama i 232 sa doniranim spermatozoidima. Do sada je potvrđeno 75 trudnoća, 39 iz doniranih jajnih ćelija i 36 iz doniranih spermatozoida", rekli su nedavno iz RFZO za Euronews Srbija.

Do pre godinu dana singl žene ili parovi koji ne mogu da se ostvare kao roditelji, za vantelesnu oplodnju doniranim materijalom odlazili su u Severnu Makedoniju, Grčku ili Češku. Morali su da plaćaju donirani materijal, ali i sam postupak vantelesne oplodnje, kao i troškove puta i smeštaj.

Zbog toga je sve obradovala odluka države da se uvozi reproduktivni materijal, a sve troškove da snosi RFZO.