Srpska vojna industrija sve jača: Izvoz drastično porastao, jedan proizvod posebno zanimljiv strancima

Izvoz srpske namenske industrije za ovu godinu biće preko 1,6 milijardi dolara, što je za 25 odsto više u odnosu na 2022. godinu. Jedan od najvećih ugovora za izvoz odnosi se na 48 borbenih sistema NORA 155mm, ali još uvek nije zvanično saopšteno koja država je kupac. 

Potražnja za vojnim naoružanjem, a samim tim i za proizvodima srpske namenske industrije dolazi u talasima. U osvit rata u Ukrajini tema naoružanja nije bila u fokusu zemalja širom sveta. Međutim, od 24. februara 2022. kada je Putin saopštio početak "specijalne vojne operacije", od tada, prema rečima vojnog analitičara Aleksandra Radića "tema naoružanja je na stolu mnogih država". 

"Mnogo zemalja želi da obnovi svoju proizvodnju, želi da ponovo da ima jake oružane snage. Odjednom su shvatili da nije dovoljno imati jednu četu, jedan bataljon tenkova", kaže za Euronews Radić. 

Prema njegovim rečima, srpska vojna industrija može da obezbedi artiljerirske sisteme, borbena oklopna vozila, sve ono što je potrebno jednom pešadijskom bataljonu - od automatske puške, unifome, šlema pa sve do minobacača. 

Nora B-52 najtraženiji srpski proizvod

Ugovor o izvozu 48 samohodnih haubica NORA 52 prema navodima u medijima od ukupne je vrednosti 311 miliona evra, što je doprinelo povećanju ukupne vrednosti izdatih dozvola za izvoz srpskog naoružanja i opreme za jednu četvrtinu u odnosu na prethodnu godinu. 

Ministar odbrane Miloš Vučević kaže za Euronews Srbija da je činjenica je da je naša namenska industrija sve interesantnija i atraktivnija u svetu, navodeći da su u proteklom periodu  borbeni sistemi NORA 155mm posebno privukli pažnju inostranih kupaca. 

"Imate jednu državu koja poručila 48 Nora, ali i jednu drugu državu koja je uputila pismo interesovanja za 24 Nore, to su ozbiljne stvari, to zahteva višegodišnju proizvodnju", ističe Vučević. 

Yugoimport/Promo

Iako zvanično nije saopšteno o kojim zemljama se radi, u javnosti se spekuliše da je jedna od njih Azerbejdžan.

"S obzirom na strukturu sredstava koje kupuje Azerbejdžanska vojska; tu nema prolaza ako vam nisu rekli iz izraelske vojske da ste dobrodošli. Izraelci imaju svoj ekvivalent Nore B-52 ali verovatno je razlika u ceni u pitanju jer onoliko koliko se u ovom trenutku zna, Nora će imati izraelske sisteme za upravljanje vatrom", objašnjava Radić.

Ovo nije izuzetak, Radić navodi da u okviru proizvodne mreže različite zemlje proizvode drugačije komponente za naoružanje, pa se na primer u oklopnim vozilima srpske namenske industrije mogu naći američki motori, francusko nezavisno vešanje projektovano u Irskoj.

"Bitno je doći do finalnog proizvoda i ponuditi ga na tržištu gde je Srbija konkurentna po ceni", ističe analitičar. 

Prioritet domaće potrebe

Bez obzira koja je zemlja naručila isporuku NORA B52, iz Ministarstva navode da se uvek vodi računa ko je krajnji kupac.

"Oružje ne ide u zemlje koje su u ratu, ne prodajemo mi nijednoj zemlji koja je u ratu kao end useru, odnosno kao krajnjem kupcu", objašnjava Vučević.

Istovremenno, iako je povećana potražnja, ministar ističe da su prioritet uvek mora da ima Vojska Srbije. 

"Svi sistemi u okviru namenske industrije, sve fabrike u okviru grupacije odbrambene industrije Srbije, prvo moraju da isporuče ono što je Ministarstvo odbrane naručilo za Vojsku Srbije", kaže Vučević.

Tanjug/Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije

Saglasan je i Radić koji potvrđuje da je "srpska vojna industrija u priličnoj meri preusmerena na zadovoljavanje domaćih potreba".

"Javno preduzeće Yugoimport SDPR sada najveći deo svog poslovanja, čak i do blizu 80 odsto obavlja za domaće potrebe. Ali to je već tema koja se odnosi na politiku, na neke unutrašnje srpske mehanizme i kapacitete", ukazuje vojni analitičar, navodeći da kapaciteta za izvoz ima.