Igre 
Novi izveštaj pokazuje zabrinjavajući trend: Govor mržnje na društvenim mrežama postaje sve glasniji
Komentari10/12/2023
-19:00
Novi izveštaj o uređivanju internet sadržaja Agencije za osnovna prava Evropske unije pokazuje zabrinjavajući trend - u proteklim nedeljama beleži se porast govora mržnje na mreži i to u mnogim evropskim zemljama.
Agencija je analizirala 1.500 objava na društvenim mrežama i otkrila da su žene glavna meta objava koje sadrže govor mržnje, ali i ljudi afričkog, romskog i jevrejskog porekla. Prema njihovom saopštenju, nedavne dopune evropskih zakona ne primenjuju se dovoljno brzo, što i dalje otežava zaštitu ljudskih prava u onlajn sferi.
Iako je izveštajem obuhvaćeno svega nekoliko evropskih zemalja i lokalna istraživanja pokazuju slične tendencije, kojih nije pošteđena ni Srbija.
Otkud toliko mržnje u svakodnevnoj onlajn komunikaciji?
Dušan Pokuševski, programski direktor Beogradskog centra za ljudska prava komentarišući nove analize za Euronews Srbija ocenjuje da je digitalno doba iz korena promenilo način na koji živimo i posebno uticalo na jedan od najvažnijih segmenata života u zajednici - komunikaciju.
"Nove tehnologije donele su i potpuno novu dimenziju kada govorimo o slobodi izražavanja. Način na koji primamo informacije i način na koji razmenjujemo mišljenja i ideje kvalitativno i kvantitativno je drastično drugačiji nego pre samo 10-15 godina. Međutim, korist koju je razvoj interneta doneo kada je u pitanju sloboda izražavanja kao i dostupnost i rasprostranjenost tehnologije praktično svakoj osobi na svetu za sobom je donela i šire i češće mogućnosti zloupotrebe ove slobode", smatra naš sagovornik.
Kako je sve većem broju ljudi dostupan internet, mobilni telefon, kompjuter i društvene mreže, do izražaja počinju da dolaze stereotipi, mržnja i netrpeljivost prema određenim društvenim grupama, koji su, kako Pokuševski kaže, nažalost, uvek postojali.
Media centar
"Takođe, postoji još jedan segment koji treba imati u vidu a to je da se oni koji šire govor mržnje osećaju mnogo sigurnije da takve stavove izraze preko tastature i ekrana", dodaje on.
Povezane vesti
Sa direktorom Beogradskog centra za ljudska prava slaže se i profesorka komunikologije, dr Dragana Jovanović, koja ističe da su dva problema društvenih mreža koji osnažuju širenje govora mržnje - iluzija anonimnosti i nagomilavanje frustracija.
"Vi ne vidite osobu koju vređate, što znači da nemate taj priziv savesti u trenutku kad izgovorite ili napišete nešto ružno. A druga stvar je nagomilavanje frustracija, za koje nas ne uče kako da ih ispraznimo i da se oslobodimo. Ona se nakuplja u čoveku i eksplodira tamo gde je najlakše, a to je najčešće na društvenim mrežama, gde ćemo mi i previše slobodno izneti stavove", smatra dr Jovanović.
Govor mržnje buja i u Srbiji
Pokuševski smatra da je Srbija, izložena neprestanim unutrašnjim političkim tenzijama, traumirana svakodnevnim incidentima, aferama, verbalnim i fizičkim nasiljem, postala duboko polarizovano društvo, što je tlo pogodno za širenje govora mržnje.
"Loša ekonomska situacija u kojoj veliki broj ljudi živi na ivici siromaštva i u kojoj je korupcija postala uobičajena društvena pojava, populistička retorika koja je postala osnov i svrha političkog delovanja usled nesposobnosti političkih elita da ponude odgovore na suštinska pitanja koja se javljaju u zemlji, učinili su Srbiju društvenom zajednicom u kojoj su stereotipi i predrasude široko rasprostranjeni, i u kojoj je socijalna distanca prema određenim društvenim grupama veoma izražena", smatra naš sagovornik.
On kaže da odgovornost za širenje ili podsticanje govora mržnje u velikoj meri snose i mediji.
"Senzacionalističko izveštavanje lišeno svakog kriterijuma i novinarskih i etičkih standarda i poštovanja ljudskog dostojanstva kreiraju javnu sferu koja neminovno utiče i na pojedinca. Upravo ovakva atmosfera kao i činjenica da u Srbiji praktično imamo nekažnjivost za govor mržnje u online sferi predstavljaju pogodno tlo za njegovo širenje", naglašava stručnjak.
Ko je u Srbiji najčešće izložen govoru mržnje?
Beogradski centar za ljudska prava je pre pet godina sproveo sveobuhvatno istraživanje u Srbiji koje je pokazalo da je govor mržnje kao oblik diskriminacije najčešće usmeren prema određenim nacionalnim manjinama i etničkim grupama, LGBT+ osobama kao i zbog pripadnosti ili članstvu u političkim, sindikalnim ili drugim organizacijama ili političkom uverenju. Takođe, primećen je značajan broj slučajeva diskriminacije na osnovu pola, rase i starosne dobi.
