Hemijski otpad u EI Niš je "ekološka tempirana bomba" upozoravaju stručnjaci, država kaže da ima plan da reši problem

Hemijski otpad u krugu Elektronske industrije (EI) Niš i posle više od dve decenije stoji bez ikakve kontrole. Država ima nameru da u naredne dve godine reši pitanje istorijskog otpada u Nišu i celoj zemlji, pa je ovim povodom 2019. godine nastala i Bela knjiga u kojoj je označeno ukupno 96 ugroženih mesta, kaže za Euronews Srbija državna sekretarka u Ministarstvu za zaštitu životne Jelena Tanasković.  

Da ovo nije problem samo grada, već i države, poručuju i iz Niša. Graski većnik Vladisav Marjanović kaže za Euronews Srbija da je uklanjanje ovog otpada skupo i da je za to potrebna pomoć Ministarstva za zaštitu životne sredine. On kaže da će grad rešavanju ovog probelma pristupiti projektno i da se očekuje da jedan deo bude rešen do proleća.

Inače, u Srbiji je prva detaljna procena količine štetnog otpada u fabrikama urađena 2014. godine. Pre nekoliko godina sprovedeno je i istraživanje o stanju tog otpada, a prema rečima profesora sa Mašinskog fakulteta Alesadnra Jovovića ovaj otpad je veliki problem pre svega jer su u pitanju nekadašnji veliki giganti koji su sada u stečaju.

"U magacinu stoje hemikalije koje su tu decenijama"

Nekadašnji gigant u bivšoj Jugoslaviji (EI) u kojima je sredinom prošlog veka radilo skoro 20 hiljada ljudi, sada je pust. Umesto radnika, u krugu fabrike, na više lokacija, ostale su hemikalije koje su se koristile u proizvodnji. U bocama su, između ostalog, i samozapaljivi, eksplozivni gasovi fosfin i silan. 

Bez kontrole, kaže Radiša Spasić, hemičar i bivši radnik EI, te boce predstavljaju tempiranu ekološku bombu.

"Po Zakonu o gasovima pod pritiskom, na svakih šest meseci do dve godine se kontroliše ventil da li drži ili ne i da li gas curi. Nažalost, sigurno 22 godine ovo nije kontrolisano. Znači, svakog trenutka može da počne da šiklja plamen, da izazove požar, eksploziju, a u magacinu ima još starih hemikalija koje tu stoje decenijama, koje isto mogu da eksplodiraju. Nesagledive bi bile posledice", kazao je Spasić za Euronews Srbija.

Ove boce nisu jedina opasnost na prostoru EI, upozorava Spasić, koji je bio deo tima za dislokaciju industrijskog otpada. U ovom betonskom bunkeru, kaže, je oko 400 kubika otpadnih voda sa teškim metalima i kancerogenim kadmijumom.

"Pitanje je koliko ti bazeni drže, verovatno je to probilo, a mi smo na brdu iznad nalazišta Mediana, iznad izvorišta, iznad vodovoda, Nišave. Sve to što probija u zemlju, u vodu, zagađuje i tok Nišave i ugrožava reni bunare iz kojih se Niš snabdeva vodom kada se zagade izvorišta. I, naravno, sve gradjane u okolini jer tu u blizini imaju bašte, voćnjake", kaže Spasić.

Meštani naselja Delijski vis kažu za Euronews Srbija da se zbog toga osećaju nebezbedno. 

Jedan od bivših radnka kaže da se otpad širi jako brzo i da im dosta smeta.

"Ima dosta zarđalih buradi ovde, otpad se širi i smeta. Nije svejedno ni meni, ni mojim komšijama. Ovo treba što pre da se ukloni", kazao je on.

U krugu fabrike popisano je oko pet tona istorijskog otpada, Spasić kaže da je ta količina mnogo veća. Upozorava i na zaostali mazut, zarđale rezervoare, azbestne krovove. Dodaje da zabrinjava i činjenica da je deo toksičnog, radioaktivnog otpada nestao.

Rukovodstvo EI 2011. moglo je da se reši ovog otpada. Zbog loše sprovedenog tendera, tada nisu iskoristili 20 miliona dinara koje je Ministarstvo za zašttitu životne sredine opredelilo za ove namene.

Analiza koja je urađena sa UN pokazala je da je Srbiji sedam lokacija u Nišu prioritet za uklanjanje ovakvog otpada. 

Kako je rečeno za Euronews Srbija, neki od stečjanih upravnika počeli su da rade na uklanjanju ovog otpada, ali kako su dodali, čekaju pomoć države. Iz Grada su rekli da, pošto para u budžetu nema dovoljno, da će pokušati do njih da dođu kroz projekte i da se ovaj problem reši do proleća naredne godine.

Tanasković: Država radi na tome da se istorijski opasan otpad u potpunosti očisti

Jelena Tanasković državna sekretarka u Ministarstvu za zaštitu životne sredine objasnila je u razgovoru za Euronews Srbija da je reč o istorijskom otpadu koji je obaveza države koji je ona nasledila nakon čestih privatizaicja koje su se, kako kaže, odvijalie početkom dvehiljaditih godina.

"Nadamo se da ćemo ove i u naredne dve godine da očisitmo u potpusnosti ovekve terene i da neće više biti takvih situacija kao što je sada u Nišu",  rekla je ona.

