Novo-staro pitanje ponovo u fokusu - može li da dođe do nove migrantske krize u Srbiji zbog dešavanja na Bliskom istoku?

Dva rata koja se uporedo dešavaju na dva fronta, u Ukrajini i na teritoriji Pojasa Gaze, ponovo su u fokus stavila pitanje otovrenih granica i pojačanog rizika od većeg broja migracija u skorijoj budućnosti. Strah od novog priliva izbeglica na evropski kontinent, ali i pitanje bezbednosti ubuduće, uticalo je na to da neke od zemalja reaguju nešto represivnijim merama i uvedu pojačane kontrole na svojim graničnim prelazima.

Brojne zemlje, uključujući Austriju, Češku, Francusku, Nemačku, Italiju, Poljsku, Sloveniju i Slovačku pojačanim kontrolama pokušavaju da spreče krijumčare koji koriste rute preko Balkana da dovedu migrante u centralnu i zapadnu Evropu. 

Takođe, mađarski premijer Viktor Orban rekao je početkom nedelje da je neophodno da se i u ovoj zemlj pooštre pravila o azilu "kako bi se izdržao rastući migracioni pritisak nakon 2015. godine". Ni Finska nije ostala imuna na ovaj problem. Resorna ministarka Mari Rantanen saopštila je u utorak da Ministarstvo unutrašnjih poslova Finske priprema predlog po kojem će granični prelazi sa Rusijom biti zatvoreni upravo zbog nekontrolisanog priliva migranata.

Tranutna situacija na globalnom planu sada nameće novo-staro pitanje - hoće li doći do još jedne migrantske krize i postoj ili rizik da se ona sa Bliskog istoka prelije na Evropu, a ujedno i na Balkan?

"Srbija nema razloga za strah"

Stučnjaci ocenjuju da, što se tiče rata u Pojasu Gaze, sitacija je nepredvidiva i da od 2015. godine, kad se dogodila prva veća migrantska krza, ona nije ni prestajala, već se pojavljivala sporadično. Ukoliko bi došlo do nove, smatraju, prema trenutnim procenama ona ne bi trebalo da se prelije i na Srbiju, ali tu ključnu ulogu pre sve svega imaju zemlje koje se nalaze na putevima kojima se migranti kreću.

Direktor Centar za kriznu politiku i reagovanje (CKPR) Vladimir Sjekloća kaže u razgovoru za Euronews Srbija da zparavo ni jedna kiza, pa ni ova, ne može da se predvidi ali da trenutna situacija ukazuje na to da, što se Srbije tiče, nema razloga za strah.

"Stičemo utisak sa kriza nije ni prestajala. Nova žarišta koja sporadično nastaju dovode do novih talasa izbeglištva. Da li će i na koji način to uticati na Srbiju u smislu povećanog priliva izbeglica i drugih osoba u mešovitim migracijama, ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo", kaže on.

Kako objašnjava, Srbija se nalazi na tzv. Balkanskoj ruti i nju osobe u mešovitim migracijama godinama unazad koriste. 

MUP Srbije

"Dva kraka ove rute vode ka Srbiji, krak preko Bugarske, kao i preko Grčke. Da li će iskonski doći do povećanja broja ljudi, dosta zavisi i od politika zemalja koje se nalaze na ruti. Ono što za sada možemo da kažemo da od početka sukoba između Izreale i Palestine nije uočen povećan broj ljudi koji traže utočište u Srbiji", smatra on.

I direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović ocenjuje da i ukoliko bi došlo do nove migranske krize, ona ne bi bila direktna pretnja za Srbiju.

"To je pod uslovom da druge zemlje, koje su sad u ovom sistemu restriktivnog odnosa prema migraciji,  posustanu i odluče da propuste sve ljude, onda bi možda oni došli i do nas, ali to je scenario koji je malo verovatan", objasnio je Đurović za Tanjug.

Prema njegovim rečima, stanje na Bliskom istoku nije ohrabrujuće i postoji veliki potencijal da se rat prelije preko sadašnjih konfliktinih teritorija. Kaže da, ukoliko dođe do rata na teritoriji Sirije i Libana, izbeglice bi verovatno krenule put Turske.