Povezane vesti
"U međuvremenu smo sproveli istraživanje koje je pokazalo da je govor mržnje zastupljen na društvenim mrežama ali i u medijima i kada su u pitanju izbeglice i migranti. Da su ove grupe najčešće izložene nekom obliku diskriminacije govore, iz godine u godinu, i izveštaji Poverenika za zaštitu ravnopravnosti", ističe Pokuševski.
To što je u izveštaju Agencije za osnovna prava Evropske unije govor mržnje usmeren prema ženama bio najzastupljeniji, za naše sagovornike nije iznenađenje.
"Žene su identifikovane kao one na koje su najčešće usmereni diskriminatorni komentari, jer pored rase, nacionalne pripadnosti vere i seksualne orijentacije, pol je jedno od najčešćih ličnih svojstava zbog koga dolazi do nejednakog postupanja", ističe Pokuševski.
Povezane vesti
Dr Jovanović takođe ističe da je na društvenim mrežama svakodnevno svedoci rodno zasnovanog verbalnog nasilja.
Euronews
"Tek na internetu vidimo koliko je prisutna iracionalna pristrasnost muškaraca i koliko se od žena očekuju neke stvari koje su neverovatne u 21. veku. Nedavno sam naišla na objavu jedne žene u kojoj je prenela svoje iskustvo sa akušerskim nasiljem, a komentari na to bili su tragični. Mnogo psovki, 'glagola'... Bilo je to tužno čitati", kaže komunikološkinja.
Pravni okviri govora mržnje
Ipak, zakoni ne tretiraju svako vređanje i nazivanje pogrdnim imenima, govorom mržnje.
Pokuševski ističe da njegove okvire definiše Zakon o zabrani diskriminacije, prema kom se zabranjuje izražavanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog ličnog svojstva.
"Takođe, Krivični zakonik u određenim krivičnim delima inkriminiše govor mržnje i tu treba izdvojiti krivično delo iz člana 317 Izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivost za čiji osnovni oblik je propisana kazna zatvora od šest meseci do pet godina, a za kvalifikovani oblik čak do 10 godina zatvora. Takođe, imamo i krivično delo iz člana 387 Rasna i druga diskriminacija kojim je propisana kazna zatvora od 6 meseci do 5 godina", objašnjava Pokuševski.
Osoba koja je žrtva govora mržnje može podneti tužbu nadležnom višem sudu koji će u parničnom postupku odlučivati o tužbenim zahtevima kojima se može, između ostalog, tražiti i naknada štete, ali u sudskoj praksi u Srbiji retko se dešava da neko bude kažnjen.
"Imajući u vidu zastupljenost govora mržnje u javnoj sferi, uključujući i društvene mreže, sa jedne strane i praksu pravosudnih organa sa druge strane, opšti je utisak da u Srbiji govor mržnje praktično nekažnjiv, odnosno da većina onih koji šire govor mržnje u online sferi za to ne snose nikakvu odgovornost", smatra Pokuševski.
Unsplash
"Pri tome treba imati u vidu da su posebno odeljenje Višeg tužilaštva u Beogradu za visokotehnološki kriminal i MUP ključni ako govorimo o otkrivanju i gonjenju učinilaca krivičnih dela na internetu, kada govorimo o onim vidovima govora mržnje koji su krivičnopravno relevantni i da je neophodna njihova doslednija angažovanost u borbi protiv govora mržnje kao i jačanje njihovih kapaciteta da tom zadatku odgovore adekvatno", dodaje naš sagovornik.
Kako da se borimo protiv govora mržnje
Postoji nekoliko mehanizama koji stoje na raspolaganju osobi koja je bila izložena govoru mržnje - od sistema prijave na samoj društvenoj mreži na kojoj je došlo do povrede nečijeg prava tuđim komentarom, preko obraćanja nezavisnim telima, pre svih Povereniku za zaštitu ravnopravnosti podnošenjem pritužbe, do sudske zaštite kroz parnični ili krivični postupak.
Međutim, ključno je da se doslednije primenjuju zakoni koji su na snazi, smatra Pokuševski.
"Samo dosledna primena zakona i utvrđivanje odgovornosti onih koji šire govor mržnje bi u značajnoj meri uticala na njegovo smanjenje. Postoji prostor kada govorimo o izmenama pravnog okvira i jačanju kapaciteta institucija za borbu protiv ovakvih pojava, ali oni ipak ne predstavljaju suštinski deo problema", objašnjava programski direktor Beogradskog centra za ljudska prava.
Naši sagovornici su saglasni da je, pored toga, možda i značajnije rešavati problem toksičnog narativa dominantnog u javnoj sferi.
"Nasilje ne sme u našem društvu da se glorifikuje ili predstavlja kao normalnost. Ako je neko počinio nasilje, on ne može biti javno, prihvatljiv. Ako sadržaj medijski ima nasilje u sebi, on se ne može emitovati u najgledanijem terminu. Prosto moramo čitavu igru da okrenemo i da imamo nultu tolerancija prema nasilju u javnom govoru", zaključuje dr Dragana Jovanović.
Komentari (0)