"Subvencije su veće, ali je važno da budu adekvatno usmerene": Koje mere primeniti za poboljšanje stanja u stočarstvu?

Poslednjih decenija prepolovljen je stočni fond u Srbiji. Na jugu zemlje sela se prazne, a preostali proizvođači, uz sve veće troškove, imaju i sve manje računice za svoj težak rad. Potrošačima je skupo, njima često neisplativo, a bolje subvencije, kažu, nisu dovoljne da reše sve probleme.

Sa 60 krava u štali, porodica Stojanović iz Lalinaca kod Niša godišnje proizvede pet tona mesa i više od 100 tona mleka. Ranije su, kaže proizvođač Vladimir Stojanović, mlekari isporučivali skoro duplo veću količinu. U poslednje dve godine, zbog suše, skupog koncentrata, a jeftinog proizvoda, bilo je i manje mleka.

"Cena je bila mnogo niska. Nismo imali razlog da ih hranimo dobro, da kupujemo koncentrat na 50 i nešto dinara, a da prodajemo mleko na 30 i 40 dinara. Propali bismo, pojele bi same sebe... Razmišljao sam šta da radim, međutim, posle je cena skočila, ali kasno, tek u jesen", kaže Stojanović.

Euronews Srbija

Skupa je i nafta, đubrivo, mladi ne žele da rade ovaj težak posao, pa su mnoge štale u kraju ostale prazne. U susednom selu, kaže Vladimir, pre dve decenije bilo je blizu 700 krava, sada tek desetak.

"Nemamo mesa, nemamo mleka, nemamo ništa. Mi nemamo hranu ni za naše selo, a tek nemamo za grad. Došli smo do toga da sve uvozimo. Možda se državi više isplati da uvozi, jer ne daje premiju za poljsko mleko, ne daje premiju za meso iz uvoza, ne daje ništa, a naplati taj PDV", kaže.

"Više od 50 odsto štala je ostalo prazno"

Nedaleko, u selu Svrljig, Vasići čuvaju sto ovaca i proizvode sir. Imaju mehanizaciju, sami proizvode hranu za životinje, uz subvencije i dodatni prihod od seoskog turizma, mogu da opstanu. I svrljiška ovca, kaže Goran Vasić, dostigla je dobru cenu, ali je sve manje onih koji je čuvaju.

Euronews Srbija

"Više od 50 odsto štala je ostalo prazno jer nema ljudi. Ostala su staračka domaćinstva. I nemamo robu. Naše selo ima 700 ovaca, druga nemaju po 50 ovaca, po deset celo selo", kaže on.

Maja Živanović iz Agrarsevris tima kaže da se na njenom terenu pokazalo da je najlošija slika u govedarstvu.

"Oko 15 do 20 odsto je manje grla goveda, u ovčarstvu je nešto bolje, grla su na istom broju, čak u malom porastu, mada govorimo o broju umatičenih životinja, ne o ukupnom broju, a kozarstvo se skoro sasvim ugasilo", kaže ona.

To je matična evidencija za deo nišavskog okruga samo u poslednjih godinu dana. Živanović smatra da nikad veće subvencije za proizvođače nisu dovoljne.

"Ipak je dobar otkup ključ za dobru proizvodnju, da to budu malo sigurniji prihodi. Sa subvencijama jeste mnogo lakše, mislim da bez njih tek ne bi moglo biti rada u poljoprivredi, gotovo nikakvog", kaže ona.

Kovid, ekonomska kriza, svinjska kuga dodatno su uticali na smanjenje stočnog fonda. Pred državom je ozbiljan zadatak da se izbori sa svim problemima, da štale u Srbiji ne ostanu prazne.

Budimović: Kriza u stočarstvu kulminirala nakon više godina teških uslova

Sekretar Udruženja za stočarstvo Privredne komore Srbije Nenad Budimović kaže za Euronews Srbija da je kriza u stočarstvu kulminirala nakon više godina teških uslova, te da sve stočarske proizvodnje osim živinarstva sada beleže pad. Kaže da je dobro što su subvencije za poljoprivrednike veće, ali i da je važno da budu adekvatno usmerene. Naglašava da spoljnotrgovinski ugovori koje je Srbija potpisala traže kontinuitet proizvodnje.

"Mi moramo da imamo kontinuitet u stočarskoj proizvodnji, ako pričamo o mesu i mleku i proizvodima od mesa i mleka, svi ti ugovori traže kontinuitet, kvalitet, i naravno cenu. Mi imamo kvalitetne proizvode, ali količina nam je sporna. Država daje dosta sredstava, da li su to podsticaji, neke druge mere po umatičenom grlu ili kvalitetu - međutim pitanje je da li se taj novac vrati u stočarsku proizvodnju. Ili je to neki dodatni prihod koji reguliše naše stočare da mogu da kupe neke druge potrepštine. Vrlo je bitno da takva vrsta podsticaja bude usmerena na stočarstvo, na primarnu proizvodnju i na proizvode koje daje stočarska proizvodnja", rekao je on.

Kaže da i ova promena klime, kada goveda mogu da budu duže na ispaši, može da se iskoristi.

"Treba da naši farmeri da budu u plusu. Njima ne treba ništa da se objašnjava, oni znaju posao. Klima se menja, dužina vegetacionog perioda je dobra, trava je zelena u novembru. Dosta ovaca može da pase i da se prehranjuje", rekao je.

Komentarišuči da država uvozi dosta mesa, što mnogi domaći proizvođači zameraju, on kaže da to je ste tako ali da je to i posledica određenih ugovora.

"EU je naš glavni partner i odatle uvozimo i dosta mesa. Potpisivanjem SSP-a mi smo se obavezali na neke klauzule. Mi smo primenili kao država za izvoz mlečnih proizvoda prelemane. Oni su dali neki rezultat, ali to ne može do veka da traje. Mora da bude svesni da postoji i ta afrička kuga i oprez je neophodan. Posledice vidimo i tek ćemo da vidimo", rekao je.