"Podsetiću da i Turska ima sistem ograda koji je razvila, isto tako ima granične kontrole, strogo kontroliše deo granice prema Siriji, i u tom smislu prvi pritisak bi bio na Tursku. Tek potom u nekom narednom periodu možda i na Evropu", izjavio je on.

Kakav bi bio odgovor Evrope?

Đurović smatra da bi, ukoliko bi došlo do prelivanja krize, odgovor EU ovog puta bio sigurno drugačiji u odnosu na onaj 2015. godine. To su, navodi, pokazale i politike i prakse na terenu. Kako kaže, od Turske pa do zemalja članica EU gde se utvrđuju granice, radi se restriktivan pristup migraciji sa namerom da se ona zaustavi i da se razvije sistem "povezanih sudova".

To, kako je objasnio, znači da ukoliko se teret migracije prelije sa jedne države na drugu, da to bude kontrolisano.

"Na žalost obeshrabrujuća je cela situacija jer je ovaj konflikt pokazao da je rat danas glavni razlog zašto ljudi beže, i u tom smislu za te ljude nema alternative. Čak i ako imate sistem ograda, vi ako imate ljude bez alternative koji ne mogu da prežive, onda imate situaciju koja je pat pozicija  i priliku za krijumčare, nestabilnost, ljudske patnje, kršenje propisa", zaključio je on za Tanjug.

I Sjekloća veruje da bi evropski odgovor ovog puta bio dosta konkretnij, spremniji ali i oprezniji.

"Stičemo utisak da, zbog unutrašnjih problema, koji ponajmanje imaju veze sa migracijama, javno mnjenje u EU nije više u toj meri naklonjeno prema novom prilivu izbeglica i drugih osoba u mešovitim migracijama. Brojne političke partije populistički koriste pitanje migracija tokom predizbornih kampanja, a u nekim zemljama Evrope su čak i formirane desno orijentisane vlade. Iako migracije pozitivno utiču na razvoj svakog društva, strah od nepoznatog i drugačijeg je uvek sigurna karta kada se igra na izborima", rekao je.

AP/Armin Durgut

Đurović napominje da terorizam ne putuje kroz izbegličke kolone, jer su terorističke organizacije ozbiljne i ne dopuštaju sebi da njihovi pripadnici idu peške hiljadama kilometara.

"Pitanje rata u Gazi, i eventualno terorizma, sada se vezuje sa migracijom, kako bi se objasnile te restriktivne mere koje će da uslede u smislu borbe protiv migracije. To u realnosti nije tako i tu se podstiču strah i predrasude kod ljudi, koji služe za političke svrhe u zemljama Evrope da se mobiliše ta saglasnost da može restriktivnije da se odnosi prema izbeglicama i migrantima", objasnio je Đurović.

Nezavisno od toga, Sjekloca dodaje da je strah od terorizma uvek prisutan, ali da to ne treba da se koristi kao izgovor da se ljudima uskrate njihva prava.

"Ako pogledamo šta se dešava u svetu, najveći broj izvršilaca terorističkih dela jesu pripadnici lokalnih zajednica i onda govorimo o tzv. domaćem terorizmu. U SAD su često mete takvih terorista pripadnici manjinskih grupa, kao što su osobe drugačije boje kože, migranti, LGBTQIA+ populacija i svako ko je po bilo kojoj osnovi drugačiji. Setimo se da su terorističke napade u Briselu i Francuskoj izvršile osobe koje su rođene i odrasle u ovim zemljama", kaže on.

Dodaje da se prevencija može izvršiti samo adekvatnim merama u okviru svake države koje nisu samo bezbednosne mere već mere usmerene na integraciju i inkluziju svih građana u društvo kako niko ne bi bio izostavljen.

"Mi smo nedavno imali jedan veliki oružani incident među krijumčarima ljudi u Srbiji, pa su sada akcije policije učestalije i vidljivije javnosti. Iako se lokalno stanovništvo plaši ovakvih incidenata, krijumčarske mreže su prevashodno opasne za same osobe u mešovitim migracijama", rekao je.

Pitanje migracija kompleksno

Đurović je rekao ranije za Euronews Srbija da je pitanje migracija kompleksno, da se ne rešava preko noći i da je za to potrebna solidarnost, evropska pre svega.