Tanasković je objasnila da je istorijski opasan otpad onaj koji na jednom mestu stoji više od 20 godina.

"Moralo se od nečega krenuti, pa je 2019. godine napravljena Bela knjiga koju je izradilo naše ministarstvo u saradnji sa Ministarstvom privrede i institutom MOL i tu su obeležene opasne loakcije koje terba očistiti", kaže ona i dodaje da je tada locirano njih 96, ali da je revizija nephodna. Dodaje da je država rešila da ovome stane na put, pa je za ovaj problem izdvojeno više novca nego proteklih godina.

"Ove godine mi smo u budžetu izdvojili više novca za rešavanje ovog problema, oko 300 milona dinara za to. Naš cilj je da Belu knjigu očisitmo, ali i da proverimo da li i gde ima novih lokacija", dodala je i rekla da je novi otpad koji sada nastaje posao privatnika koji poseduju to zemljište. Kako je dodala, u ovom slučaju biće veća kontrola od stane države.

Marjanović: Da bi Niš rešio ovaj problem potrebni su podrška države i novac

Prof. dr Vladisav Marjanović većnik Grada Niša za održvi razvoj rekao je da problem opasnog istorijskog otpada nije samo problem ovog grada, već svih većih industrijskih centara u Srbiji, a on je, kaže, godinama "guran pod tepih". 

Kako je dalje rekao, njegovo reašavanje je skupo pa je zbog toga potrebna i podrška države.

"Problem je jako specifičan i skup, ali mi smo počeli da se bavimo njegovim rešavanjem. U fokusu su dva industrijska kompleksa koji su neslavno prošli faze tranzicije i ovo su posledice", kazao je on i rekao je Niš stalno u kontaktu sa Ministarstvom životne sredine.

Kako je dalje rekao, na proleće se očekuje rešavanje jednog dela problema.

"Planiramo da prvo lociramo sva mesta koja su ugrožena i da postepeno uđemo u otklanjanje otapda, a nakon toga je potrebno i srediti to zemljište na kojem se on nalazio. Ovaj proces nije jeftin, pa će grad Niš tražiti pomoć od Ministarstava životne sredine, jer je pored novca potreban i proces monitoringa", kazao je Marjanović.

Jovović: Veliki giganti u stečaju najveći problem 

Profesor Mašinskog fakulteta Aleksandar Jovović smatra da su velike fabrike koje su u stečaju najveći problem, pa zbog toga ne čudi vest da je i područje na kojem je EI u problemu.

"Problem je tamo tamo gde su bili veliki gitanti. Zato je i EI formalno jeste jedan od probelma. Nije mnogo bolje stanje ni u drugim bivšim gigantima. Na primer bilo je određeno oko 300 uzoraka na 96 lokacija koje su bile predviđene za analizu, od toga je 51 odrađena, a na 39 frabika već bio zbrinut otpad. Mi smo došli do toga je za zbrinjavanje ovog problema oko 90 miliona evra", rekao je on.

Ohrabriti državu da reši problem

Siniša Mitrović, direktor Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije, kaže da je naša ambicija da ohrabrimo državu da reši problem. 

“Procene Privredne komore govore da se na teritoriji Srbije nalazi preko 350.000 tona istorijskog otpada. Potrebno je bar milijardu dinara godišnje iz budžetskih sredstava da se izvuče taj otpad na bezbednu lokaciju. Ovde je ambiciozni cilj da se on izvuče iz lokacija koje su blizu naselja“, kaže Mitrović.  

Dalje pitanje je šta će biti sa otpadom kada se on izvuče na bezbednu lokaciju jer Srbija trenutno nema tehnologiju, ni infrastrukturu koja bi mogla da tretira taj otpad.

“U proteklih deset godina dosta otpada je odvoženo ka evropskim zemljama na uništavanje. Srbija još nema postrojenja za tretiranje hemijskog otpada. Ambiciozni plan je da i privatni kapital uđe u rešavanje problema. Dosta fabrika je došlo u Srbiju i one generišu otpad, a njihov posao nije da se bave njim, nego svojim proizvodima“, objasnio je Mitrović. 

On navodi da Srbija godišnje generiše do 90 hiljada tona industrijskog otpada. Takođe moramo da imamo sopstvena postrojenja, a ne da odvozimo otpad u inostranstvo jer to mnogo košta.

“Pre dva dana održali smo forum koji kaže da će investicije biti ugrožene ako se ne reše deponije industrijskog otpada", dodaje i nastavlja:

"Otpad može da bude sirovina u drugoj industriji. To je model industrjske simbioze. Potrebne su hrabre odluke. Čak se dešavalo da se zakopava otpad što je veoma opasno. Cenimo napore ministarstva što se bavi ovim problemom. Srbija danas može da bude zadovoljna da ima određene tokove otpada koji su kontrolisani jer se sakupljaju gume, akumulatori i staro ulje.  Moramo podići infrastrukutru. Mađarska ima 46 postrojenja koja rešavaju problem otpada. Nemamo vremena, neka havarija će nam preko noći ubrzati odluke. Do 2030. moramo da pospremimo dvorište, inače će mnogo da nas košta“, zaključio je Mitrović.