Kaže i da migracija ne može da se zaustavi dodavanjem novih punktova ili fizičkim odgurivanjem ljudi sa prelaza nazad u zemlju iz koje pristižu. 

"Situacija je jako teška da izazovi koji predstoje bi trebalo da podrazumevaju opštu solidarnost koje na žalost nema. EU reaguje na sve to, poziva na borbu za zaustavljanjem migracije što je gotovo nemoguće. Ovde bi trebalo da se razvijaju koncepti podrške zemljama koje već prihvataju veliki broj izbeglica, kao što su Turska i Iran, pa i Tunis. Međutim, ovde se govori o barijerama i zaustavljanju brodova koji dolaze sa izbeglicama. Jedan restriktivan pristup koji ne daju rezultate", rekao je on.

Na pitanje o mogućnosti o ravnomernom deljenju tereta migrantske krize između malih i velikih, Đurović kaže da je ovaj problem jako teško raspodeliti, jer su, kaže, na prvoj liniji fronta uvek zemlje koje se nalaze pored mora.

"Kako je postavljen koncept sada, izgleda da najveći teret migracije preuzimaju zemlje koje su na evropskim obodima: Italija, Španija, Malta, Grčka. To je jedna nepravedna podela tereta a po propisima zemlje centralne EU ostaju, na neki način, zaštićene. Prva zemlja koja primi migranta mora da se i bavi tim licem kada ga prihvati. Tu najviše dolazi do razmimoilaženja gde novi pakt nudi mogućnost zemljama da ukoliko ne žele da prime određenu kvotu, onda bi trebalo da plate za svako lice oko 20.000 evra i da se oslobode te obaveze. To onda odmah izaziva konfrontiranje zemalja koje su na obodima EU. Jedno je dati 20.000 evra i osloboditi se zaštite, a drugo je da se to lice prihvati i u narednim godinama da se uključi u društvo. U tom smislu to pitanje rađa", rekao je on.

Nemačka menja kurs prema migrantima - postaje "tvrđa" u izbegličkoj politici

Usled široko rasprostranjene panike koju su delile mnoge evropske zemlje tokom migrantske krize 2015 - 2016. godine, Nemačka se za izbeglice ranije predstavljala kao svetionik optimizma. Njega je tada postavila tadašnja kancelarka Angela Merkel koja je slavno otvorila svoju zemlju velikom broju migranata, ali sada Nemačka na čelu sa kancelarom Olafom Šolcem, menja svoj kurs.

Prema pisanju Euronews-a, Šolc je rekao da bi Nemačka sada trebalo da pojača proterivanje migranata kojima nije dozvoljeno da ostanu u zemlji. Samo nekoliko dana nakon ove izjave njegov kabinet je odobrio zakonski predlog koji ma za cilj da pojednostavi proces deportacije neuspešnih tražilaca azila. 

Politikolog i član Komisije za osnovnu vrednost SPD Majl Broning rekao je da je to velika promena za Nemačku i Šolca, jer se pre svega od njega očekivalo da će nastaviti sa politikom koju su negovali njegovi prethodnici.

AP Photo/Martin Meissner

"Došlo je do značajne promene u retorici i politici sa jasnim ciljem da se smanji broj migracija. Predloženi koraci uključuju olakšavanje deportacije, strože sankcije za trgovinu ljudima, ponovno uspostavljanje privremenih graničnih kontrola, dalje bilateralne sporazume sa zemljama porekla i proširenje liste zemalja koje se smatraju bezbednim. Sve u svemu, ovo je drastična promena u politici koja signalizira kraj jedinstvene nemačke "kulture dobrodošlice" o kojoj smo svedočili 2015", rekao je on.

Politikolog i član Komisije za osnovnu vrednost SPD Majl Broning kaže da je danas u nemačkoj javnosti široko rasprostranjeno uverenje da se brojevi moraju smanjiti a reakcije na trenutnu eskalaciju na Bliskom istoku su odigrale važnu - i neočekivanu - ulogu u ovoj transformaciji debate.

"Propalestinski skupovi, talas antisemitskih incidenata i proslavljanje napada Hamasa u nekim naseljima sa velikom imigracijom bili su oštri podsetnici da nije sve dobro u vezi sa migracijom i integracijom. Na mnogo načina, ovo je otvorilo diskurs za nijansiraniju diskusiju", rekao je on.